Na televiziji se oglašava i promoviše samo štetna i loša hrana
Liberalno tržište i uticaj velikih korporacija na društvo bez svesti i autocenzure su nas doveli do apsurda da se na televiziji oglašava samo loša hrana
Pogledajte pažljivo na tv ekranu reklame i zabeležite šta se od hrane oglašava. Onda na tom papiru sa spiskom hrane koja se oglašava označite onu hranu za koju mislite da je loša hrana. Iznenadićete se ali skoro sva hrana koja se oglašava na televiziji je loša hrana i hrana koja narušava zdravlje čoveka.
Dokle smo to mi stigli kao civilizacija?
Da ne bi bilo zabune navedimo koja se to hrana, loša hrana, najčešće reklamira na TV-u. Lista bi izgledala ovako:
1. Coca Cola
2. Šveps
3. Čips
4. Žvakaće gume
5. Pivo
6. Milka čokolada
7. Čokoladne štanglice
8. Ledeni čaj
9. Voda
10. Bombone
11. Cedevita
12. Mleko
13. Voćni sokovi
14. Feta sir
15. Grisine, krekeri
16. Punjene kiflice
17. Sladoled
18. Margarin
19. Majonez
20. Hamburgeri
. . .
Ako izuzmemo vodu, pivo i mleko, delom i feta sir koji je jako zaslanjen, nijedna druga hrana koja se reklamira i propagira putem televizije i medija se ne može nazvati dobra hrana, već naprotiv to je loša hrana – junk food (hrana smeće). Apsurd je da i nešto kao čaj što bi trebalo da bude lekovito, postaje šećerna vodica sa veštačkim zasladjivačima i bojama i ukusima koji se mućkaju i prodaju kao ledeni čaj, budalasto piće za budalaste potrošače. Evropska unija je toga postala svesna pa je sva OBOJENA GAZIRANA PIĆA kao što su Koka Kola, Šveps, Fanta, Pepsi, 7UP, Sprite dodatno oporezovali jer su pića štetna za zdravlje. To se u Srbiji nije desilo jer je Coca Cola ovde moćnija od aktuelne vlasti, jer iza Coca Cole stoji američka administracija.
I ta i takva hrana postaje dominantan izbor roditelja kada tu i takvu hranu kupuju deci koja tu lošu hranu traže podstaknuti lepim reklamama. I niko se tome ne suprostavlja. Gura nam se dizajnirana hrana bez života, lepa na izgled, ukusna ali puna šećera, masti, bez nutritivne vrednosti, puna konzervansa, boja, aroma, emulgatora i dodataka, bez ikakvog života u sebi. Ta hrana nije otrovna danas, ona je otrov za budućnost, ona deluje kroz godine konzumacije. I onda se pitamo zašto su nam deca debela, troma, nervozna, dekoncentrisana, bezvoljna, zašto imamo sve više dijabetičara, kancera, hroničnih bolesti, kada decu i sebe hranimo smećem.
Da, skoro sve gore navedeno sa liste je loša hrana, toliko loša da ne treba ni raspravljati o njoj. Koncentrisana nekvalitetna industrijska hrana puna nezdravih sastojaka, od koje nam samo može biti ugroženo zdravlje, koja utiče direktno na naše telo i zdravlje unutrašnjih organa. Ali, roditelji toga nisu svesni, oni su zaslepljeni reklamnim porukama koje govore o tome kako je ukus jedinstven, kako je to zdrava hrana, obogaćena vitaminima i mineralima, od pravog voća, mleka, zdrave ne gmo pšenice i tako redom. A što je ta hrana u stvarnosti dobijena od najvećeg krša od sirovina, što je besomučno preradjivana i dovodjenja do neprepoznavanja, o tome niko ne razmišlja, jer svi samo gledaju u ambalažu i lep dizajn proizvoda. Spor i skoro pa nevidljiv otrov je pakovan u lepu ambalažu i divno promovisan.
Svemu tome smo i mi sami krivi, kao i pojedinci koji promovišu takvu hranu. Bio sam zapanjen kada sam video da jedna poznata fitnes instruktorka deci promoviše MARGARIN kao zdravu hranu, punu vitamina. Najgora moguća hrana je za nju zdrava hrana i ona je čak ubedjena u to. Neizmerne li gluposti i amputacije savesti, mnogo veće nego kada poznati fudbaler ili glumac promoviše zlo zvano čips ili neko obojeno gazirano piće puno šećera i kiseline.
Gledaj u suštinu hrane, šta je to što ti se nudi a ne u oblik, ukus i miris, jer loša hrana uništava tvoje telo. Loša hrana ne može biti gorivo za zdravo telo. Niti čovek koji se hrani lošom hranom može da ima zdrave misli i da normalno i trezveno rezonuje. Ne, loša hrana proizvodi loše misli.
Š.V.
Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.
I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.
4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;
5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
9 Ko ima uši da čuje neka čuje.
Tko je za to odgovoran? Država! Jer u jednom prijateljskom narodnom režimu vodilo se računa da hrana bude zdrastveno ispravna. Promjenom režima svijest naroda se nije mijenjala jer je ta logika o brizi države i njenih medija ispravna, međutim tu je nastao glavni problem jer sistem nije narodni već korporativni. Narod je okupiran stranim interesima i teško mu ta spoznaja dolazi do svijesti.