Tako je govorio Sveti Epifanije episkop Kiparski

Sveti Epifanije je bio episkop Kiparski i zabeležene su mudre pouke koje je davao učenicima kao i anegdote iz njegovog života

O SVETOM EPIFANIJU, EPISKOPU KIPARSKOM

1. Pričao je sveti Epifanije, episkop, kako su, u vreme blaženog Atanasija Velikog, vrane neprekidno letele oko Serapidovog hrama i graktale, gra, gra. I dođu pred blaženog Atanasija Grci (neznabošci) i poviču: – Zlostarče, reci nam zašto vrane grakću?

A on odgovori: – Vrane grakću gra, gra; a „gra“ na jeziku Latina znači sutra. Pa dodade: – Sutra ćete videti slavu Božiju.

Sledećeg dana, pak, objavi se smrt cara Julijana. A kada se to dogodi, saberu se oni i počnu da uzvikuju Serapidu: – Ako ga nisi želeo, zašto si primao njegove darove?

2. On isti pričao je kako je u Aleksandriji bio nekakav vozar, čija se majka zvaše Marija. I on u toku jedne konjičke trke padne; a zatim, ustavši, pretekne onoga koji ga je obišao i pobedi. A narod je uzvikivao: – Marijin sin je pao, ustao i pobedio.

I dok su oni još tako uzvikivali, pronese se glas o tome kako se veliki Teofilo uspeo da uništi Serapidov idol i da zauzme hram.

3. Ispričao je blaženom Epifaniju, episkopu Kipra, ava iz njegovog manastira u Palestini: – Tvojim molitvama nismo zapostavili naše monaško pravilo, već revnosno savršavamo i treći, šesti i deveti čas.

A on, koreći ih, reče im: – Jasno je da ste zapostavili ostale časove dana, jer docnite zbog molitve. Istinski monah treba neprekidno u svome srcu da ima molitvu i psalmopojanje.

4. Jednom prilikom sveti Epifanije pošalje čoveka avi Ilarionu da ga zamoli rečima: – Hajde da vidimo jedan drugoga pre nego što napustimo tela. A kada ovaj dođe, obraduju se oni jedan drugome. I dok su obedovali, iznese se na trpezu ptičje meso. Uzevši ga, episkop dade avi Ilarionu. A starac mu veli: – Oprosti mi, otkako sam primio shimu, nisam jeo ništa zaklano.

Episkop mu odgovori: – A ja, otkako sam primio shimu, nisam nikoga ostavio da zaspi imajući nešto protiv mene, niti sam ja zaspao imajući nešto protiv nekoga.

A starac mu reče: – Oprosti mi, jer je tvoja vrlina veća od moje.

5. Isti on je govorio: – Ako je Melhisedek, ikona Hristova, blagoslovio Avrama, koren Judeja, mnogo pre će Hristos, koji je sama Istina, blagosloviti i osvetiti sve koji veruju u Njega.

6. Isti on je govorio: – Hananejka viče i čuje se, a krvotočiva ćuti i biva blagosiljana; farisej, pak, viče i biva osuđen, a carinik ni ne otvara svoja usta a biva uslišen.

7. Isti on je govorio: – Prorok David se molio ne gledajući na vreme, ustajao je u pola noći, molio se pre jutrenja, bio prisutan na jutrenju, jutrom je iskao, uveče je preklinjao, i zato je govorio: „Sedam puta na dan Te hvalim“.

8. Rekao je još: – Neophodno je sticati hrišćanske knjige, jer i sam pogled na njih čini nas tromima za greh i nagoni nas da se više okrenemo pravednosti.

9. Rekao je još: – Čitanje Svetoga Pisma je velika sigurnost za izbegavanje greha.

10. Rekao je još: – Nepoznanje Svetoga Pisma je velika jaruga i duboka bara. 11. Rekao je još: – Nepoznanje nijednoga od božanskih zakona je velika izdaja spasenja.

12. Isti on je govorio: – Sagrešenja pravednih su od usta, a beščasnih od celoga tela. Zbog toga David peva: „Postavi, Gospode, stražu kod jezika mojega, čuvaj vrata usta mojih“ i: „Rekoh: čuvaću se na putovima svojim da ne zgrešim jezikom svojim“.

13. Upitali su ga: – Zašto je deset pravnih zapovesti a devet blaženstava? A on odgovori: – Dekalog je jednak po broju sa egipatskim kaznama, a broj blaženstava je trostruki obraz SveteTrojice.

14. Upitali su ga jednom je li dovoljan jedan pravednik da umilostivi Boga, a on odgovori: – Da, jer On je rekao: „Ima li ko da čini što je dobro i pravo i da traži istinu, pa ću oprostiti celome narodu“.

15. Rekao je još: – Grešnicima, kada se pokaju, Bog daje i zalog kao što je dao bludnici i cariniku, a od pravednika traži i kamatu. A to je ono što je rekao apostolima: „Ako ne bude pravda vaša veća nego pravda književnika i fariseja, nećete ući u Carstvo nebesko“.

16. Govorio je i ovo: – Vrlo jeftino Bog prodaje pravednosti onima koji se staraju da je kupe jednim komadićem hleba, bednom odećom, čašom hladne vode, jednim novčićem.

17. Dodao je i ovo: – Kada čovek pozajmljuje od čoveka, bilo zbog siromaštva bilo zbog veće koristi, pa vraća dug, priznaje radost ali vraća kradom zbog stida. A vladika Bog čini suprotno: pozajmljujući kradom, on vraća pred anđelima i arhanđelima i pravednicima.

 

Sveti Epifanije, episkop Kiparski

Starečnik