Lek za sve bolesti i medicina koja leči od smrti
Postoji očigledan lek za sve bolesti koji leči i od smrti ali ga malo ko traži i uzima. Ljudi više veruju u besmislice i reklame nego u život večni. Božanstvena medicina je oduvek pored nas
Gore od poplava po Srbiji su cunami oglasi i objave na internetu da postoji lek za sve bolesti. Taj čudotvorni lek za sve bolesti je jeftin, svima dostupan i brzo leči najteže bolesti, samo treba da ga uzmete. Poplava je takvih natpisa i obećanja za prirodno isceljenje. Samo Oni ne žele da vi to znate.
Ko su to Oni? Naravno, to je farmaceutska mafija i kriminalci u belom koji žive od toga da ste vi stalno bolesni a da vas oni stalno leče od po njima neizlečivih bolesti, što je nečuveno. Zato se niz od stotine do stotine hiljada filantropa i dušebrižnika iz celog sveta angažovalo da vama, očajniku i bolesniku, otvori oči i ponudi jeftin lek za sve bolesti. Taj lek često leči i od smrti.
Čarobna pilula – lek za sve bolesti
Hvala tim dušebriužnicma koji nas obaveštavaju da postoji biljka koja za 24 sata ubija stanice raka, da je sirova hrana univerzalan lek za sve bolesti, da je soda bikarbona zakon za najteži oblik kancera, da koštice kajsija čuda čine kod neizlečivih bolesti, a tu su i razni talasi, kristali, energije, vode, bioenergije, joge i tako redom. Uzmi ono što ti se svidja iz supermarketa slobodnih medicinskih terapija i bićeš zdrav i prav. Leš!
Da, bićeš ubrzo zdrav leš, jer oni koji ti tako usrdno preporučuju lek za sve bolesti su potpune neznalice i šarlatani, koji malo dobre volje i filantropije koju imaju opasno mešaju sa neodgovornošću i željom da nešto postignu po svaku cenu. Ti koji vam preporučuje sve te internet lekove protiv smrti su uglavnom bili bolesni tek nešto od jače kijavice, nikada nisu imali neku težu bolest, pa su stoga srećni i budalasti da svima naturaju neproverene lekove i alternativne metode, koje je malo ko preživeo. Ne kažem, i ćorava koka ubode zrno, pa se desi da i jedan od hiljadu uspe da se izleči od teške bolesti teškom alternativom, ali šta ćemo sa onih 999 koji nisu uspeli i koji ćute i ne mogu da kažu da lek za sve bolesti ne deluje, a dakako ne leči od smrti.
Znate, svet je pun prevaranata i ludaka koji tvrde da imaju lek za sve bolesti. Neki od njih su i doktori. Ipak, mnogo je opasnije što je svet pun lakomislenih dušebrižnika koji bez imalo znanja, objektivnosti i zdrave sumnjičavosti šire dezinformacije i nude terapije i lekove za najteže bolesti. I uopšte ne promisle, nego samo da šire dalje neku senzacionalnu vest i uputstvo kako da se izlečite od najteže bolesti, podmladite se, dobijete vitalnost i energiju u samo par koraka. Očigledno je da to daje rezultate jer smo okruženi zdravim i pravim ljudima, samo se osvrnite oko sebe ili otidjite do najbliže bolnice. Videćete kako bapski recepti i komšinicini saveti sa interneta deluju kao lek za sve bolesti na ovu, nikad bolesniju naciju. Valjda smo zato još i živi, jer je dokazano i da placebo ima neki efekat, šećerna vodica ume da izleči ako se pacijentu kaže da je ona lek. Kakva snaga vere!
Vera u lek za sve bolesti zaista isceljuje neke, ali nema silu da isceli sve. Ali zato vera u Gospoda može da izleči sve koji mu sa ljubavlju i verom pridju i zatraže lek za svoju boljku. To je pokazano milionima puta, počev od zapisa iz Biblije gde su se najteže bolesti tog doba, guba, djavoimanost, slepilo, pa čak i smrt lečila dodirom Isusa Hrista, sina Božijeg. Tu svoju iceljujuću silu Gospod je preneo na svoje apostole i na sve one Svete ljude koji su blagodarnim životom stekli besplatnu blagodat da isceljuju za života i nakon upokojenja. Zato je kroz vekove mnogobrojan narod bio spasavan putem molitve ili poklonjenja svetim i čudotvornim ikonama i moštima svetitelja. I dan danas se svakodnevno mnogo njih isceljuje odlazeći na sveta mesta i moleći se za pomoć Svevišenjemu. To je lek za sve bolesti, lek koji istinski leči od smrti i vodi u večni život.
Ali samo malobrojni narod veruje u Istinu, Put i Život, samo mali broj ljudi zaista veruje u Boga. Većina veruje u internet i medije, gurue i alternativne isceljitelje ili u naučnu moć medicine, koja uspeva mnogo toga da izleči ali ne i sve. Manjina veruje i zna da Bog može da izleči svaku bolest, ma kakva bila. Većina misli da je to praznoverica i sujeverje. Čak i kada im pružiš dokaze i uputiš ih na isceljenja, oni odmahuju glavom, kažu da je to slučajnost.I da će nauka jednog dana pobediti sve bolesti, kao što je prirodna medicina već to uradila po mišljenju nju ejdž vernika, samo nikako da nadju pravi lek koji priroda ima u sebi. Za jedne je put do isceljenja vera u nauku, za druge je vera u prirodu. Na Boga i Svete, na Njega kome sve pripada, naš život i naša bolest, zaboravili su.
Sveti Nektarije Eginski, grčki svetitelj koji isceljuje od raka i kancera, čije su svete mošti na ostrvu Egina, preko puta Atine, i kome se vernici mole za isceljenje od najtežih bolesti je jednom prilikom u snu posetio jednog monaha i tužno mu rekao:
„Isceljivao bih ja i više bolesnih ali mi se ne obraćaju za pomoć“.
Narod koji je zaboravio na Boga i na sve Svete ne može biti zdrav. Čak ni putem interneta.
Š.V.
Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.
I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.
4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;
5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
9 Ko ima uši da čuje neka čuje.
Gurdjijev i Uspenski nisu bili hrišćani, oni su bili klasični okultisti sinkretičari koji su istraživali razne okultne metode i tehnike, počev od islamskih derviških plesova, preko antičkih misterija do savremene magije.
Oni vam zaista ne trebaju biti uzor niti bi trebalo da išta hrišćansko vezujete za njih. Zovite ih kako god hoćete ali ne hrišćanima.
Posebno što se hrišćaninom ne može nazivati neko ko ne učestvuje u obredima Crkve i u Svetom tajnama, jer one su date od Hrista, glave crkve, kako bi ljudi očistili duše svoje. Gurdjijev je čitav život posvetio istraživanju čarobnjačkih veština a ne spasenju duše. Duša se ne spašava ovladavanjem podnebeskim duhovima već pokajanjem i pričešćem Svetim darovima, telom i krvlju Hristovom koja se daje za očišćenje duše i spasenje duše. Ni Gurdjijev a ni Uspenski nisu to radili pa kako ih onda nazivati hrišćanima?
Hrišćanstvo je zajednica vernih u crkvi, ta dvojica koju ste naveli nikada nisu bili u zajednici nego su stvorili svoju sektu i učenje u kojem su koketirali sa hrišćanstvom i učenjima Jevandjelja da bi zaveli lakomislene.
„Koketirali sa hriscanstvom i ucenjima Jevandjelja da bi zaveli lakomislene„ .
Nisam siguran da je to gorepomenuoj dvojici bio glavni cilj , dok bi se za neke crkve to zaista moglo reci s obzirom na njihovo maerijalno bogatsvo .
„Niko da vas ne vara praznijem riječima; jer ovijeh radi ide gnjev Božij na sinove nepokornosti.“ – Efescima 5:6!
@ Božidar (Zaključi sam!)
“The way of the development of hidden possibilities is a way against nature, against God.” – P. D. OUSPENSKY, IN SEARCH OF THE MIRACULOUS, FRAGMENTS OF AN UNKNOWN TEACHING, CHAPTER TWO
“Način razvoja skrivenih mogućnosti je način PROTIV PRIRODE, PROTIV BOGA.” – P. D. OUSPENSKY, U POTRAZI ZA ČUDESNIM, DELOVI NEPOZNATOG UČENJA, POGLAVLJE DVA
+ + +
„Isus mu reče: ja sam PUT i istina i život; niko neće doći k ocu do kroza me.“ – Sveto Jevanđelje po Jovanu 14:6!
„Ja sam vrata; ko uđe kroza me spašće se, i ući će i izići će, i pašu će naći.“ – Sveto Jevanđelje po Jovanu 10:9!
„KOJI GOD PRESTUPA I NE STOJI U NAUCI HRISTOVOJ ONAJ NEMA BOGA; A KOJI STOJI U NAUCI HRISTOVOJ ONAJ IMA I OCA I SINA.“ – Druga Saborna Poslanica Svetog Apostola Jovana Bogoslova 9!
+ + +
Zanimljivosti:
I na ovim prostorima je jako popularna ova prvo gore navedena “literatura”, a takođe se tumači i molitva Oče Naš upoređujući je na sličan način sa tonskom skalom izloženom u navedenoj “literaturi” (http://vimeo.com/24386780)!
Najverovatnije najzaslužnija ličnost za popularizaciju rada P. D. Ouspensky & George Ivanovich Gurdjieff na ovim prostorima je Ivan Antić (www.ivantic.net).
+ + +
„Jer će doći sin čovječij u slavi oca svojega s anđelima svojijem, i tada će se vratiti svakome po djelima njegovijem.“ – Sveto Jevanđelje po Mateju 16:27!
„Recite pravedniku da će mu dobro biti, jer će jesti plod od djela svojih. Teško bezbožniku! zlo će mu biti, jer će mu se naplatiti ruke njegove.“ – Knjiga proroka Isaije 3:10-11!
@ S.V.
@ Aleksandar Zlatar
S.V. je napisao:
”Ali mnogo veći broj čuda se dešava naizgled nevidljivo, kada se nakon čitanja molitvi za zdravlje Bogorodici ili Svetima, čovek naizgled spontano uputi ili dodje do leka ili terapije koja ga izleči nakon niza godina uzaludnog posećivanja lekara.”
Iz svog ličnog primera, ili bolje reći, iz više primera koji su mi se dogodili – svedočim na ovom mestu o tome da sam upravo došao do terapija koje su mi bile presudne za izlečenje baš na način koji je opisao S.V. u gornjem citatu. Naime, ja sam bio “ateista” i nisam kršten, no u vreme najveće bolesti i u trenucima mojih najvećih patnji, kad mi više ništa drugo nije preostalo, iz dubine svoje duše sam zavapio za Bogom, za Gospodom Isusom Hristom, da mi pomogne i mogu samo da kažem da me je čuo. Taj vapaj, to tada je bila moja molitva upućena Gospodu. Gospod Isus Hristos me je čuo jer je živ i pomogao mi je. Aleluja! Slava i Hvala Gospodu!
Naravno da se nije dogodilo ništa spektakularno i senzacionalno u smislu da me je neko tada dotakao (čarobnim štapićem), da mi se ukazalo neko svetlo ili nešto slično. Zadnjim atomima snage sam se tada samo jedva dovukao do jedne male knjige koja se nalazila na polici sa ostalim knjigama i čim sam je dotakao – odmah sam osetio olakšanje u duši. Ubrzo sam se i fizički osećao malko bolje, a dalje je upravo sve bilo po onom principu koji je izložio S.V. u gornjem citatu. Ta knjiga zove se Sveto Pismo i od tada je uvek tu, kraj mene. Ja sam tada, jednostavno rečeno, postao vernik, ako se to može tako formulisati, i iskreno (od onda) verujem u Jedinog Boga Oca, u Sina Gospoda Isusa Hristosa i u Duha Svetog. Verujem da bi me Gospod izlečio i na neki drugi način, mnogo brži i efikasniji, čak osećam da Gospod želi da mi se približi, da dođe i da me prijateljski zagrli ali to jednostavno ni sada još uvek nije moguće jer bi me njegovo prisustvo najverovatnije prosto “spržilo” ili bi bukvalno oslepio, u nekoj malo boljoj varijanti. Međutim, ukoliko uspemo, (naravno uz Božju Pomoć, Njegovu Veliku Milost i Blagodat od Gospoda), da očistimo moje srce, onda će se ukloniti svaka prepreka i moći ću da vidim Gospoda. Ovo sam rekao u množini jer se sad smatram (sa)radnikom Gospodnjim. To je tako prosto i jednostavno da prostije i jednostavnije ne može biti.
Ovo je samo moje lično svedočanstvo, ništa više. Svako sam odgovora za svoje postupke i meni ne smeta ničije opredeljenje po bilo kojem pitanju i osnovu ali znam da je Gospod svima spreman da se otkrije i da svakom pomogne. Jedina prepreka u tome svemu je sam čovek i ništa više. Ja sam ranije ismejavao Boga, sprdao se sa Svetim Pismom, psovao Boga ali kada mi ništa više nije preostalo kao “poslednji bednik – fejker, prevarant i obmanjivač sveujedno” sam mu se obratio i on nije niti jednog momenta oklevao da mi pomogne. Niti delića sekunde nije oklevao. Kakva je to ljubav čoveče, to se rečima ne može opisati. Kako bre Gospod ljubi (voli) čoveka, to je nešto neopisivo. Posle svega onoga što je Gospod doživeo od ljudi i dalje nas silno voli. To se ne može opisati i taj predmet se ne uči na fakultetu.Hvala ti Gospode Isuse Hriste! Hvala ti Duše Sveti! Slava i Hvala Bogu!
Szdržavala sam se da ne odgovorim odmah Aleksandru, ali vidim da se komentari množe.
Aleksadar spominje religijsku histeriju? Koje religije Aleksandar? Kršćanstvo, katolici, pravoslavci koje spominjete kakve veze oni imaju sa religijom? Religije obožavaju,imaju kult, mi vjerujemo premda se razlikujemo što je sad nebitno. Vjerovanje i religioznost nije isto. Kršćanstvo se temelji na OBJAVI.Ne religiji, to je razlika. Bog se OBJAVIO U POVIJESTI SPASENJA. Trojstveni Bog. Objavio se i u Isusu Kristu. Objavio se u Riječi.Naš Bog je Utjelovljena Riječ, Živa Riječ jer mi imamo Živoga Boga a ne nekoga mrtvoga Boga kojemu je napravljen kip i kojemu se klanjaju, mi imamo Otajstvo, a religije kult.Obožavanje. Pogledajte ovu riječ o- bo- žavanje, kršćani ne obožavaju, nego vjeruju. S pravom, u jedini autoritet koji je Bog u Svetom Pismu, u Riječi. O čemu Vi onda Aleksandar pričate, Bog se objavljuje po Riječi? Otkuda nam praco citirati Riječ? Mi se pozivamo na Riječ i vama bezbožnima predočujemo što sam Gospod kaže. A Vi govorite o religijskoj histeriji.
A što Vas napada? Došli ste sa srdžbom, obrušavate se na čovjeka a Božju Riječ negirate pravdajući sebe i svoje misli. Također kažete kako još niste čuli da je Bog nekoga ozdravio.
„I nemojte i Vi nuditi lek za sve bolesti – molitvu. Još nisam upoznao nikoga ko se od ovozemaljskih i svakodnevnih bolesti izlečio molitvom.“ Ja sam toliko pisala kako me Bog ozdravio pa se neću ponavljati.Osim, da molitva je lijek, ja se nisam izliječila lijekovima službene medicine a alternativno nisam ni dotaknula. Pa ovo što vi kažete I NEMOJTE VI NUDITI LEK ZA SVE BOLESTI, pa to govori demon u vama, nemojte o Kristu ni slučajno. pa gdje je Vaša tolerancija? Pa što se jedite kad ste „tolerantni2? Pa normalno je da se jedite kad mrzite na Boga kršćana. Možda se pitate što ja tu radim? Prozvali ste katolike, i neke popove (mi nemamo popove, otkud vam to ne znam), očita je vaša mržnja i na jedne i na druge. Kao kršćanka osjećam se dužna reći vam sve ovo. Dužna Kristu i poradi Njega sve pišem na slavu Njegovu, ne poradi sebe ili S.V. Nemojte mi samo reći da niste čuli moje svjedočanstvo jer ste se već i bili zapleli samnom u diskusiji ranije.
S.V. razumijem tekst, samo bi dodala, i ono što nam je Bog ostavio u Riječi a vjerujem da se slažete,( ja sam istovemeno išla i liječnicima službene medicine i molila i postila i vjerovala Božjoj Riječi) i sjećam se da sam u svojoj muci čitala i ovo i to mi je ostalo podvučeno u Bibliji:
Knjiga Sirahova 38
1 Časti liječnika čašću koja mu pripada zbog njegove službe, jer je i njega Gospod stvorio.
2 Liječenje od Svevišnjeg dolazi, kao što se dar od kralja dobiva.
3 Znanje uzdiže glavu liječniku i moćnici ga poštuju.
4 Gospod od zemlje pravi lijekove i razborit ih čovjek ne odbacuje.
5 Nije li po drvetu voda postala slatka, pokazujuć’ tako svoju moć?
6 Ljudima je dao znanost da uzmognu slaviti snagu djela njegovih.
7 Njima se liječi i bol ublažuje, od njih ljekarnik lijekove priprema.
8 Tako nema kraja djelima njegovim i po njemu se blagostanje širi svijetom.
9 Sine moj, u bolesti ne budi potišten, već se Bogu moli jer on zdravlje daje.
10 Bježi od nepravde i ne budi pristran, i od svih grijeha očisti srce.
11 Prinesi žrtvu blagomirisnu i spomen-žrtvu i pretio dar prema imanju svojem.
12 Ali i liječniku mjesta daj, i njega je Gospod stvorio: nek’ nije daleko od tebe, jer i on je potreban.
13 Katkad je spas u ruci njihovoj,
14 jer se i oni Bogu utječu da im poda milost izlječenja i lijek za spas života.
15 Tko griješi pred Stvoriteljem svojim nek padne u ruke liječničke.
Svjedočim istinitost u Riječi:
Djela apostolska 3,16 „I po vjeri u njegovo ime, to je ime dalo snagu ovomu kojega gledate i poznate: vjera u Njega vratila je ovomu potpuno zdravlje naočigled vas sviju.
Ivan 11,4 Čuvši to, Isus reče: „Ta bolest nije na smrt, nego na slavu Božju, da se po njoj proslavi Sin Božji.
Izaija 53,4 A on je naše bolesti ponio, naše je boli na se uzeo, dok smo mi držali da ga Bog bije i ponižava.
Moj stav je u mojoj vjeri koja je sadržana ovdje, pa ako nekoga zanima neka pročita, napisao je svećenik a ne pop.I podržavam sve napisano, moje iskustvo podržava.
http://www.zupa-surkovac.com/index.php?menu=100&lang=hr&action=2
Slava Isusu u mom životu, samo Njemu čast i slava.
Gospode, proslavi Ime Svoje kroz život moj, život koji si mi Ti Bože Jedini darovao! Slava Gospodu našem Spasitelju Isusu Hristosu i Hvala mu za sve! Slava Ocu i Sinu i Duhu Svetome!
„Boluje li ko među vama, neka dozove starješine crkvene, te neka čitaju molitvu nad njim, i neka ga pomažu uljem u ime Gospodnje. I molitva vjere pomoći će bolesniku, i podignuće ga Gospod; i ako je grijehe učinio, oprostiće mu se. Ispovijedajte dakle jedan drugome grijehe, i molite se Bogu jedan za drugoga, da ozdravljate; jer NEPRESTANA MOLITVA PRAVEDNOGA mnogo može pomoći.“ – Saborna Poslanica Svetog Apostola Jakova 5:14-16!
Samo još jedan mali dodatak:
Kao što se vidi iz gornjeg citata, i drugi ljudi (starješine crkvene) mogu da se mole za obolelu osobu (ili osobu koja je skrenula sa puta Božjeg u propast). Međutim, ta molitva najverovatnije neće delovati ukoliko sam bolesnik odbija da mu se pomogne i ne želi da ozdravi, te ne veruje u Boga, niti u to da ga Bog može izlečiti. Čovek kada učini jedan korak ka Bogu, Bog će njemu prići za dva. Čovek kada učini sledeći korak ka Bogu, Bog će mu prići za tri, itd! Naravno, „molitve“ u smislu da neko „pređe“ iz svog uverenja u pravoslavne ili u katolike nisu molitve već magija. To je nasilje! Svako ima pravo na svoje opredeljenje i svako će odgovarati za samog sebe tj. za svoj izbor. Vrlo teško da će i jedno (svešteno) lice da odgovara za ikoga. Čovek odgovara tj. odgovaraće sam za sebe. Nema tu izgovora pred Gospodom u smislu: Nisam znao, nagovorili me itd. Te izgovore zaboravite, odmah sada, na ovom mestu, za vaše dobro i za dobro svih onih koji vas okružuju! :)
„Ispravne molitve“ jesu one za Božje Vodstvo ili ozdravljenje (zdravlje, potpuno izlečenje, isceljenje u ime Gospodnje). Međutim, pristup samoj molitvi nekada može biti propraćen tkz. mrtvom verom, tj. kada se uzmu i koriste neke šablonske molitve, bez „promišljanja“, pa i rezultati shodno tome mogu da izostanu ili čak da budu suprotni. Naročito ako se uzme u obzir to da se iskrena molitva i obraćanje ka Bogu ne mogu naučiti tako olako u nekoj „školi“ ili na „fakultetu“, već vas neko mora u to uputiti, a to jedino može sam Gospod (preko nekog vernog i predanog sluge ili sluškinje Gospodnje ili darom). Većina ljudi u našem okruženju je takoreći „neškolovana“ u tom pogledu, bez obzira što mogu biti to i visoko sveštena lica, pošto Bog ne gleda ko je ko. Bolje da niste školovani i da budete zadnji u Raju, nego da imate pet doktorata i da budete među prvima u Paklu! :)
Prema mom dosadašnjem iskustvu, a ono i ne mora da bude tačno, pošto sam i ja grešnik, bolje je obratiti se Bogu iz srca, onako jednostavnim rečima, kao da se obraćate svom najboljem prijatelju koji vas shvata i razume, kao nekom u kojega imate bezgranično poverenje i za koga verujete da može da vam pomogne. To je isto kao kada bi, na primer, imali jako dobrog prijatelja koji ima svoju solanu (fabriku za proizvodnju najkvalitetnije i najbolje soli), a vama nedostaje so u kući, potrošili ste je, pa ste se uputila da pozajmite malo od njega. Šta je za tog vašeg prijatelja da vam da(ruje) pola kile soli kad je on sam proizvodi i kad znate da je ima u izobilju? Pre svega, pa i on sam želi da vam pomogne, on želi da vam pokloni tu so, ali vi morate prvo da ga lepo zamolite, tj. da (za)tražite! A, ne da se obraćete ko zna kome i da kupujete na ko zna kakvim mestima i ko zna kakvog kvaliteta! :)
Na kraju, stvar koja raduje moje srce ja to što sve više ima iskrenih vernika u Gospoda koji se ne zadovoljavaju nekim nametnutim i šablonskim rešenjima koje im nameće okruženje, makar bilo i „crkveno“ u formi verske dogmatike i prakse. Ili si vernik ili nisi! Još jednostavnije, kao u onoj reklami: Ili Jesi ili Nisi! Pretpostavljam da sve više ljudi stremi ka Gospodu srcem i dušom, te da jesu iskreni vernici. A, to je i logično zbog sledeće neosporne činjenice:
„Ta, u Boga je mir duši mojoj, od njega je spasenje moje! Ta, on je grad moj i spasenje moje, utočište moje, neću posrnuti nimalo.“ – Psalmi Davidovi 62:1-2!
ili
„Samo je u Boga mir, dušo moja, samo je u njemu spasenje. Samo On je moja hrid i spasenje, utvrda moja: neću se pokolebati.” – Pslami 62:1-2!
Gospode, proslavi ime svoje kroz život moj, život koji si mi Ti Bože Jedini darovao! Slava Gospodu našem Spasitelju Isusu Hristosu i Hvala mu za sve! Slava Ocu i Sinu i Duhu Svetome!
Martina je ostavila koristan tekst katoličkog sveštenika o isceljivanju. Sa svime bih se napisanim složio i dodao ono što pravoslavlje ima a što su katolici izgubili, što oni više ne znaju i ne primenjuju u svojim obredima. To je ono što sam ranije pisao, ne trebaju nama katolici, već mi trebamo njima, pošto se u pravoslavlju čuva punoća i celovitost vere, zbog čega su mnogi katolici uskraćeni.
Tu uskraćenost pravoslavma crkva osudjuje kod pape i Vatikana, a na primeru zdravlja i isceljenja ću pokazati i kako se to dešava.
1. Post. Mnoge bolesti se ne mogu izlečizi bez dugih i redovnih postova, jer se neki demoni samo postom izgone. Jako je bitan za to Vaskršnji post i liturgije preosvećenih darova koje takodje ne postoje u katolika. Katolici su izgubili značaj posta tako da mnogi nikada ne mogu ni doći do isceljenja.
2. Pomazanje svetim uljem i sveta vodica se u pravoslavnoj crkvi redovno koristi za isceljenje bolesti. Katolička sveta vodica nema blagodat da može godinama da stoji nepokvarena kao što je tokod pravoslavnih. Osvećenim uljem i uljem iz kandila se mnogi iscele.
3. Svete mošti koje isceljuju. Postoji još uvek usamljena tradicija katolika da poštuju neke svece iscelitelje ali isceljenje traže samo od par njih, dok kod pravoslavnih svaki svetac isceljuje svojim svetim moštima.
4. Čudotvorne ikone. Nebrojeno čuda se dešava pred njima, posebno pred ikonom Bogorodice, što je praksa koja je zamrla na zapadu, jer su se katolici okrenuli kipovima Bogorodice i mnogo ikona su uklonili iz crkvi.
5. Jeloosvećenje. Snažan i jak obred isceljenja i zajednička molitva više sveštenika koji ne postoji kod katolika, kojim se isceljuju i najteže bolesti kao i djavoimanost.
Ima tu još duhovnih lekova koji su poznati velikim duhovnicima, iako je stalno uputstvo vernicima da idu što redovnije na liturgiju, da revnosno poste i ispovedaju se uz redovnu pričest. To nekome izgleda šablonski i formalno ali svaki odlazak na liturgiju donosi mali i nevidljivi pomak u duhu, svako pričešće čini dušu lakšom i duh sve bolje uvidja značaj duhovnih zakona.
Bolje je mehanički se moliti nego nikako. Bolje je i mrzovoljan i rasejan stajati na liturgimi nego ne otići u crkvu. I bolje je držati se molitvenog pravila i standardnih molitvi nego izmišljati svoje jer su te molitve sastavili svetitelji vodjeni Duhom Svetim. To su Bogu i svim Svetima ugodne molitve, zato ih se treba držati. Protestanti su upali u jeres da je svako pozvan da pravi svoju molitvu, da smišlja. Pazite sad tu glupost, bolja je molitva neke konfuzne tinejdžerke koja je ona navodno iz srca i duše osmislila nego molitva Svetog Vasilija Velikog ili samog Arhangela Gavrila (Dostojno jest).
Ne kažem da molitva iz srca nije dobra ali se treba držati dobre forme jer je u njoj i dobar sadržaj. Sveta liturgija kao zajednička molitva je uvek ista i iste forme pa tako i lična molitva treba da bude ista i u formi koja je ozvaničena.
S.V. ostavila sam tekst katoličkog svećenika koji je nažalost proganjan.Uvijek ga sele što dalje od ljudi a ono rijeka mu dolazi.Odasvud. Moram reći da mnogi svećenici nemaju tu zauzetost, nažalost. Prepušten si sam sebi da tražiš načine.Teško mi je to priznati jer vidim onda i propuste svoje crkve.Tipovi svećenika poput ovog nose popularno ime „karizmatika“ ali na jedan omalovažavajući način. Naime, svaki je svećenik karizmatik, onaj koji koristi darove Duha Svetoga, i pravoslavni svećenik je karizmatik ako koristi darove, ako polaže ruke i moli za bolesnog i slično. Mnogi u mojoj crkvi kažu da se grijesi predaka ne prenose. Pa i ne prenose se grijesi nego ostaju posljedice neokajanih i neispovijeđenih grijeha.Kažu, briše se krštenjem.Briše se istočni grijeh ali obiteljsko stablo možda nije iscijeljeno. Ja vidim da to „funkcionira“, pogotovo sklonost ka određenom grijehu kroz stablo.
Dobro, sad razumijem Vaš stav, previše je toga dana bilo negativnog, dovoljno je bilo osjećati se loše, nije važno…:)
1.post. Slažem se, ta i u Pismu je pisano da se neki demoni mogu izgoniti samo postom. Moj slučaj, puno je ljudi postilo za mene, ja baš i nisam mogla, imala sam teške bolove, bilo je još gore, zapravo postio je svećenik za mene, koliko dana, mislim sedam.
Istina je da puno više držite do posta. Ali ima i kod nas pojedinaca vjernika koji nastoje barem dvaput tjedno postiti, piti samo vodu čitav dan.To nije propisano od Crkve, postimo po osobnom nadahnuću.
2.blagoslovljena voda. Pogriješili ste dragi S.V. nikada ne bacam staru vodu, ne pokvari se, čak i popijem i mogu vam posvjedočiti jednako je djelotvorna kao i svježa. U tu vodu ide i blagoslovljena sol, onda je to egzorcizirana voda. Dodaje se i blagoslovljeno ulje, tada je najjače, ali ne koristim tako jer mi ostaju masne fleke. Radije se pomazujem blagoslovljenim uljem. Imam ga. (Preko veze od svećenika koji su proganjani.) Ne znam dali bi mi netko dao to ulje tek tako, pokušat ću jednom tražiti. Maslinovo ulje uvijek.
Imam i ulje koje kaplje iz jednog svetišta u Italiji, Mandurija, maslinovo ulje curi iz kipa Gospe i mnogi su ozdravili. Znam Vaš stav o tome, ali kako dokazati da Bog djeluje i nad nama iako smo po vama „nepotpuni“, mnogi ozdravljaju od toga ulja, neki i čudesno a neki i polako duhovno. Kada sam kuhala sa tim uljem, jedna kap je bila dovoljna da se demon razbjesni i da odjednom hrana „ne valja“. To je bilo u početku, kasnije se i osoba o kojoj pričam mijenjala. Moj suprug. Na bolje, naravno ništa bez molitve i vjere.U svemu treba imati vjere.
Da Vam dragi S.V. posvjedočim o ulju kod bolesničkog pomazanja.
Kada su u bolnici radi točne dijagnoze (multiple skleroze) trebali izvaditi likvor iz kralježnice, punkciju leđne moždine doživjela sam neopisive boli i muke.Uvijek pogodak igle u kost a ne u mekano tkivo između kralježaka i noge i ruke su mi letjele na sve strane. Sjedila sam na stolici prsima prema naslonu. Pred gomilom praktikanata koji su plakali.I zapitkivali me, ja nisam mogla ni govoriti.Suze su mehanički išle bez kontrole i bez glasa.
Tada sam vidjela Isusa u mislima, baš sliku kako se znoji krvavim znojem.To mi je pomagalo da izdržim. No punkcija iz desetg puta liječniku koji je savršen nije uspjela.Iza tog postupka poremećena mi je ravnoteža i nisam mogla ni hodati ni stajati.Slijedeće jutro dolazi neuroog i kaže, Martina sad će biti ponovno punkcija spremite se. Ja sam se uhvatila doktoru za ruku i molila ga da odgodi jedan dan da ne mogu, preklinjala ga i plakala da ne mogu to izdržati. Doktoru je nezgodno to odgađati jer nisam samo ja jedini pacijent, ekipa iz posebne bolnice dolazi sa frižiderima uzoraka brojnih pacijenata i nosi na ispitivanje. Odgodio je zbog mene. Nazvala sam supruga da mi hitno pošalje svećenika, ja sam mislila da ću umrijeti od toga koliko meni to bilo neizdržljivo. Jadnik svećenik je trčao i mislio da netko umire, došao u večernje sate.Moj strah je bio užasan.Ispovijedila sam se, svećenik me pomazao blagoslovljenim uljem po čelu i dlanovima, plakali smo skupa. Pričestio me. Osjetila sam takav mir i zaspala. Ujutro se nisam bojala. Bez problema su me punktirali vrlo brzo.I bezbolno.
Vidite S.V. znam da sam Vam dosadna, ali ja vjerujem da je Krist bio sa mnom i sa tim sveženikom i da mi je sebe sama dao da ga po pričesti blagujem.Ne mogu vam opisati milost sakramenta bolesničkog pomazanja.
3.Sveci. Molimo se i zagovaramo onima koje imamo u svetištima, a nema svako svetište relikvije, samo veća svetišta.Ako imamo relikviju Svetog Antuna u nas, primjerice u Zagrebu, nećemo ići u Italiju kod Svetog Pelegrina. Ali se molimo svim svetima, tu su ii svi sveci pa i vaši na nebesima.Iscijeljenje tražimo od Krista a sveci su nam zagovornici, ne ozdravljaju sveci nego Krist.Imamo svetišta Majke Božje gdje mnogi duhovno i tjelesno ozdravljaju. Vjerujem da opet Krist jedini ovje ozdravlja a Majka nam je majka koja brine za svoju djecu i preporučuje nas u molitve Kristu pa je i ona moliteljica s nama i Posrednica.Krist je rekao Ivanu, Sine evo ti Majke, tako i nama daje svoju Majku. Gdje je Majka tu je sigurno i Sin.Ja se nisam molila svecu za ozdravljenje, meni je tada trebao Krist kao netko još bliži i najbliži.I Mariji sam se molila.Zato jer sam se osjećala zaštićenom u njenoj blizini. Sveci su došli poslije.
4. Ikone, lijepe su ikone i ne sumnjam u njihovu milost, Božju milost po ikonama.U nekim katoličkim crkvama ih ima.Ima puno priča o tim kipovima, i čudesa, naravno kip je samo znak nevidljive Božje milosti a mi ne određjemo Bogu da on tu svoju milost ljubavi izlije i na materiju.Mi Boga ne zamišljamo po kipu ili Mariju, meni je lako bez kipa uprisutniti duhom Krista, Majku, mnogi ljudi to ne mogu, njima treba znak da bi im vjera porasla. kada kleknem pred kipom kleknem pred DUHOVNOM STVARNOŠĆU, duh vidi. Đavao i onako ne može kleknuti :)
5.Jeloosvesćenje. Stvarno ne znam što je to. Jedino više svećenika zna moliti egzorcizam.Ako je to to. A to nemamo prilike vidjeti.
Ja sam svaki dan iz žarke potrebe išla na svetu misu i pričest, nisam mogla normalno živjeti bez toga, dobivala bi snagu i radost. Molila sam iskrena srca. Smijali su mi se što idem svaki dan.Nije me bilo briga. I mogu reći ma koliko to čudno zvučalo, danas ja sam zdrava, ali duša mi čezne da budem Kristu blizu kao nekad u bolesti i mukama.Prije sam jako osjećala Božju blizinu i to je divno. Danas u zdravlju imam sjećanje na to i golu vjeru bez osjećaja takve vrste. Koliko god govorila da su muke bile užasne i jesu, jako želiš biti zdrav, toliko danas zdrava kažem, Isuse jako mi nedostaješ.Duša te moja čezne i ne može ugasiti tu čežnju. Zaista, bez Krista je život besmislen i prazan.
Koja je razlika između molitve sveca ili živućeg pojedinca?
Prvo, svecem se ne rađa nego postaje. Svaki čovjek ide na putu svetosti i izgrađuje se u vjeri ako dopusti da ga Krist vodi. Za mene je svetac i jedna savim neznatna obična osoba.
Koja čini djela milosrđa, koja moli i pomaže bližnje, koja svojim životom izžaruje Krista. Nisu sveci samo oni koje crkva i papa proglase svetima. Cijelo nebo i Kraljevstvo Božje čine sveci. Koliko je mučenika prolilo krvi i dalo život za Krista, znanih i neznanih?
Da bi netko bio svet treba proživjeti život i ostaviti trag. Neki ostavljaju nevidljive tragove a vidljlive samo Kristu.
I ja sam molila osobne molitve iskrene i od srca. Što mi vrijedi naučiti napamet molitvu Svete Faustine ili nekog drugog kada to nisam JA? Ako se podložim volji Božjoj, ne zauzima li se Duh Božji u meni neizrecivim uzdasima i molitvom. Ja mogu posvjedočiti da Duh vodi i molitvu. Bog voli iskrena pokajnika i molitelja. Razgovarati s Bogom je nešto najljepše, hvaliti ga i slaviti srcem. Bogu je to ugodno. U crkvi molim kako se moli ali se najviše radujem osobnoj molitvi. Čak i u crkvi imam mjesta za nju. Zar nije Isus rekao da ne blebećemo kao pogani? Mehaničko moljenje, da dobro je učiti se na molitvu ali da ta molitva više vrijedi nego srce ne znam. Možemo ustima slaviti Gospoda ali ne i srcem.
Najveća molitva za mene je bila sveta pričest, osobni susret i moje srce.Euharistija.
I o tome bih mogla posvjedočiti …
Oprostite mi na dužni teksta, shvatite moj komentar dobronamjerno i bez nekih tenzija. Iskreno. Miroljubivo. Bez namjere da namećem.
Pozdrav svima koji me tako zdušno prozvaše, naružiše, ocrniše. Da li ste baš u svemu u pravu, kako mislite?
Da li ste spremni da date i logične odgovore na neka pitanja, slobodoumno kako nas je svakog Stvoritelj stvorio, bez citata i pozivanja na reči nekog drugog? Namerno pominjem Stvoritelja, a ne Boga, i nadam se da razumete zašto.
„…Vjerovanje i religioznost nije isto…“ kaže Martina.
„…Религија представља скуп културних система, система веровања, и погледа на свет који се односе на човека и његов однос према Богу и свету који га окружује. Религија има потребу да објасни порекло и смисао живота, човека и универзума…“ kaže Wikipedia.
„…Autoritet Boga kroz Sveto pismo…“ – da li ste zaista sigurni u autentičnost Svetog pisma, u sadržaj, kompletnost, prevod i sl. Da li znate koliko se menja suština u pogrešnoj interpretaciji zbog prevoda, slučajno ili namerno.
Veruje se u ono što smatramo da je istina, i ma koliko bili ubedjeni u to – to je ipak samo verovanje koje treba dokazivati. U istinu nije potrebno verovati, ona je dokazana.
I nemojte moje pisanje i komentare pripisivati srdžbi, besu i demonima, zlu koje se obrušava na ostale. Možda vas provocira i niste spremni da odgovorite na pitanja koja postavljam, ali budite uvereni da jedino želim „sukob“ argumenata, mišljenja, logike, bez bilo kakve namere da bilo kome menjam uverenja. Jedino pod tim uslovima ću učestvovati u diskusiji, uz dodatni uslov da se neslaganje sa tudjim mišljenjem ne naziva glupošću ili besmislicom – da ne obrazlažem zašto.