Najbolje domaće vino iz Rijeke Crnojevića – Vranac Djuraškovića
Pored skadarskog jezera se nalazi selo Dujeva, odakle potiče najbolje domaće vino iz Rijeke Crnojevića – Vranac porodice Djurašković
Znate li za Vranac porodice Djurašković iz Dujeva, Rijeka Crnojevića u Crnoj Gori, na Skadarskom jezeru? Ako ne znate, a ni ja do skoro nisam znao za njih, onda da vam ispričam priču o tom vinu.
Jednom prilikom sam bio u poseti kod svog pobratima Mitra i on nam iznese kanister sa domaćim vinom iz Rijeke Crnojevića. Već pri nalivanju u čaše sam bio zainteresovan da ga probam, jer je bilo gusto i modro, što je obećavalo vinski doživljaj. Naime, volim da pijem najbolja domaća vina jer nisu mnogo filtrirana i preradjena, u njima se oseća drevni ukus groždja i divljine. Ukus takvih vina nekada nije prefinjen, ali se uvek radujem kada u vinu osetim tu snagu prirode iz kojeg su potekla.
Probah to domaće vino i oduševih se. Jezik mi odmah poplavi i do sutra ujutru mi je jezik bio plav od vina, što govori da je vino bilo puno onog najdragocenijeg što groždje daje. Vino je bilo lek. Pitah Mitra odakle mu ovo domaće vino, on mi samo reče da je od nekih njegovih rodjaka iz Rijeke Crnojevića.
Zapamtih ukus tog vina i jednom zgodom kada sam obilazio razne znamenitosti Crne Gore, skrenuh ka Skadarskom jezeru, da se malo provozam po jezeru, da uživam u bajkovitom pogledu na rukavac Skadarskog jezera i da potražim najbolje domaće vino iz Rijeke Crnojevića. Valjda će neko od meštana znati gde mogu da nadjem Mitrove rodjake i to vino.
Sidjoh vijugavim putem u Rijeku Crnojevića, odoh do luke i tu iznajmih mali brodić da se provozam jezerom. Divna vožnja, tim pre što je dan bio pun vreline a u čamcu pod strehom je od vožnje pirkao lep vetrić i prskala voda koja je rashladjivala.
Predeo je božanstven. Priroda je divna. Svuda oko vas su lepi lokvanji i zanimljive barske ptice, kormorani, čaplje. Pecaroši na par mesta pecaju šarane. Voda je zelenkosto smedje boje, brodar koji me je vozio kaže da je to od algi koje se pojave a ne od mulja, jer je voda besprekorno čista i zimi je zelena i plava, ali čim ugreje sunce, voda dobije smedju notu od algi.
Prošli smo ispod Starog mosta i krenuli u obilazak rukavca. Cena vožnje je 25 eura za sat vremena stim da morate platiti i 4 eura kartu za ulazak u Nacionalni park Skadarsko jezero, koja se plaća na jednom punktu samo što napustite luku u Rijeci Crnojevića. Uz vožnju sam dogovorio i kupanje, jer smo na pola puta stali da se bacim u vodu i otplivam malo. Voda je toplija nego morska. Odlična. Jedino sam danima kasnije vukao bolove u grudima i na stomaku od penjanja u čamac, jer je lako iskočiti ali je malo teže podići se iz vode i ući u čamaca a bez merdevina, pa sam se nagnječio na tanku ivicu čamca kada sam se prebacivao iz vode napolje.
Moj brodar i ja smo se siti ispričali, sve do 3 kolena i pitao sam ga za najbolje domaće vino u Rijeci Crnojevića. Odmah smo se razumeli o kom se vinu radi i on mi tokom vožnje pokaza jednu kuću iznad jezera i reče da su tu Djuraškovići, da oni prave najbolje domaće vino u ovom kraju i da ću ih lako naći. Kaže, iz luke gde si se parkirao sto metara dalje imaš spomenik i staru fabriku, pored njih desno idi preko mosta i onda kako te put vodi jedno 3 km vozi i na putu ćeš naići na tezgu na kojoj se prodaju vino i rakija, to im je veli pored kuće i vinograda. To je Dujevo zaseok. Jasno uputstvo, nema šta i stvarno se lako nalazi.
Krenuh gore i naidjoh na tezgu i na Nenada Djuraškovića, koji je tu tokom dana dežurao i prodavao putnicima namernicima domaće vino i domaću rakiju lozu i još nešto malo drugih stvari. Upoznasmo se i krenusmo u priču o vinu i rodbinama.
Dade mi vino da probam, ja ne htedoh do samo da malo liznem, jer sam bio na postu, pa iako je taj dan bio post na ribi i mogao sam piti vino, izbegoh tu privilegiju, bojeći se da me jako vino na prazan stomak ne omami na onako vreo dan, pa da ne budem skoncentrisan na dalju vožnju. Ali probah i beše to nalik na vino koje sam probao kod Mitra, jako, oporo, sa dugom završnicom što bi rekli somelijeri. Posluži Nenad mene tu i hladnom vodom i domaćim smokvama.
Inače, njihova kuća i vinograd se nalaze na jednom lepom vidikovcu odakle je divan pogled na Skadarsko jezero, tako da slika tog pogleda krasi i etiketu njihovog vina. Rekao bih da imaju zaista dobar feng šui.
Ispričasmo se mi, objasni mi Nenad Djurašković da je glavni za vino njegov otac Velimir, da mu oni sinovi pomažu, kaže da imaju lep i veoma sredjen vinograd decenijama star koji toliko lepo izgleda da stranci kada vide vinograd odmah kupuju vino, da gaje sam sortu Vranac za crveno vino, da obrezuju vinovu lozu tako da dobiju manji ali kvalitetniji rod, pa stoga godišnje proizvedu svega 500 litara vina i nešto loze.
Inače, moje je mišljenje da uz malo pameti crnogorski Vranac ima sjajnu budućnost u regionu ali i u svetu. Ta sorta ima snagu da bude vrhunsko svetsko vino i traženo širom planete a u Crnoj Gori posebno dobro uspeva. Samo kada bi država Crna Gora uspela da malo promoviše crnogorski Vranac po sajmovima vina i na mestima gde se to radi, verujem da bi crnogorski vranac postao hit vino u svetu. Za sada podgoričke Plantaže 13 juli imaju najviše šansi da se sa svojim vinom Vranac i Vranac Pro corde probiju u svet, jer su zadnjih godina dosta popravili ukus i kvalitet. Iz pouzdanih izvora znam da Plantaže 13 jul u zadnje vreme koriste samo svoje crnogorsko groždje sa plantaža i odmah se vidi razlika u kvalitetu.
Kupih ja dosta vina od Djuraškovića, da mi se nadje, mada ne dovoljno, jer nisam imao gde da ih stavim, tako da će mi zafaliti tokom godine, jer ja volim da redovno pijem najbolja domaća vina kako iz Crne Gore tako i iz Srbije a posebno najbolja manastirska vina.
Vranac porodice Djurašković košta 5 eura u klasičnoj boci od 0,75l, ali ima pakovanog vina i u malo luksuznije boce i to je malo skuplje, za euro više. Mala cena za najbolje domaće vino iz Rijeke Crnojevića koje pijete kao lek.
Tako da sma vam otkrio tajnu, ako hoćete najbolje domaće vino iz Rijeke Crnojevića, onda pravac Skadarsko jezero i zaseok Dujeva i kupujte Vranac porodice Djurašković dok imate vremena. Najbolja domaća vina se brzo pročuju i još brže se pokupuju.
Zlatko Šćepanović
Lepo sam ja vama rekao jos onomad da treba da pisete o vinu.Mislim da ce svako ko je ovo procitao obavezno potraziti Djuraskovice ako se ikad tamo zatekne .
Da se pohvalim , dobio sam na poklon flasu vina sa drugog mesta vase `manastisrke top liste vina` i brojim dane do predvidjenog `svecanog otvaranja` .
I , naravno da malo i prigovorim. Loza se za razliku od nekih drugih stvari ne obrezuje , vec se orezuje . Tako je mene ucio jedan fruskogorski velemajsor vinogradarsva.
Vojsije, sa te moje liste Najbolja manastirska vina, evo i ja brojim dane u Crnoj Gori da vino sa liste broj 1 – Tvrdoško vino u rinfuzu i broj 3 – Filigran Game i Filigran Crna Tamjanika u bocama manastira Bukovo, otvorimo i proslavimo Petrovdan :-)
U pravu ste za orezivanje loze. Mea culpa.