Delfi proročište u Grčkoj – ko je bila proročica Sibila a ko Pitija

Delfi su bili važno i uticajno mesto u antičkoj Grčkoj, jer se u tom gradu hramu nalazilo proročište gde je proročica pod nazivom Sibila ili Pitija predvidjala budućnost u isparenjima iz stene

Delfi (grčki: Δελφοί – Delphoi;) je arheološko nalazište i savremeni grad u Grčkoj. U antička vremena bio je prebivalište Delfske Sibile, proročice posveće bogu Apolonu. Delfi su poštovani širom grčkog sveta kao mesto ομφαλός (omphalos) kamena, centra sveta.

U unutrašnjosti εστία (hestia), ili srcu hrama delfskog Apolona (Απόλλων Δελφίνιος – Apollon Delphinios), goreo je večni plamen (άσβεστος φλόγα).

Posle bitke kod Plateje, grčki gradovi su ugasili svoje vatre i doneli su novu vatru iz srca Grčke, Delfa. U pričama o osnivanju nekih grčkih kolonija, osnivači su prvo posvećivani u Delfiju (Burkert, 1985, pp. 61, 84).

Antičko proročište Delfi u Grčkoj

Delfi se nalaze na zaravni na padini planine Parnas. Polukružna izbočina poznata je kao Fedrijade; ona nadgleda dolinu Pleisto. Jugozapadno od Delfa, udaljen oko 15 km, nalazi se grad-luka Kira u Korintskom zalivu.

Ime Delfi – Delphoi je povezano s δελφός delphus „materica“ i možda ukazuje na obožavanje boginje zemlje na tom mestu. Apolon je povezan s ovim mestom svojim epitetom Δελφίνιος Delphinios, „Delfski“, t.j. „iz Delfa“, ili „iz materice“.

Epitet je povezan s delfinom („ribom s matericom“) u homerskoj Himni Apolonu (Εις Απόλλωνα Πύθιον, 400), koja kaže kako je Apolon prvi put došao u Delfe u obliku delfina, noseći krićanske sveštenike na leđima.

Druga legenda kaže da je Apolon došao u Delfe sa severa i zaustavio se u Tempeu, gradu u Tesaliji da ubere lovor, biljku koja mu je posvećena. U znak sećanja na ovu legendu, pobednici Pitijskih igara nagrađivani su lovorovim vencem ubranim u Tempeu.

Delfi su bili mesto velikog hrama posvećenog Apolonu Febu, Pitijskih igara i poznatog proročišta. Čak i u rimsko vreme bilo je stotine votivnih statua, koje je opisao Plinije mlađi a video ih je i geograf Pauzanija.

Kad je bio mlad, Apolon je ubio htoničnu zmiju Pitona, koji je živeo kraj Kastalijanskog potoka, zato što je, po nekima, pokušao da siluje Leto koja je bila trudna s Apolonom i Artemidom. Ovaj potok je odavao isparenja zbog kojih je proročište u Delfima davalo pretskazanja.

Apolon je ubio Pitona ali je morao biti kažnjen zbog toga, jer je Piton bio Gejino dete. Svetilište posvećeno Apolonu je verovatno prvobitno bilo posvećeno Geji, a posle Posejdonu. Proročište je u to vreme prorocalo budućnost na osnovu žuborenja vode i šuštanja lišća.

Proročica Sibila

Prva proročica je bila opšte poznata kao Sibila, iako je njeno ime bilo Herofila. Ona je svoja predskazanja pevala, a dobijala ih je od Geje. Kasnije, „Sibila“ je postala titula koja je davana svakoj sveštenici „Sibyl“ koja je proricala. Sibila bi sedela na „sibilskoj steni“, udišući isparenja iz zemlje i davala svoja često zbunjujuća predskazanja.

Pauzanija je tvrdio da je Sibila rođena iz veze čoveka i boginje, kćerke morskog čudovišta i besmrtne nimfe. Drugi su govorili da je ona Apolonova sestra ili kćerka. Treći tvrde da je Sibila crpla snagu prvobitno od Geje, koja je predala proročište Temidi, a ova Febu.

Sibila je riječ koja potiče od grčke riječi sibylla, a koja je označavala proročicu. U antici su se pod sibilama podrazumijevale žene koje su u proročištima davale odgovore na pitanja o budućnosti.

Proročica je imala značajan uticaj širom Grčke, i konsultovana je pre svakog važnijeg poduhvata: ratova, osnivanja kolonija i sl. Ona je poštovana i u polu-helenističkim zemljama u okolini Grčke, kao što je Lidija, Karija, čak i Egipat.

Krez, vladar Lidije tražio je savet od Delfa pre nego što je napao Persiju, i prema Herodotu dobio je odgovor: „ako to uradiš, uništićeš veliko carstvo.“ Krez je smatrao da je odgovor povoljan i krenuo u rat, ali je bio poražen (a njegovo carstvo je, naravno, uništeno).

Takođe se smatra da je proročica objavila da je Sokrat najmudriji čovek u Grčkoj, na šta je Sokrat rekao da ako je tako, to je zbog toga što je svesan svog neznanja. Ova tvrdnja povezana je s najčuvenijim geslom Delfa, za koji je Sokrat rekao da ga je ovde naučio, Gnothi Seauton (Γνώθι Σεαυτόν): „upoznaj sebe samog“.

Drugi poznati moto Delfa je Meden Agan (Μηδέν Άγαν): „ništa previše“.

U 3. veku posle Hrista, proročica je, verovatno potkupljena, izjavila da bog ovde više neće govoriti.

Apolonov hram u Delfima izgradili su Troponije i Agamed.

Delfi – zašto su važni – TV Emisija

Delfi su bili centar starog sveta. Ovaj grad, mesto slavnog Proročišta, nastanjivale su dve velike klasične civilizacije, grčka i rimska i on je privlačio putnike sa svih strana starog sveta. Građani cele Grčke su, osim da bi čuli mudrost Proročišta, masovno dolazili u ovaj grad da bi se hvalisali bogatstvom i pobedama u bitkama.

Zidine Delfa pričaju priču o nadama i snovima, pobedama i porazima, sukobima i nasilju koji su definisali celu civilizaciju. Dr Majkl Skot u ovoj emisiji hoda stazama Delfa i oživljava glasove drevnih stanovnika koji još odzvanjaju svakim korakom.

Proročica Pitija

Pitija (grč. Πυθία Pythia) je, u grčkoj mitologiji, bila sveštenica i proročica Apolonovog hrama koji se nalazio u Delfima. Ime potječe od starog naziva za Delfe (grč. Pytho) ili od zmije pitona.

Pitija je proricala tako što bi sjedila na tronošcu raspukline u stijeni iz koje su izlazile opojne pare te je padala u trans.

Godine 1998. geolozi su pronašli dvije podzemne udubine ispod tog hrama iz kojih izbija plin etilen. Taj plin u manjim količinama kod osoba izaziva euforiju, a u većim količinama taj plin je halucinogen koji potiče vizije i zapanjujuće stanje osobe. Pod utjecajem tih para Pitija bi padala u trans i omamljena izgovarala dvosmislene rečenice.

No bila je toliko poznata i ljudi su vjerovali u njezina proročanstva da su joj dolazili razni kraljevi i vojskovođe po savjete prije nego bi otišli u bitke. Svako njezino proročanstvo moglo bi se shvatiti dvosmisleno, ovisno o mjestu na kojem stoji zarez.

Poznato je da su točna i precizna njezina proročanstva bila vezana za Sokratovu slavu, godinama prije nego je postao poznat, onda neuspjeh perzijske invazije na Grčku, te proročanstvo vezano uz Aleksandrovo osvajanje poznatog svijeta.

No najpoznatije Pitijino proročanstvo je:

Ibis redibis, nunquam peribis in bello. – Ići ćeš, vratiti se, nećeš u ratu poginuti.

Ibis redibis nunquam, peribis in bello. – Ići ćeš, vratiti se nećeš, u ratu poginuti.

Pitija je bila žena starija od pedeset godina, odevena uvek u devojačke haljine i koja je živela odvojeno od svog supruga. Proricanje se u početku odvijalo sedmog dana delfskog meseca, kada je navodno Apolon rođen, a kasnije jednom mesečno, osim u tzv. nesrećne dane i tokom zimskih meseci kada se smatralo da Apolon boravi u zemlji Hiperborejaca.

Pitija je svoje proricanje obavljala nakon priprema koje su podrazumevale kupanje u izvoru Kastalije i uzimanje vode sa izvora Kasiotisa. Samo proricanje je izvodila na tronošcu, žvakajući lišće sa Apolonovog lovora i udišući isparenja koja su dopirala iz jednog procepa. Njena proročanstva su bile nepovezane reči, od kojih su potom sveštenici pravili stihove, čije je značenje bilo uglavnom dvosmisleno.

Pitanja koja su ljudi postavljali Pitiji su bila najčešće u vezi sa ratovima, politikom i osnivanjem kolonija. Njeni saveti su uživali veliki ugled u celom antičkom svetu tokom arhajskog razdoblja.

Pitija se pominje u mitologiji u vezi sa mnogim mitskim likovima. Savetovala je stanovnike Metaponta da podignu statuu bogu Apolonu i Aristeju, koji im je to i naredio.

Egeju je prorekla da će mu prva žena koju bude sreo roditi sina, što je mudri kralj Pitej iskoristio i predstavio mu svoju kćer Etru, kako bi se orodio sa atinskim kraljem.

Koreba je savetovala da ponese tronožac i da se nastani na mestu gde mu on ispadne iz ruku. To se desilo na brdu Geraniji i tako je nastalo naselje Tripodisk.

Izvor: Wikipedija