Najdelotvornija sredstva za dezinfekciju
Sredstva za dezinfekciju ne smeju biti štetna po ljude, a ukoliko su ipak štetna, njih mogu da koriste samo osobe koje su obučene za njihovo korišćenje.
U današnje vreme na tržištu se može naći veliki broj hemijskih dezinfekcionih sredstava. U hemijska sredstva za dezinfekciju spadaju : alkohol, kreč, hlorni kreč, ceđ, sapun, formalin, jod…
Hemijska sredstva za dezinfekciju ruku
Svi mi peremo ruke sapunom, i svima nam je poznato njegovo dejstvo. Pored toga što uklanja štetne mikroorganizme (bakterije, viruse…), on ih i ubija. Takođe, sapun uklanja i rastvara masti i drugu prljavštinu na našim rukama i tako omogućava bolje prodiranje ostalih sredstava za dezinfekciju (alkohol, lizoform, lizol). Ako niste u mogućnosti da operete ruke vodom i sapunom, odlična zamena mogu biti vlažne maramice za dezinfekciju.
Kada se vrši dezinfekcija ruku i kože obavezno je da se delovi koji se dezinfikuju dobro operu sapunom i toplom vodom, ili vlažnim maramicama pre dezinfekcije. Posle pranja ruke obrisati i naneti 70% alkohol (može da posluži i ljuta rakija), jednoprocentni lizol ili rastvor deterdženta. Nakon dezinfekcije ostaviti da se ruke same osuše.
Alkohol
Alkohol je jedno od sredstava koje se najčešće koristi za dezinfekciju ruku, a alkohol najbolje deluje kada je razblažen. Zato se u ove svrhe može koristiti i rakija.
Amonijak
Sredstva za dezinfekciju ruku uglavnom sadrže neko jedinjenje amonijaka. U ovu grupu spadaju sapuni i deterdženti. Deterdženti su pre svega dobri za dezinfekciju rublja, jer već u jednoprocentnom rastvoru daju odlične rezultate. Ukoliko se rublje ostavi duže ovom rastvoru efekat će biti bolji, a upotreba vruće vode će dodatno poboljšati efekat.
Ceđ
Ceđ ima slično dezinfekciono dejstvo kao alkohol. Ceđ se pravi od pepela drveta, a najbolje je praviti ga od cerovog drveta. Kako se pravi ceđ? Jednostavno. U litar vode stavite 100 grama pepela cerovog drveta, prokuvati tu smešu i na kraju procediti. Ovaj rastvor će ubiti skoro sve zarazne mikroorganizme. Ceđ daje najbolje dejstvo ako se zagreje na temperaturu od 50 °C, i ako se ostavi da duže deluje.
Kreč
Mnogi ne znaju da se kreč može koristiti za dezinfekciju i da daje odlične rezultate kao dezinfekciono sredstvo. I ovo sredstvo za dezinfekciju se pravi lako. Prvo trebati napraviti gašeni kreš, a on se dobija mešanjem jednog litra vode i jednog kilograma kreča. Zatim se litar gašenog kreča pomeša sa četiri litra vode, i time se dobija krečno mleko. Ova smeša je otrovna i za ljude, pa se njegova upotreba preporučuje samo kada je lekar preporuči.
Hlor
Hlor se veoma često upotrebljava za dezinfekciju, i to u obliku hlornog kreča ili žavelove vode (natrijum hipohlorit). Žavelova voda se koristi za dezinfekciju vode u bazenu, i odlično suzbija razvoj algi. Hlorno krečno mleko se proizvodi tako što se hlorni kreč pomeša sa vodom u razmeri 1:5. Prilikom svake upotreba treba napraviti novu količinu. Ova smeša se upotrebljava za dezunfekciju zagađenih predmeta, vode, pljuvačke, mokraće i izmeta.
Formalin
Formalin se upotrebljava rastvoren u vodi od 3 do 6%, pre svega za dezinfekciju metalnih i drvenih površina i predmeta, kao što su pribor za jelo, stolovi, kreveti… Ovaj rastvor je pogodan za dezinfekciju četkica za zube. Dezinfekciju nameštaja je najbolje vršiti pomoću formalinske pare. Drveni i kožni delovi se mogu dezinfikovati premazivanjem šestoprocentnog rastvora. Postoje aparati za korišćenje formalinske pare i pomoću njih se dezinfikuju prostorije u kojima je boravila bolesna osoba.