Pravda za Ukrajinu, Siriju, Irak …

Postoji li pravda za Ukrajinu, Siriju, Irak ili su te zemlje samo šahovske figure u geostrateškoj igri velikih sila

.

Gradjanski rat u Ukrajini, Siriji i Iraku, kada ga gledamo sa ove distance, uz svesnost da smo i mi balkanski narodi prošli kroz slično stanje, neminovno nam nameće zaključak da ne postoji pravda za Ukrajinu, Siriju, Irak. Kao što nije postojala pravda za Ruandu, Haiti, Libiju, Kuvajt.

Pravda za Ukrajinu je odavno nestala. Ukrajinci su postali žrtve diplomatskih i strateških ratova velikih sila. Malo koji Ukrajinac želi da se bori i gine, ali kao i u svakoj revoluciji koja je projektovana, mali broj agresivnih upropasti živote velikom broju mirnih malih ljudi. I ti mali ljudi nemaju mnogo izbora, jer ratno okruženje ne bira žrtve i usled pomahnitalih akcija mnogi nevini stradaju, dok planeri svetske istorije u svojim tihim i sigurnim kabinetima hladno povlače poteze i mirno crtaju granice.

Slično je i sa Sirijom i sa Irakom. Tamo nisu u pitanju oslobodilački ratovi, tamo je u pitanju organizovano ratovanje interesnih grupacije i prekomponovanje slike sveta. Samo tako se može objasniti stvaranje Islamske države i kalifata na tlu Sirije i Iraka, sa idejom da stvarno postane nova arapska država. S obzirom na mlaku reakciju zapadnih sila koja daju ritam političkim i vojnim dešavanjima u tom regionu, to je verovatno deo njihovog plana upravljanja tim regionom i stvaranjem jedne zapaljive smeše za globalni sukob. Jer, rat je veliki posao koji je u rukama Zapadnih zemalja i Rusije a arapi su postali bogati. Zato ih treba osiromašiti, a za civilne žrtve nikoga nije briga.

I ono što treba primetiti je sposobnost stranih sila da razmontiraju i razruše i jednu veliku državu kao što je Ukrajina, sa 70 miliona stanovnika, pa i Irak. Priznajemo, tome su dosta doprineli i sami ukrajinci sa svojom korumpiranom političkom elitom i mnoštvom suprostavljenih tendencija u ukrajinskom društvu, ali po teoriji političkih nauka veće države bi trebalo da budu stabilnije i inertnije, da imaju veću silu na raspolaganju da održe svoju egzistenciju. Osim ako spoljna sila razjedinjenja nije veća od unutrašnjih kohezivnih snaga.

Ko naivno misli da se rat spontano dešava, morao bi da zna da oružje nije lako nabaviti, jer svako naoružanje je pod kontrolom države a pogotovo je teško dobiti teško naoružanje. Zato, da bi neko vodio rat mora da ima logističku podršku i mnogo novca. Horde napaljenih klinaca i fanatika se ne mogu boriti bez oružja, a za oružje ti treba gomila novca i kanali dostave. To ne može da organizuje grupa entuzijasta, to su sve državni poslovi, jer u pitanju su šleperi i vagoni oružja i municije koja se isporučuje vojskama koje učestvuju u sukobu. Tako je u Ukrajini, tako je u Siriji, Iraku. Bilo bi naivno pomisliti da majdanovci nisu bili naoružani od strane Amerike i Evropske Unije, kao što je naivno pomisliti da separatisti na istoku Ukrajine nisu oružje dobili od Rusije. Naivno je i pomisliti da oni koji planiraju i podstiču rat ne znaju da će se na zvuk ratne trube prvi odazvati neljudi i samo ljudsko zlo, koje će se prihvatiti oružja da ubija i razara.

Takodje, Islamska armija koja stvara novu državu u Iraku i Siriji nije nastala slučajno, ona je finansirana od Katara, Turske, Saudijske Arabije i drugih arapskih zemalja, kao što se i Sirijski režim finansira od strane Irana i Rusije. Zato ne postoji pravda za Ukrajinu, Siriju i Irak, već postoji samo goli interes vojnog i političkog lobija da se stvari odugovlače, da se oružje prodaje i da se na kraju napravi dogovor koji je još od starta dogovoren i zacrtan. Jasno je da od početnog plana do kraja izvodjenja projekta može doći i do nekih izmena na terenu. Nije sve zacrtano do zadnjeg slova.

Ali natragičnije je što žrtve uopšte nisu planirane, njih koliko bude da bude, to nije toliko bitno, koliko je bitno da velike sile odigraju svoje igre na račun malih ljudi i njihovih života. Zato je pravda za Ukrajinu, Siriju, Irak potpuno slepa. I mi samo gledamo licemerje jedne svetske politike, licemerje čiji smo i mi deo bili u našim balkanskim ratovima. Gledamo masakre i zverstva ludaka i fanatika koji pale ljude, odsecaju im glave, likvidiraju nedužne, sve zbog nekih ideja i histerije rata, ruše istorijske spomenike, uništavaju sela i gradove. Postoji i mišljenje da su žarišta sukoba i zamah koji su ratovi u Ukrajini i Siriji ostvarili, rušeći mnoge pravoslavne svetinje i hrišćanske manastire, deo jednog plana i taktike vladara iz senke, koji žele da glavne tačke pravoslavlja unište. Napominjem da je Bliski istok srce pravoslavlja, kao i da je Ukrajina srce pravoslavlja koje se proširilo na Rusiju Na Krimu je otpočeo pohod pravoslavlja kroz rusku zemlju a Kijev je drevni i značajni pravoslavni centar. Zadnji dogadjaji oko rata Izraela i palestinaca idu u prilog toj teoriji.

Zato mali ljudi i velike žrtve svih ratova, ne tražite zemaljsku pravdu od sudova i ljudi, nego tražite Božiju pravdu, jer je ona apsolutna i nelicemerna, nije sklona saginjanju ka ljudskim interesima moćnika i njihovoj satanskoj pohlepi.

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.