Мирослав Б. Душанић: Пекмез од шљива

Пекмез од шљива купујемо. Понекад добијемо теглу домаћег из Србије. Тако је то када се живи у урбаној средини, високо развијене индустријске земље.

Као што се да видјети, на фотографијама нису шљиве…

Стабло шљиве сам, у овe двадесетичетири године колико сам у изгнанству, видио можда три пута. И то увијек на пропутовању. Зреле плодове познајем само из самопослуге. Немају неки посебан укус, али их супруга купи да би направила фамозне кнедле. Нешто су укусније оне из турског маркета, али се брзо распродају. Тако је то када се живи у урбаној средини, високо развијене индустријске земље. И сасвим је разумљиво, да и пекмез од шљива купујемо. Понекад добијемо теглу домаћег из Србије. Хвала пријатељици Елени! Тада су ми палачинци најслађи…

Шетајући запуштеним шумарком (необична ријеткост), сасвим случајно откријем ово „чудо природе“ и направим пар фотографија, одушевљен као мало дијете. Док сам их убирао и касније, наслоњен на стабло букве, једну за другом стављао у уста, као на филму низале су се помало хаотичне слике из завичаја. Слике из мог дјетињства. Неке и нису биле пријатне…

постоје слике које бих најрадије заборавио
нпр. мајчин израз лица док гледа у тегле
брижно припремане за пекмез од шљива
које би остајале празне и уредно наслагане
на сталажи да цијелу годину скупљају прашину
јер је изненада љетна олуја с вјетром и ледом
уништила сав род у нашем малом воћњаку …

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2014/07/blog-post.html

Насловна слика: http://www.ljepota.ba/novost/9796/Suha-ili-svjeza-vazno-da-je-sljiva