Recept kako sam pobedio strah od javnog nastupa 

Mnoge govornike ili izvodjače kada izadju na podijum ili binu blokira strah od javnog nastupa i trema. Kako se osloboditi straha od javnog nastupa i treme

 

 

Kao mladoj vrsti, čovečanstvu je dobro koristio istančan osećaj straha, dajući nam lasersku usredotočenost izbeći da nas pojedu konkurentske zveri. Ali manje je prekrasno kada se taj isti organski, kradljivac tela pojavi ispred 20 ljubitelja folk muzike na večeri otvorenih mikrofona utorkom. Dlanovi se znoje, ruke tresu, vid zamagljuje i mozak govori: „BEŽI: to je strah od javnog nastupa.“ U ovom šarmantnom, melodičnom malom govoru, Joe Kowan govori o tome kako ga je pobedio.

 

Kako sam pobedio strah od javnog nastupa

Plašim se da nastupim na sceni. Oduvek je to bilo tako, i ne u malim količinama, već sam se prilično plašio. I nije mi bilo važno sve do moje dvadesetsedme godine. Tada sam počeo da pišem pesme i čak i tada sam ih svirao samo sebi. Sama činjenica da su cimeri u istoj kući činila je da se osetim neprijatno.

Ali nakon par godina, samo pisanje pesama mi nije bilo dovoljno Imao sam priče i ideje koje sam želeo da podelim sa drugima. ali fiziološki to nisam mogao. Imao sam taj neosnovani strah. Što sam više pisao i vežbao, to sam više želeo da nastupim.

Te nedelje kada sam slavio svoj 30. rođendan, odlučio sam da odem do lokalnog kafića i da ostavim strah iza sebe. Pa, kada sam stigao tamo, bilo je krcato. Bilo je nekih dvadesetak ljudi tamo. (Smeh) I svi su izgledali ljuto. Duboko sam udahnuo i prijavio sam se da sviram, osećao sam se prilično dobro.

Prilično dobro, do nekih deset minuta pre mog nastupa, kada se moje telo pobunilo, i preplavio me osećaj teskobe. Kada osetite strah, vaš simpatički nervni sistem reaguje. Stoga, imate nalet adrenalina, a otkucaji srca se ubrzavaju dišete brže. Zatim vaši nevažni sistemi poput probave, počnu da se gase. (Smeh) Zatim se suše usta, krv ne teče do ekstremiteta, pa se prsti ukoče. Zenice se rašire, mišići stegnu, a paukovo čulo zatreperi, bukvalno celo telo je kao okidač. (Smeh) Takvo stanje ne doprinosi izvođenju folk muzike. (Smeh) Hoću reći da je nervni sistem idiot. Stvarno? Nakon 200 000 godina evolucije, još uvek ne može da uoči razliku između saboljozubog tigra i dvadeset kantri pevača. u utorak na veče slobodnog nastupa? (Smeh) Nikada pre se nisam tako uplašio – do sada. (Smeh i poklici)

Dakle, bio je na mene red, i nekako sam se naterao da izađem na scenu i zapevam pesmu, otvorio sam usta da otpevam prvi stih, i prilično strašan vibrato – znate, kada glas podrhtava – izlete iz mene. I ovo nije ona dobra vrsta vibrata, kao kod operskih pevača, to je samo reakcija mog tela pomešana sa strahom. To je prava noćna mora. Postideo sam se, publici je očigledno nelagodno, i usredsredili su se na to što je meni neugodno. Bilo je grozno. Ali to je bilo moje prvo pravo iskustvo kao solo pevača i tekstopisca.

I nešto dobro se zaista desilo – najmanji znak pažnje publike kome sam se nadao. I želeo sam više. A znao sam da moram da prevaziđem osećaj nervoze.

Te noći sam obećao sebi: odlaziću tamo svake nedelje sve dok nervoza ne nestane. I jesam. Vraćao sam se svake nedelje, i zbilja, nedelju za nedeljom, stanje se nije popravljalo. Svake nedelje se isto ponavljalo. (Smeh) Nisam mogao da ga se otarasim.

I tada sam doživeo prosvetljenje. I prilično ga dobro pamtim, zato što mi se prosvetljenja ne događaju često. (Smeh) Sve što je trebalo da uradim jeste da napišem pesmu o svojoj nervozi. Jedino to izgleda verodostojno, kada imam strah od scene, i što sam ja bio nervozniji, pesma bi bila bolja. Jednostavno. Stoga sam započeo pisanje pesme koja govori o mom strahu od scene. Prvo, suočenje sa problemom, fizičkim manifestacijama, kako bih se osećao, kako bi se slušalac osećao. I uzimanje u obzir stvari kao što su moj drhtavi glas, i znao sam da bih pevao pola oktave više nego uobičajeno, zato što sam nervozan. Time što bih napisao pesmu koja bi objasnila šta mi se događa, dok se događalo, to je dalo publici odobrenje da razmišlja o tome. Nisu morali da se osećaju loše zato što sam ja nervozan. već su to mogli da iskuse zajedno sa mnom. I onda smo postali jedna velika, srećna, nervozna i nelagodna porodica. (Smeh)

Time što sam razmišljao o publici, što sam prihvatio i ispoljio svoj problem, mogao sam da prihvatim ono što mi zaustavlja napredak. i pretvorim ga u nešto što je neophodno za moj uspeh. Pesma o strahu od scene pomogla mi je da prevaziđem najozbiljniji problem baš na samom početku nastupa. I onda sam mogao da nastavim da pevam ostale pesme sa malim olakšanjem. I konačno vremenom, nisam ni morao da sviram pesmu o strahu od scene. Osim kada sam baš bio nervozan, kao sada. (Smeh)

Da li bi bilo u redu da vam odsviram pesmu o strahu od scene? (Aplauz)

Mogu li da uzmem gutljaj vode? (Muzika) Hvala.

♫ Ne šalim se, znate, ♫ ♫ ovaj strah od scene je stvaran. ♫ ♫ I ako tu drhtim i pevam, ♫ ♫ onda znate kako se osećam. ♫ ♫ I grešku koju sam pravio. ♫ ♫ I tremolo izazvano drhtanjem tela. ♫ ♫ Dok sedite tu sa osećajem sramote zbog mene, ♫ ♫ pa ne morate. ♫ ♫ Dobro, možda samo malo. ♫ (Smeh) ♫ I možda bih pokušao sve vas da zamislim bez odeće. ♫ ♫ Ali pevanje ispred svih golih stranaca me još više plaši. ♫ ♫ Ne bih da diskutujem o tome opširno, ♫ ♫ ali predstava o mom telu mi nikada nije bila jača strana. ♫ ♫ Iskreno, želeo bih da ste svi vi obučeni. ♫ ♫ Mislim, niste stvarno goli. ♫ ♫ I ja sam taj koji ima problem. ♫ ♫ I kažete mi, ne brini se, bićeš sjajan. ♫ ♫ Ali ja sam taj koji mora da živi sa sobom ♫ ♫ i znam kako je. ♫ ♫ Vaši saveti su nežni ali kasni. ♫ ♫ Ako ne i pomalo snishodljivi. ♫ ♫ I taj sarkastičan ton mi nimalo ne pomaže dok pevam. ♫ ♫ Ali sada ne bi trebalo da pričamo o ovome, ♫ ♫ stvarno, ja sam na sceni, vi ste u publici. Ćao. ♫ ♫ I ne izlažem ruglu neodgajani, iracionalni strah, ♫ ♫ i ako nisam bio spreman da se suočim sa svim tim, ♫ ♫ sigurno ne bih bio ovde. ♫ ♫ Ali ako otpevam jednu notu jasno, ♫ ♫ znaćete da se oporavljam polako, ali sigurno. ♫ ♫ I možda naredne nedelje, gitara počne da odzvanja ♫ ♫ moj glas čist kao voda, i svi pevamo. ♫ ♫ Ali verovatno ću samo ustati i početi po starom, ♫ ♫ dok mi se glasnice pomeraju, ♫ ♫ brzinom malo većom od zvuka. ♫ (Aplauz)

Izvor: Ted konferencija