Nevidljiva i skrivena čuda prirodnog sveta

Specijalna kamera sa velikom rezolucijom i velike brzine snima za oko nevidljiva i skrivena čuda prirodnog sveta

Živimo u svetu nevidljive lepote, tako fine i suptilne da je ljudsko oko ne opaža. Da bi ovaj nevidljivi svet izneo na svetlo dana, snimatelj Luj Švarcberg savija granice vremena i prostora pomoću kamera velike brzine, „time lapse“ tehnologije i mikroskopa. Na TED 2014, on pokazuje najbolje delove iz svog poslednjeg projekta – 3D filma pod naslovom „Misterije nevidljivog sveta“, koji usporava, ubrzava i uveličava zadivljujuća čuda prirode.

Gde se ukrštaju tehnologija, umetnost i nauka? U radoznalosti i čudu, jer to nas pokreće da istražujemo, jer smo okruženi stvarima koje ne možemo da vidimo. Volim da koristim film da bih nas poveo na putovanje kroz kapije vremena i prostora, da bih nevidljivo učinio vidljivim, jer to proširuje naše horizonte, transformiše naše opažanje, otvara naše umove i dodiruje naša srca. Evo nekih scena iz mog 3D IMAX filma „Misterije nevidljivog sveta“.

httpv://www.youtube.com/watch?v=c9S2vcY2o5I

Postoji pokret koji je suviše spor da bi ga naše oči detektovale, i pomoću „time lapse“ fotografije otkrivamo i proširujemo naš pogled na svet. Možemo videti kako organizmi niču i rastu, kako puzavica preživljava puzeći sa šumskog tla da bi ugledala sunčevu svetlost. A na širokom planu, pomoću „time lapse“ tehnologije vidimo našu planetu u pokretu. Pored ogromnog zamaha prirode vidimo i neprestano kretanje čovečanstva. Svaka tačka koja se kreće predstavlja putnički avion, i pretvaranjem podataka o avio saobraćaju u „time lapse“ slike možemo videti nešto što je stalno iznad nas, ali nevidljivo: ogromnu mrežu avio saobraćaja iznad SAD. Možemo to isto da uradimo i sa brodovima na moru. Možemo da pretvorimo podatke u „time lapse“ sliku globalne ekonomije u pokretu. Decenije podataka daju nam sliku cele planete kao jednog organizma koga hrane struje koje kruže okeanima i oblaci koji kovitlaju kroz atmosferu pulsirajući i svetleći, krunisani aurorom borealis. To bi mogla biti konačna „time lapse“ fotografija: oživljena anatomija Zemlje.

U drugoj krajnosti su stvari koje se kreću suviše brzo za naše oči, ali imamo tehnologiju koja može da pogleda i u taj svet. Sa kamerama velike brzine možemo da uradimo suprotno od „time lapse“-a. Možemo da snimamo prizore koji su hiljadama puta brži od našeg vida. I možemo da vidimo kako rade genijalne prirodne mašine, i možda čak da ih imitiramo. Kad proleti vilin konjic, možda ne primetite, ali on je najbolji letač u prirodi. On može da lebdi, da leti unazad i čak i naglavačke. Prateći markere na krilima insekta možemo da predstavimo protok vazduha koji proizvodi. Niko ne zna njihovu tajnu, ali kamere velike brzine pokazuju da vilin konjic može da pokreće sva četiri krila u različitim pravcima u isto vreme. Ono što naučimo može da nas odvede do novih vrsta robotskih letača, koji mogu da prošire naš vid do važnih i udaljenih mesta.

Mi smo džinovi i nismo svesni onih stvari koje su premale da bismo ih videli. Elektronski mikroskop ispaljuje elektrone koji stvaraju slike koje mogu biti uvećane i do milion puta. Ovo je jaje leptira. Postoje nevidljiva stvorenja koja žive po celom vašem telu, uključujući grinje, koje provode ceo život na vašim trepavicama, i gamižu noću po vašoj koži. Možete li da pogodite šta je ovo? Koža ajkule. Usta gusenice. Oko vinske mušice. Ljuska jajeta. Buva. Jezik puža. Mislimo da poznajemo većinu životinjskog sveta, ali možda postoje milioni malih vrsta koje čekaju da se otkriju.

I pauk ima velike tajne, jer paukova mreža je proporcionalno čvršća od čelika, ali je potpuno elastična. Ovo putovanje će nas odvesti dalje do nano sveta. Svila je 100 puta tanja od ljudske kose. Na njoj je bakterija, a pored te bakterije, 10 puta manji, virus. Unutar njega, 10 puta manje, tri niti DNK, i približavajući se granici naših najmoćnijih mikroskopa, pojedinačni atomi ugljenika.

Vrhom moćnog mikroskopa možemo da pomeramo atome i stvaramo neverovatne nano uređaje. Neki bi jednog dana mogli da patroliraju našim telom i otkrivaju razne bolesti i pročišćavaju zapušene arterije na svom putu. Majušne hemijske mašine budućnosti bi jednog dana možda mogle da popravljaju DNK. Na pragu smo izvanrednih napredaka, rođenih iz našeg poriva da otkrijemo misterije života.

Pod neprekidnom kišom kosmičke prašine vazduh je pun polena, mikrodijamanata i dragulja sa drugih planeta i eksplozija supernova. Ljudi žive svoje živote okruženi nevidljivim. Saznanje da da ima toliko toga oko nas što možemo da vidimo zauvek menja naše shvatanje sveta i gledanjem neviđenih svetova prepoznajemo da živimo u živom svemiru i ova nova perspektiva stvara čudo i inspiriše nas da postanemo istraživači u sopstvenom dvorištu.