Lek za sve bolesti i medicina koja leči od smrti
Postoji očigledan lek za sve bolesti koji leči i od smrti ali ga malo ko traži i uzima. Ljudi više veruju u besmislice i reklame nego u život večni. Božanstvena medicina je oduvek pored nas
Gore od poplava po Srbiji su cunami oglasi i objave na internetu da postoji lek za sve bolesti. Taj čudotvorni lek za sve bolesti je jeftin, svima dostupan i brzo leči najteže bolesti, samo treba da ga uzmete. Poplava je takvih natpisa i obećanja za prirodno isceljenje. Samo Oni ne žele da vi to znate.
Ko su to Oni? Naravno, to je farmaceutska mafija i kriminalci u belom koji žive od toga da ste vi stalno bolesni a da vas oni stalno leče od po njima neizlečivih bolesti, što je nečuveno. Zato se niz od stotine do stotine hiljada filantropa i dušebrižnika iz celog sveta angažovalo da vama, očajniku i bolesniku, otvori oči i ponudi jeftin lek za sve bolesti. Taj lek često leči i od smrti.
Čarobna pilula – lek za sve bolesti
Hvala tim dušebriužnicma koji nas obaveštavaju da postoji biljka koja za 24 sata ubija stanice raka, da je sirova hrana univerzalan lek za sve bolesti, da je soda bikarbona zakon za najteži oblik kancera, da koštice kajsija čuda čine kod neizlečivih bolesti, a tu su i razni talasi, kristali, energije, vode, bioenergije, joge i tako redom. Uzmi ono što ti se svidja iz supermarketa slobodnih medicinskih terapija i bićeš zdrav i prav. Leš!
Da, bićeš ubrzo zdrav leš, jer oni koji ti tako usrdno preporučuju lek za sve bolesti su potpune neznalice i šarlatani, koji malo dobre volje i filantropije koju imaju opasno mešaju sa neodgovornošću i željom da nešto postignu po svaku cenu. Ti koji vam preporučuje sve te internet lekove protiv smrti su uglavnom bili bolesni tek nešto od jače kijavice, nikada nisu imali neku težu bolest, pa su stoga srećni i budalasti da svima naturaju neproverene lekove i alternativne metode, koje je malo ko preživeo. Ne kažem, i ćorava koka ubode zrno, pa se desi da i jedan od hiljadu uspe da se izleči od teške bolesti teškom alternativom, ali šta ćemo sa onih 999 koji nisu uspeli i koji ćute i ne mogu da kažu da lek za sve bolesti ne deluje, a dakako ne leči od smrti.
Znate, svet je pun prevaranata i ludaka koji tvrde da imaju lek za sve bolesti. Neki od njih su i doktori. Ipak, mnogo je opasnije što je svet pun lakomislenih dušebrižnika koji bez imalo znanja, objektivnosti i zdrave sumnjičavosti šire dezinformacije i nude terapije i lekove za najteže bolesti. I uopšte ne promisle, nego samo da šire dalje neku senzacionalnu vest i uputstvo kako da se izlečite od najteže bolesti, podmladite se, dobijete vitalnost i energiju u samo par koraka. Očigledno je da to daje rezultate jer smo okruženi zdravim i pravim ljudima, samo se osvrnite oko sebe ili otidjite do najbliže bolnice. Videćete kako bapski recepti i komšinicini saveti sa interneta deluju kao lek za sve bolesti na ovu, nikad bolesniju naciju. Valjda smo zato još i živi, jer je dokazano i da placebo ima neki efekat, šećerna vodica ume da izleči ako se pacijentu kaže da je ona lek. Kakva snaga vere!
Vera u lek za sve bolesti zaista isceljuje neke, ali nema silu da isceli sve. Ali zato vera u Gospoda može da izleči sve koji mu sa ljubavlju i verom pridju i zatraže lek za svoju boljku. To je pokazano milionima puta, počev od zapisa iz Biblije gde su se najteže bolesti tog doba, guba, djavoimanost, slepilo, pa čak i smrt lečila dodirom Isusa Hrista, sina Božijeg. Tu svoju iceljujuću silu Gospod je preneo na svoje apostole i na sve one Svete ljude koji su blagodarnim životom stekli besplatnu blagodat da isceljuju za života i nakon upokojenja. Zato je kroz vekove mnogobrojan narod bio spasavan putem molitve ili poklonjenja svetim i čudotvornim ikonama i moštima svetitelja. I dan danas se svakodnevno mnogo njih isceljuje odlazeći na sveta mesta i moleći se za pomoć Svevišenjemu. To je lek za sve bolesti, lek koji istinski leči od smrti i vodi u večni život.
Ali samo malobrojni narod veruje u Istinu, Put i Život, samo mali broj ljudi zaista veruje u Boga. Većina veruje u internet i medije, gurue i alternativne isceljitelje ili u naučnu moć medicine, koja uspeva mnogo toga da izleči ali ne i sve. Manjina veruje i zna da Bog može da izleči svaku bolest, ma kakva bila. Većina misli da je to praznoverica i sujeverje. Čak i kada im pružiš dokaze i uputiš ih na isceljenja, oni odmahuju glavom, kažu da je to slučajnost.I da će nauka jednog dana pobediti sve bolesti, kao što je prirodna medicina već to uradila po mišljenju nju ejdž vernika, samo nikako da nadju pravi lek koji priroda ima u sebi. Za jedne je put do isceljenja vera u nauku, za druge je vera u prirodu. Na Boga i Svete, na Njega kome sve pripada, naš život i naša bolest, zaboravili su.
Sveti Nektarije Eginski, grčki svetitelj koji isceljuje od raka i kancera, čije su svete mošti na ostrvu Egina, preko puta Atine, i kome se vernici mole za isceljenje od najtežih bolesti je jednom prilikom u snu posetio jednog monaha i tužno mu rekao:
„Isceljivao bih ja i više bolesnih ali mi se ne obraćaju za pomoć“.
Narod koji je zaboravio na Boga i na sve Svete ne može biti zdrav. Čak ni putem interneta.
Š.V.
Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.
I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.
4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;
5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
9 Ko ima uši da čuje neka čuje.
Nije uvek moguće objasniti šta stvarno pravoslavni ljudi i duhovnici misle o katoličanstvu i praksi Katoličke crkve i zašto se negativno odnose prema njoj. Iz tog komunikološkog nerazumevanja ispadaju mnogo veći problemi i nerazumevanja. Pa bih zbog toga Martini samo ukratko rekao par reči.
Prvo i najosnovnije, ceo crkveni život je baziran na dejstvu i projavi Svetog Duha. Način da Sveti Duh stalno deluje je utvrdjen od davnina i Pravoslavna crkva ga se striktno pridržava, otud i naziv Ortodoksna.
Rimokatolička crkva je iz raznoraznih razloga tu nekada jedinstvenu praksu promenila, čime je dovela do toga da se prisustvo i dejstvo Svetog Duha smanjilo u crkvi. Neko čak smatra da je Sveti Duh potpuno napustio katoličku a posebno protestantsku crkvu, ali je to besmisleno tvrdjenje. Mada je činjenica da je u katoličanstvu prevladao duh ovoga sveta, s čim se ne morate složiti ali vam iznosim naš stav. Zato Pravoslavna crkva nikada ne odbacuje ljude, vernike, hrišćane, već ustrojstvo i praksu Rimokatoličke crkve, jer vidi da vernike lišava punoće duhovnog života. Ali Vatikan vekovima unazad više zanima dnevna politika i zemaljska moć od prostog čoveka. Ali ima blagodeti u katolika, ima pravednika, ima čuda, ima projave Gospoda, jer verujete u istinitog Boga i On vas neće napustiti kao pojedince. Ali, mnogi su stradali izbog krivog ili nepotpunog učenja Vatikana. To je ono što Pravoslavna crkva osudjuje.
I ono što je možda paradoks, iako su pravoslavni na izvoru Života, imaju punoću, možda danas u proseku ima više moralnijih i čestitijih ljudi medju protestantima. Ko će se i kako spasiti to samo Gospod zna, nije naše da znamo, naše je samo da čuvamo čistotu vere.
Napomenuo sam, kod molitve je bitna i forma i sadržaj. Niko vama ne brani da se molite svojim rečima, to čini svaki vernik, ali je potrebno i nužno da se u vašoj ličnoj molitvi od Crkve usvojene glavne molitve izgovore. Na primer molitva za zdravlje. Uvek i svuda, u svim vekovima i na svim mestima se čita jedna od nekoliko molitvi za zdravlje, a posle toga svaki vernik može svojim rečima i iz srca da uznese svoju molitvu.
Presvetoj Bogorodici se uvek obraćamo istim molitvama, troparom, kanonima, himnama, a onda ako imamo nešto svoje lično, to i dodamo. Za to postoji logično objašnjenje, Sveti Duh se uvek odaziva na zvanično usvojenu molitvu, više ili manje, dok na lične molitve i ne mora da se odazove. Stvar je suptilnija za tumačenje ali je zaključak jasan: Pokajna molitva, Oče naš, molitve Bogorodici, Andjelu čuvaru, Simvol vere, svecu zaštitniku, pa onda ide lična molitva, iz srca.
Izgovarajući crkvene molitve mi ulazimo u svetu zajednicu svih verujućih, duša nam je u saglasju, pa tim se onda lakše može čuti i ona naša mala lična molitva. Hoće Gospod da čuje vapaj i ličnu molitvu, čuje On sve, ali nije od Starog zaveta pa na ovamo On sam postavio pravila kako mu se molimo i prinosimo žrtve, da to nema neku svrhu.
Bitni su i forma i sadržaj za većinu ljudi.
Gospodine Zlatar da li ste ikada ozbiljnije izučavali pravoslavnu duhovnu literaturu i praksu?
Naime, u toj literaturi i u duhovnim poukama sveti starci i svetitelji pravoslavlja uvek ponavljaju jedno te isto – naša vera pravoslavna je opitna. Opit. Opipljivo i iskustveno, nije imaginacija, nije snovidjenje, nije umišljanje, nego zakonomeran put. Sve ono što oni govore i pišu čine iz svog ličnog iskustva i iskustva prethodnika koja su istovetna. Ista. Zato se i kaže opitna stvarnost. Radi ono što ti se kaže i doživećeš isto. Isto što i oni, imaćeš isto iskustvo i iste rezultate. Baš kao i nauka i naučni zakoni, samo primenjeni na duh i mnogo suptilniji, jer se tiču ljudske duše.
Zato vas ohrabrujem da pokušate da živite na način na koji vam sveti oci pravoslavlja savetuju, poštujući svaki detalj, jer je svaki detalj važan i presudan, svaki čin i svako delo nosi ili odnosi blagodat.
Koliko vidim vi to iskustvo nemate, što je logično jer i da ste pokušali da učestvuete u crkvenom životu, niste u tome istrajali, pa nemate OPITNO iskustvo. Zato se sa vama ni pravoslavni a ni katolici ne mogu usaglasiti po tezama koje ste izneli, jer su potpuno van našeg iskustvenog opita. Mi se pak možemo generalno razumeti sa katolicima jer imamo istu suštinsku veru, nismo nevernici ili neznabošci, ali se sukobljavamo oko detalja prakse, jer oni ne rade isto što i mi, pa nemaju potpuno OPITNO ISKUSTVO.
Ateisti i neverujući nemaju nikakvo opitno iskustvo pa je njihovo intelektualno mešanje u stvari koje nisu doživeli kontarproduktivno za sve. Dakle, ili ste u opitu ili ne znate o čemu govorimo :-)
Dobro, razumjeh. I mi imamo isto crkvene molitve koje se mole po nekom redu i pravilu. :)
Na početku mise molitva kajanja, isto molimo Očenaš, Vjerovanje, Gospi,molimo za sve kršćane.
Isto vjerujemo da imamo puninu :) Ali znam da vjerujemo u istoga Boga i vjerujem da se Bog daje i vama i nama pa i protestantima. Savršeno ćemo vjerovati i slaviti u nebesima, valjda svi zajedno :) Nadam se.
Aleksandar, ne moraš odmah to shvatiti uvredljivo što sam napisala. Malo si isprovocirao.
Čak sam se ja od tvoga komentara osjetila napadnutom.Sam si priznao da si u nekom jedu pa si to prenio na zaslon. Nisam te ni ocrnila ni naružila, oprosti ako si se tako osjetio. Znaš da sam ja takva, kad nešto jako branim onda to jako i volim.:) To ide iz mene. Mislila sam da bi možda na taj način shvatio. Nekad se mora biti grub da dopre, ali …
Aleksandar, ja mislim da sam ja za sebe u pravu :)
Ja sam ti dala teološki odgovor.Ja vjerujem u Krista, u sve ono što je u Vjerovanju, tako i pravoslavni vjerujuu Vjerovanje koje mole. Vjerovanje temeljimo na Svetom Pismu.
Kada vjerujemo vjerujemo iskustveno i srcem. Religiozan čovjek ne mora vjerovati, može biti samo religiozan, pripadati skupu sistema, mi vjerujemo da je Krist sišao sa nebesima i dao se razapeti na Križ iz ljubavi prema čovjeku? Koja religija to vjeruje? Koja religija od svih koje znate OBJAVLJUJE LJUBAV? koji Bog iz religije UMIRE radi čovjeka i pati i trpi radi njega? NITI JEDAN.
Naravno da sam sigurna u autentičnost Svetog Pisma, ti Aleksandar tražiš dokaze a ja ti ne mogu dokazati istinito svjedočanstvo i iskustvo. Dali bi vjerovao da ti kažem da je Božja Riječ ŽIVA? Ne bi. Jer nisi to doživio. Da je Božja Riječ OSOBA? Ja sam to doživjela i to je predivno iskustvo. Dali si doživio ljubav Boga u kojega vjerujem? Nisi. Jer ne vjeruješ ti nego ja.Jesi li bio na dnu pa te Krist podigao i ozdravio i oslobodio? Jesli li plakao od sreće i klicao od radosti? Nisi jer nisi otvorio srce u tom smjeru i tom Bogu. Da ja sam sigurna DA JE ISUS KRIST PRAVI BOG, DA JE TROJSTVO PRAVI BOG,jedini pravi Bog kojemu se svi trebaju pokloniti. Žao mi je, ne vjerujem da je Isus prorok a nije Bog, tada me ne bi ozdravio jer sam se molila Bogu a ne proroku.Iako Krist ima proročku službu ali nije tek prorok. Vjerujem da Marija nije tek neka obična žena nego Bogorodica, vjerujem jer sam osjetila blizinu Kristove Majke koja ljubi i štiti. Vjerujem da ljudi traže boga među bogovima ali da ne nađu svi pravoga.I to vjerujem. Vjera je stanje duha a ne dokaza. A što se tiče dokaza Biblija dokazuje i vjeru i iskustvo samo ju treba čitati.I Živoga Boga.
Zar mislite da mogu dokazati vjeru na zaslonu, da mogu vjeru riječima opisivati?
Vjera se živi.Ako vam nije bilo dovljno da vas osobno zainteresira Pismo I Bog kako bih vam ja sada preko zaslona mogla bolje dokazati Boga od onoga što je on nadahnuo da se napiše. Biblija je BOGODUHA knjiga, nadahnuta Duhom Svetim. A tvoje srce traži ono što još nije našlo.:)
@ Aleksandar Zlatar
Pozdrav! Što se mene tiče, a to sam već ranije i istakao, svako ima pravo na svoje mišljenje i na svoja opredeljenja, to je slobodna volja svakog čoveka. Ja se tu ne mešam i nikome ništa ne namećem, naročito ne na silu. Nikoga ja nisam ni zdušno prozvao, niti naružio, niti ocrnio, a naročito ne vas lično. I, napisao sam da sam grešnik, što znači da možda i nisam u pravu, te sve proverite. To je bilo samo moje svedočanstvo koje sam ranije izneo i ništa više.
Ukoliko želite logičke argumente, možete da pogledate rad kao što je Paskalov argument. Takođe, imate dosta naučnika koji su obrađivali Sveto Pismo, pa je tako i Isak Njutn obrađivao proučavanje proročanstava Svetog Pisma. Ukoliko je jedan takav um, kao što je to Isak Njutn, proučavao Sveto Pismo, onda vam je jasno koje to dimenzije ima. Svakako, na ovim našim prostorima, ako želite baš logičko objašnjenje, možete ga potražiti u radovima Miroslava Mike Markovića pod rubrikom Metafizički Zakonik Sudbine (www.istinik.com). On je upravo govorio o tome kako je logikom došao do nekih zaključaka o postojanju Boga Jedinog Svedržitelja. Ipak bih vam više preporučio da sami počnete čitati Sveto Pismo!
Moje lično iskustvo mi govori da je Sveto Pismo autentično! Pre svega, to je jedno “duhovno” iskustvo jer Sveto Pismo ne može da se čita kao bilo koja druga literatura. Čak je i Hristos otvorio um Apostolima da bi razumeli Pismo, a imamo i primer Filipa i Arapina („A on reče: kako bih mogao razumjeti ako me ko ne uputi? I umoli Filipa te se pope i sjede s njim.“ – Djela Svetijeh Apostola Pisao ih Sveti Apostol i Jevanđelista Luka 8:31!)!
Što se „istine“ tiče, bar onu koju vi trenutno možda tražite – o tome možete pogledati u emisiji Istinik Velike Promene – Miroslav Mika Marković. Međutim, za to nema potrebe ako verujete u Hristosa jer on je Put, Istina i Život (Jovan 14:6!)!
Svako dobro od Gospoda!
Zašto koristite termin OPIT? Opit je eksperimenat, pa mi se ne čini baš adekvatnim nazivati pravoslavnu veru – eksperimentalnom verom. Ako je poenta u doživljenom ili iskustvenom, onda je logičnije tako i reći. Da li je ovo Vaš termin i mišljenje, ili je tako zapisano u literaturi koju pominjete.
Inače, nisam ni ozbiljno ni neozbiljno proučavao pravoslavnu literaturu i praksu i mislim da za odredjenu raspravu to nije neophodno, a ne sumnjam u Vaše tumačenje i zastupanje te materije.
Prema podacima Katoličke crkve trećina stanovnika ove planete pripada hrišćanskoj veri, od čega je nešto veći broj katolika u odnosu na pravoslavce. Medjutim, proporcija je očigledno uzeta prema državnoj pripadnosti, odnosno svi su Srbi pravoslavci,verovatno svi Hrvati katolici, Grci i Rusi pravoslavci, itd. Očigledno je da je broj vernika daleko manji. Da li smatrate da je baš ovaj mali deo čovečanstva (mislim pravoslavaca)“u pravu“ što se tiče svojih stavova?
Da li ste možda Vi, Martina i drugi predodredjeni da budete vernici (bilo koje vere), bez obzira na postojeću pripadnost, i da je to možda „porodično“ nasledje, odnosno vaspitanje?
Svašta se danas može naći na netu:
ZUBAR I BOG:
http://www.youtube.com/watch?v=WCOE1ApPqQQ&list=UUWwbJ3ElJJOnKjLAm0AKS-g
TRI IRINEJA TEŠKO SRBIMA:
http://www.youtube.com/watch?v=2NFbfHmvPGs&list=UUWwbJ3ElJJOnKjLAm0AKS-g
Svako dobro od Gospoda!
Prethodni komentar je upućen @C.V.
@Martina/Varda
Malo provokacija, malo „povišenog tona“ i eto dodjosmo do normalne, tolerantne i nadam se argumentovane razmene mišljenja.
Da li mislite da je volja Stvoritelja-Boga bila na prvom mestu da nas stvori sa slobodnom voljom? Ako jeste kako ikad možemo učiniti nešto protiv njegove volje i vi sa vašom verom i ja sa mojom?
Martina, onako kako ti doživljavaš veru po predanosti, intenzitetu, uverenju, otvara jednu drugu dimenziju, a to je maksimalni pozitivan uticaj na tvoju „fizičku dimenziju“, koji samo mogu da objasnim kroz negativan uticaj osećanja na čoveka – svaki osećaj jak po intenzitetu, iznenadan po nastanku i dugotrajan ima katastrofalan uticaj na zdravlje čoveka. To je ta nerazdvojivost duhovnog i fizičkog.
Varda, teološki eksperti su proučavali doslovno značenje biblijskih fraza i istorijskih činjenica, što je dovodilo do beskrajnog niza interpretacija. Naučnici su proučavali Bibliju i otkrili naučna skrivena značenja unutar svetih tekstova. To je posebno dobilo na intenzitetu u dvadesetom veku, pa s toga ne treba „jednom za svagda“ prihvatati autentičnost i poruke svetog pisma. Još je mnogo nedorečeno.
Aleksandar, možeš mi pisati „ti“ jer se ne sosjećam dobro kad sam ja tebi „ti“ a ti meni „vi“. Taj „ti“ kažem bez razmišljanja kao kad dijete nepoznatoj osobi kaže ti, ništa ponižavajuće od mene.
Odgovor na pitanje:
Isus Krist nije porodično naslijeđe, on se dao čitavome svijetu i čovječanstvu a ne izabranima, iako je počeo od „izabranog“ naroda radi ljubavi prema njemu i radi odgoja tog istog naroda tvrde šije.Nažalost „izabrani“ ga i dalje čeka, čeka svog Spasitelja. Vidiš, dao se onima koji ga ne prihvatiše. Nema čovjeka koji nije čuo za Isusa.Možda oni u Africi gdje misije još nisu stigle.Čak je i Biblija popularna KNJIGA KNJIŽEVNOSTI. Na satu književnosti smo učili o njoj.
To što su me roditelji krstili,kao što su i njih njihovi, hvala im. Hvala im za tradiciju i ništa više. Moji roditelji su se u kasnijoj dobi počeli jače interesirati za vjeru. Tata mi nije uvijek išao u crkvu, ali nije pripadao ni Komunističkoj Partiji, nije to nikada htio.
Tradicionalno smo išli nedjeljom na misu.Molili mehanički kako S.V. kaže baš tako.
Meni je to bilo jako dosadno, uvijek sam pitala kad će biti gotovo.Nakon završetka srednje škole glumila sam da idem na misu, našla bi se s dečkom a onda je mama shvatila da nemam pojma koje je bilo Evenđelje.Naravno da sam primila sakramente. Bogu hvala neka sam, samo nisu „oživjeli“ u meni jer im nisam dala da ožive svojom hladnoćom. Najstrašnija stvar koju pamtim u vjeri je bila ta da za prvu svetu pričest ja jedina nisam imala vjenčić u kosi jer kad je o pripremama bila riječ moj brat to nije ni zapamtio a ja sam bila bolesna. Bila sam jako nesretna zbog toga i okupirana time, kao da je Bogu to baš bilo važno. Nisam ni mislila na njega nego kako su sve lijepe a ja gole glave. Imali smo platnene bijele haljine sa crvenim pojasom u struku i križem oko vrata, nije bilo kao danas, sva raskoš je bila u kosi.No, slikali smo se pored vanjskog oltara Majke Božje. Na slici sam imala najveći buket koji je izlazio iz glave, smiješno. Vidiš, kako je i tada Bog na mene nezahvalnicu mislio.
Tako misli i na tebe. Znam da misli jer te je u dlanove svoje urezao i sve vlasi ti izbrojao,zna te od majčine utrobe i imenom te zazvao, to ti piše u Bibliji.
Moja majka se okrenula Bogu kada je dobila rak,ogroman rak, tada se ispovijedila i operacija je trajala satima na nadbubrežnoj žlijezi, slezena izvađena …teška operacija. Od tada zahvaljuje Bogu za život, pokajala se i postala veliki molitelj svakoga dana do današnjega. Zdrava je i bez ikakvih rakova već jako puno godina. Danas je U Marijinoj Legiji, pokret u sklopu KC, obilaze bolesnike,apostolat služenja, nešto što ju ispunjava i usrećuje a i mnogi bolesni postanu sretni. Odlaze na odjele gdje se rade abortusi, nekoga i odgovore, ali nenasilno, mole se Gospi i Bogu da budu njihove sluge a Bog djeluje da se milost spusti.Nije sekta nego pokret.Imaju svećenika jasno.
Moj brat. Htio je upisati za vojnog pilota i zadnji ispit neka mala greška i pao. Nema poporavka. Ne zadovoljavaš, letiš van! On je mlađi od mene, tada nismo imali ni pojma da će biti rata kada je to želio, mislim da pred zadnji ispit je bilo nekih nagovještaja ratu, ne znam, ne sjećam se. Uglavnom, sjećam se da je bio bijesan na Boga, molio je svaki dan školovanja krunicu i taj zadnji dan ju bacio u wc školjku. Krunica, ili po vašemu (brojanica?)pedeset zrna koje prolazite sa Zdravo Marijama i otajstvima Isusova života. Kod nas nešto snažno. Od tada se ljutio na Boga. No majka je rekla, „Hvala Bogu da si pao jer bi možda danas bio mrtav (kad je rat počeo), a možda bi nekoga ubio.“Kod njega je sve nekako kasno došlo, možda tek sad kad je tata umro. Moj tata. Kao mali je bio ministrant. Kad se oženio nije uvijek išao u crkvu. Kad je mama oboljela, krenuo je. I napredovao u vjeri. Najviše se mučio sa neopraštanjem, zbog rata i otete kuće. To mu je donijelo bolest, rak debelog crijeva.No molio je svaki dan,puno je molio.I bio dobar čovjek. Otišao je zbog bolova u kičmi na hitnu a ostao je jer mu je tu istu kičmu pritiskao metastazirani rak po čitavom tijelu. Ispovijedio se i umro, u 12 dana. Boravak u bolnici je bio kao u štali.Nehuman i neljudski sa potpuno neljudskim ponašanjem. Na propuhu, bez nadzora, čak je pao u wc-u, pacijent ga je dovukao. Nismo se stigli oprostiti od njega. Otišao je prije nas par sati.Ali ja sam osjetila da je živ i kad je umro. Na sprovodu sam osjetila da ne mogu ni plakati jer je živ i da je dobro.Izgledala sam kao da nije nitko umro, čak mi je bilo i neugodno. Naravno, isplakala sam se kad je prošlo mjesec dana onako jako. Ne od tuge nego jer smo ostali sami. Zato plačemo, radi nas samih.
Zašto ovo sve pišem? Dali smo bili predodređeni? Pa svi smo tražili Boga ipak. Svi. I ja.
Bila sam zanesena djevojačkim snovima,niti sam Boga razumjela niti pitanje ljubavi i čednosti (iako se nisam nečedno odijevala). Onda sam se po vjenčanju razboljela i počela tek onda misliti o Bogu, Bogu hvala. Tu nastaje promjena. Jesam li bila preodređena?
Bog svima daje slobodu izabrati ga ili ga se odreći. Netko primi sakramente ali živi kao da ih nema, to nije garancija spasenja. Mene nije vaspitao roditelj nego sam Bog, nažalost na greškama i na radost.Na radost muke bolesti. Mnoge stvari svojoj majci mogu zamjeriti jer me nije odgojila, jer ni nju nije njena odgojila,ali ja ću svoju djecu odgojiti.Odgojit ću ih u istini.Isus Krist.
Znam ljude koji su bili u drugim religijama i nisu ostali ispunjeni, sami su tražili dalje.
Pitanje je uvijek od tih drugih: „kako možeš biti tako radosna?“ to je ono što ljudi primjete, kažu da ih radost privlači,da izvire iz mene. Prava radost ide iz prave istine.
Da sam muslimanka vjerojatno bih tragala dok ne bi našla ono što me ispunjava i vjerojatno bi se opredijelila za Boga koji je umro za mene. ZAMISLI, BOG UMRO BAŠ ZA MENE. Pa taj je najbolji :)
Da ne vjerujem, poznavajući sebe jer sam i bila živi mrtvac, opet bi tragala i izabrala isto. Nema opcija. Kad znaš to je to.
Uostalom, ako je Krist za mene, a za mene je jer me ozdravio, jer mi je pokazao da mi je i prijatelj koji me ljubi i brat i Otac, ma sve što nisam imala, pravi roditelj, nemam što promišljati da sam negdje drugdje. Nego u Istini. Ja sam našla i On je našao mene.
Zašto ti ne pokišaš to sve Njega pitati za sebe. Traži odgovor i dobit ćeš ali mu moraš dopustiti i otvoriti mu se. Zakočen čovjek ne može ništa dobiti,čovjek koji nije ispružio dlan nego ga grčevito drži u šaci ne može primiti ništa.Zar ne?
Da li mislite da je volja Stvoritelja-Boga bila na prvom mestu da nas stvori sa slobodnom voljom? Ako jeste kako ikad možemo učiniti nešto protiv njegove volje i vi sa vašom verom i ja sa mojom?
Ne znam, pitaj Boga to pitanje. Znam da nas je sve stvorio iz ljubavi i da nam je samo više želio dati od svoje ljubavi. Čovjek je i onda stvoren sa slobodnom voljom. Bog je iz ljubavi dopustio da se sami opredijele za njega ili protiv njega, iako ih je ljubio.
Pa kako ne bismo mogli učiniti protivno Bogu, kada činimo protivno vrijeđamo Božju ljubav,nismo savršeni i Bog to zna, ali on uvijek od nas očekuje povratak. U tome je naša ljubav za njega.Mi smo grešna bića. NO nije nas Bog učinio grešnima nego SLOBODNIMA.
Onaj koji ljubi taj te i pušta da odeš ali to ne znači da mu nisi slomio srce.
-Dali misliš da je volja tvojih roditelja bila na prvom mjestu da te stvore sa slobodnom voljom? Ja ne mislim. Mislim da im je prvo bilo da se rodiš zdrav.
Aleksandar, kroz sve što sam prošla a prošla sam dosta i mučno i trpljenja čovjek ne ostane bez odgovora i spoznaje. Misliš da se Trojstveni Bog objavljuje samo svecima? Svaki dan Bog se objavi u nečemu i ti znaš, moj Krist, moj Otac, Moj Duh Sveti. Kad tajna nije tajna, to duša zna.I onda uzmeš Bibliju i vidiš da si u Istini. Da ti se u istom danu dogodilo ono što i u Bibliji Bog kaže premda u prošlosti vrijedi i sada. Odjednom razumijevaš, spoznaješ.Kad se bojim, uzmem Bibliju, poljubim ju i kaže, Oče moj, utješi me, reci mi nešto a ja otvorim „Gospodin je Pastir moj zla se ne bojim, ni u čem ja ne oskudijevam itd.“, to nije samo Riječ nego ŽIva riječ, snaga.Isto kao što si ti osoba tako je moj susret sa RIječi OSOBA BOGA.
To trebaš doživjeti. Ja to nisam tražila,tako mi je dano da osjetim. Kada mi se to dogodilo na svetoj misi, cijeli dan sam plakala od sreće i kako sam bila slijepa. Imala sam situaciju u životu da ne znam što ću, na misi me svećenik zamolio da čitam čitanje, i čitam čitanje i ono mi govori meni osobno što da radim.
Ne znam ja ovako odgovarati na pitanja, jednostavno znam Krist je moj izbor i po cijenu života.Toliko jako. NE daj Bože da te ikada iznevjerim. Kada jednom upoznaš Stvoritelja želiš biti njegov. Ne postavljaš pitanja. I ne tražiš odgovore. Samo želiš biti s NJim. Dan bez Krista je propao dan.
Video sa papama, ma to je namješteno, baš namješteno. Tako izgleda. U stvarnosti sam vidjela i jednog i drugog, uopće tako ne izgledaju, danas je moguće napraviti potpuno drugačiju fotografiju, mogućnosti tehnike su velike. Ne vjerujem u to. Htjela sam se osvrnuti.
Isto tako, ne znam o tim patrijarsima ama baš ništa ali onaj koji je sastavio taj video nije imao dobre namjere.Meni to tako izgleda.
Ništa osobno, samo osvrt bez ikakve ljutnje.
Inače, crveni plašt kod Benedikta, crvno je u liturgiji boja mučeništva, boja Kristove ljubavi. Ovisno o blagdanu nosi se i ruho, zeleno, crveno, bijelo…
Taj koji je to pisao pisao je s predrasudama, što nije provjerio crveni plašt zašto. I da je papa onakvu pozu napravio, prozirno.