Lek za sve bolesti i medicina koja leči od smrti
Postoji očigledan lek za sve bolesti koji leči i od smrti ali ga malo ko traži i uzima. Ljudi više veruju u besmislice i reklame nego u život večni. Božanstvena medicina je oduvek pored nas
Gore od poplava po Srbiji su cunami oglasi i objave na internetu da postoji lek za sve bolesti. Taj čudotvorni lek za sve bolesti je jeftin, svima dostupan i brzo leči najteže bolesti, samo treba da ga uzmete. Poplava je takvih natpisa i obećanja za prirodno isceljenje. Samo Oni ne žele da vi to znate.
Ko su to Oni? Naravno, to je farmaceutska mafija i kriminalci u belom koji žive od toga da ste vi stalno bolesni a da vas oni stalno leče od po njima neizlečivih bolesti, što je nečuveno. Zato se niz od stotine do stotine hiljada filantropa i dušebrižnika iz celog sveta angažovalo da vama, očajniku i bolesniku, otvori oči i ponudi jeftin lek za sve bolesti. Taj lek često leči i od smrti.
Hvala tim dušebriužnicma koji nas obaveštavaju da postoji biljka koja za 24 sata ubija stanice raka, da je sirova hrana univerzalan lek za sve bolesti, da je soda bikarbona zakon za najteži oblik kancera, da koštice kajsija čuda čine kod neizlečivih bolesti, a tu su i razni talasi, kristali, energije, vode, bioenergije, joge i tako redom. Uzmi ono što ti se svidja iz supermarketa slobodnih medicinskih terapija i bićeš zdrav i prav. Leš!
Da, bićeš ubrzo zdrav leš, jer oni koji ti tako usrdno preporučuju lek za sve bolesti su potpune neznalice i šarlatani, koji malo dobre volje i filantropije koju imaju opasno mešaju sa neodgovornošću i željom da nešto postignu po svaku cenu. Ti koji vam preporučuje sve te internet lekove protiv smrti su uglavnom bili bolesni tek nešto od jače kijavice, nikada nisu imali neku težu bolest, pa su stoga srećni i budalasti da svima naturaju neproverene lekove i alternativne metode, koje je malo ko preživeo. Ne kažem, i ćorava koka ubode zrno, pa se desi da i jedan od hiljadu uspe da se izleči od teške bolesti teškom alternativom, ali šta ćemo sa onih 999 koji nisu uspeli i koji ćute i ne mogu da kažu da lek za sve bolesti ne deluje, a dakako ne leči od smrti.
Znate, svet je pun prevaranata i ludaka koji tvrde da imaju lek za sve bolesti. Neki od njih su i doktori. Ipak, mnogo je opasnije što je svet pun lakomislenih dušebrižnika koji bez imalo znanja, objektivnosti i zdrave sumnjičavosti šire dezinformacije i nude terapije i lekove za najteže bolesti. I uopšte ne promisle, nego samo da šire dalje neku senzacionalnu vest i uputstvo kako da se izlečite od najteže bolesti, podmladite se, dobijete vitalnost i energiju u samo par koraka. Očigledno je da to daje rezultate jer smo okruženi zdravim i pravim ljudima, samo se osvrnite oko sebe ili otidjite do najbliže bolnice. Videćete kako bapski recepti i komšinicini saveti sa interneta deluju kao lek za sve bolesti na ovu, nikad bolesniju naciju. Valjda smo zato još i živi, jer je dokazano i da placebo ima neki efekat, šećerna vodica ume da izleči ako se pacijentu kaže da je ona lek. Kakva snaga vere!
Vera u lek za sve bolesti zaista isceljuje neke, ali nema silu da isceli sve. Ali zato vera u Gospoda može da izleči sve koji mu sa ljubavlju i verom pridju i zatraže lek za svoju boljku. To je pokazano milionima puta, počev od zapisa iz Biblije gde su se najteže bolesti tog doba, guba, djavoimanost, slepilo, pa čak i smrt lečila dodirom Isusa Hrista, sina Božijeg. Tu svoju iceljujuću silu Gospod je preneo na svoje apostole i na sve one Svete ljude koji su blagodarnim životom stekli besplatnu blagodat da isceljuju za života i nakon upokojenja. Zato je kroz vekove mnogobrojan narod bio spasavan putem molitve ili poklonjenja svetim i čudotvornim ikonama i moštima svetitelja. I dan danas se svakodnevno mnogo njih isceljuje odlazeći na sveta mesta i moleći se za pomoć Svevišenjemu. To je lek za sve bolesti, lek koji istinski leči od smrti i vodi u večni život.
Ali samo malobrojni narod veruje u Istinu, Put i Život, samo mali broj ljudi zaista veruje u Boga. Većina veruje u internet i medije, gurue i alternativne isceljitelje ili u naučnu moć medicine, koja uspeva mnogo toga da izleči ali ne i sve. Manjina veruje i zna da Bog može da izleči svaku bolest, ma kakva bila. Većina misli da je to praznoverica i sujeverje. Čak i kada im pružiš dokaze i uputiš ih na isceljenja, oni odmahuju glavom, kažu da je to slučajnost.I da će nauka jednog dana pobediti sve bolesti, kao što je prirodna medicina već to uradila po mišljenju nju ejdž vernika, samo nikako da nadju pravi lek koji priroda ima u sebi. Za jedne je put do isceljenja vera u nauku, za druge je vera u prirodu. Na Boga i Svete, na Njega kome sve pripada, naš život i naša bolest, zaboravili su.
Sveti Nektarije Eginski, grčki svetitelj koji isceljuje od raka i kancera, čije su svete mošti na ostrvu Egina, preko puta Atine, i kome se vernici mole za isceljenje od najtežih bolesti je jednom prilikom u snu posetio jednog monaha i tužno mu rekao:
„Isceljivao bih ja i više bolesnih ali mi se ne obraćaju za pomoć“.
Narod koji je zaboravio na Boga i na sve Svete ne može biti zdrav. Čak ni putem interneta.
Š.V.
Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.
I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.
4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;
5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
9 Ko ima uši da čuje neka čuje.
@Martina
Drago mi je da ti je ovaj razgovor „otvorio dušu“ i da si, pretpostavljam, imala spontanu želju da kažeš o sebi i više nego što bi u nekim drugim okolnostima rekla. Hvala na iskrenosti, a pogotovo što je ova „ispovest“ u kontekstu teme o kojoj razgovaramo. To je i znak da više nemaš otpora prema mojim komentarima, jer nisam ja tako loš kako se čini (ha, ha).
U ovoj našoj priči želim da ukažem na neke nove dimenzije koje se, po mom mišljenju, nepovratno nameću i menjaju stereotipe koje su vera i religije jednostrano nametnule. Očigledno je da je davno završena epoha Dekarta i Njutna, u kojoj je materijalno pripadalo nauci a duhovno religiji.
Činjenica je da današnja civilizacija nije i jedina i najpametnija civilizacija u istoriji ljudskog roda na ovoj planeti. Sve je više dokaza da je Biblija zapis tih civilizacija, koje na taj način žele da nas upute u mnoge tajne do kojih nismo još doprli,a da je vera u drugom planu i sa drugim ciljem. I dalje su nam misterije piramide, „rešetka zemlje“, frekvencije, dimenzije, i mnoga druga znanja sa kojima su oni raspolagali.
Zato u mojim komentarima, po mom verovanju, Stvoritelj je taj koji nas je stvorio iste ali i različite, bez obzira na boju kože, verska ubedjenja, teritoriju, i sve što je zajedničko ali i različito. To je, po meni, šira dimenzija od pripadnosti „bogovima u različitim religijama“, što dovodi u pitanje autentičnost Biblije i potencijalnu zloupotrebu u cilju sticanja materijalnih dobara i vlasti. Na nama je da verujemo ili ne zapisanom ili izgovorenom, ali gledajući posledice „trećeg rata“ koji je u toku, shvatamo kolika je moć informacije. Toliko je dezinformacija i zloupotreba, da je jedino sigurno da možemo verovati svojim očima, porodici ili poznanicima ili prijateljima. Biblija je izgleda manje religija a više istorija i fizika.
Aleksandar, nemam ja otpora prema nikome ovdje. Jedino kad se osjetim nepoželjnom u meni se probudi „plač“ i onda reagiram kao čovjek. Isto tako politika i vjera mi jako idu na živce. Koristiti politiku i pričati o vjeri mi je apsurd. Naljuti me i kada se prošlost i grijesi koriste kao argument za sadašnjost i budućnost. Isto tako me najviše zna zaboljeti vidjeti u drugima sve najgore a sebe gledati najboljima.
Moji komentari su izraz moga vjerovanja i iskustva.Možda sam i previše toga rekla,spontano sam pisala. Ne mislim ja da si ti loš, svi mi smo uvjetovani nekim okolnostima i ranama i tako stavovima i opredjeljenjima. Svaki je čovjek moj bližnji, i ti i ateista bilo koji, i papa i patrijarh i netko druge vjere. MOj bližnji je čovjek. Svaki je čovjek stvoren na sliku Božju. Bog je dao život za svakoga od nas. Zato je svatko moj bližnji. Mislim da u traženju boga, dvoljno je zavapiti i uputiti iskrenu molitvu da ti se objavi i da ga nađeš. Tako sam ja napravila, jest da sam bila krštena i primila sakramenta, vjerujem da je sve to pomoglo za dalje. U situaciji razmišljanja o životu i smrti i smislu života zavapila sam ( u bolesti) „Bože ako postojiš objavi mi se, pokaži mi da postojiš da imam smisla i snage za život“. Nisam ga imenovala, nisam mislila na „ime“, naučili su me da postoji ali ga nisam nikad „osjetila“ živim. Na neki način sam „pritisla“ Boga da mora to učiniti. To je bilo jednostanje u duši da ga neću pustiti dok mi ne objavi svoju ljubav i sebe. Čekala sam znak. Spontano se dogodilo da je bila jedna duhovna obnova sa katoličkim svećenikom karizmatikom koji je imao sasvim drugačiji pristup prema Bogu, koji je prikazao Boga kao prijatelja, koji je prikazao Boga koji čezne i ljubi čovjeka, čezne za njim. I taj Bog se zvao Isus Krist i zove se. Ne može se zvati drugačije.On je jedan ali to što mu daju puno imena…neki putovi su bliži pravome Bogu, drugi su dalji. Možda to ne shvaćaš sada.Zamoli Boga Biblije da ti se objavi, zašto ne probaš sam sebe demantirati?
Koja to religija koristi ime Stvoritelj osim kršćanstva? Ja mislim da nitko.
Opet izraz koji je uzet iz Biblije.
Možemo spomenuti i izraz Spasitelj. Ima li u nekoj religiji ime Spasitelj? Nema.
Iz mog kuta šira dimenzija je ta da je moj Bog stvorio sve ljude ali nisu se svi odazvali njemu, nisu. Može li Bog imati toliko imena? Krišna, Buda, Alah, i ne znam koja sve još…
Ne može. Objava je autentična. To je sve što ti mogu reći, ostalo moraš sam u svom srcu potražiti.
Punina je u Kristu, sve ostalo je negdje manjkavo. Zato jer je najveće bogatstvo u Kristu.
Ne znam dali će se drugi spasiti i kako će se spasiti, ali znam da je Krist pravi put, ostalo su stranputice i samozavaravanja.
Poslušaj me. Otiđi u svoju sobu i zazovi Gospoda, nije on gluh, samo trebaš imati želju.
I doći će ti brzo. Činiš li to iz neke hladnoće, ili sa predrasudama ili već unapijed nekom osudom, Bog ti neće doći. Neće. Nije nasilan. Sama je nježnost. Ulazi u srce koje je iskreno i koje ga traži. U srce koje puno analizira i misli neće ući. Zapravo, zapreka je um.Nemoj misliti nego čezni za susretom. Mene je čežnja držala bar tri dana, čekala sam.Nisam odustajala.Na duhovnu obnovu sam otišla sama uu pratnji svog anđela čuvara. Zamolila sam ga da me vodi jer mi je od multiple bila orijentacija poremećena, ne bih znala doći do cilja bez anđela čuvara.
Eto. Nekim ljudima ni čudo nije dosta. Moj suprug je sve to vidio i dalje živi na pola. I boji se vjerovati punim plućima Kristu, boji se da će mu Krist oduzeti kafić, društvo, da se Krist ne bavi nekim malim stvarima, da ga ne treba opterećivati, sve krivo gleda.Kad posao ne ide utone u depresiju a sto puta mu moram reći, predaj to Bogu. Toliko radi da se oslonio na svoj snage.Da je izgubio osjećaj za život.Stoga Aleksandar, zaista ti nitko neće moći pokazati tog Boga osim ako se sam ne potrudiš na suradnju. Zamoli ga da ti kaže ime.
Ja toliko vjerujem, možda izgledam i luda, nevažno, da će ti reći pravo ime, Ime nad svakim imenom, na koje se prigiba svako koljeno, nebesnika, zemnika i podzemnika. Ja vjerujem kad bi htio našao bi odgovor. Samo kad bi htio i čeznuo.
Pozdrav
http://www.youtube.com/watch?v=33E5NuuEHcU
@ Aleksandar Zlatar
“Da li mislite da je volja Stvoritelja-Boga bila na prvom mestu da nas stvori sa slobodnom voljom? Ako jeste kako ikad možemo učiniti nešto protiv njegove volje i vi sa vašom verom i ja sa mojom?”
Ne znam! Pitaj to Boga! Šta ću ti ja što je preduslov za taj odgovor vera u Boga! To je do tebe! Bog je svoj posao odradio! :)
Varda, teološki eksperti su proučavali doslovno značenje biblijskih fraza i istorijskih činjenica, što je dovodilo do beskrajnog niza interpretacija. Naučnici su proučavali Bibliju i otkrili naučna skrivena značenja unutar svetih tekstova. To je posebno dobilo na intenzitetu u dvadesetom veku, pa s toga ne treba „jednom za svagda“ prihvatati autentičnost i poruke svetog pisma. Još je mnogo nedorečeno.
Da još jednom ponovim: Moje lično iskustvo mi govori da je Sveto Pismo autentično! Da budem krajnje jasan i nedvosmislen: Verujem da je Sveto Pismo autentično! Jednostavno, to je Reč Živa. Ta knjiga je Živa (Reč Živog Boga, a to se doživi, oseti, vidi, pipne i čuje). To je moje svedočanstvo, ali opet napominjem i da sam ja grešnik! To je i odgovor na gornji citat! :)
Bez Hrista ja sam – NIŠTA!
PS
Moje oči su me nekada i znale prevariti, bar na kratko. Gledaš nešto, a vidiš nešto sasvim drugo. Na primer, u prirodi, misliš zmija, kad ono obična grana, ili senka od neke grane. Ja jedino verujem Bogu, jer me on nikada neće prevariti, jer nije iskvaren, nema takvu „palu prirodu“. Svi „ostali“ su podložni „zarazi“ virusom zla i za njih ne mogu ništa da garantujem. Ovo što ti pričaš je upravo priča koju sam čuo od Mike Markovića, zato sam ti i postavio taj izvor informacija. To se najjasnije može videti na ovom linku: http://www.istinik.com/cuda-i-misterije-zadnja-korica.php. Poželeću ti sada svako dobro od Gospoda, pošto ovo „moje“ ljudsko „dobro“ je nekako površno i prolazno, te sklono propadljivosti. Hristos je (živ i jedan te) isti, bezgrešan!
Očigledno, poštovani sagovornici, i vera i Bog i poruke iz Biblije ili drugih zapisa su u vama, deo vas, i sve to čini da nalazite ne samo svakodnevni duhovni mir, već i više od toga. To je i alternativa koja vam u ovozemaljskim bezizlaznim situacijama uliva mir i spokoj da će iste biti prevazidjene.
Ali, ponavljam, to je u vama, nije došlo ni sa neba, ni sa zemlje, i ne može da predstavlja univerzalni recept zbog različitosti, individualnosti i slobodoumnosti „ostatka sveta“. Ograničeni su dometi molitve, verovanja, boravka u manastirima ili crkvi, liturgije. Teže je razočaranje zbog „neuslišenih molitvi“ onih koji su očekivali da „progledaju ili prohodaju“, iako se ne može reći da to nisu žarko i iskreno želeli. Ne može se njihovo ili nečije drugo razočarenje pravdati neiskrenošću, njihovim grehovima ili grehovima njihovih roditelja, nedovoljnom posvećenošću i sl.
Zato, u ovakvim razgovorima, iznosite vaše (cenjeno i iskreno) mišljenje ograničavajući se na lična razmišljanja, iskustva, dajući poruke, bez pretenzija da budete tumači i autoriteti u ime vere, Boga, mudrih staraca, crkve i sl. To što ste doživeli ipak je samo u vama, a ne predstavlja opštu kategoriju.
Možda na taj način urušavate autoritet onoga u koga verujete, jer ako neko ima moć da stvori život (koji je najveća vrednost, jer kad nema života sve ostalo je besmisleno) i sve drugo što život čini smislenim, onda taj isti ima moć i da menja taj život i da ga uništi. A tolikoj moći nije potrebno klanjanje, molitva i slični dokazi jer „mogu da garantujem“ da nije sujetan i da je najmanji problem da nas sve „utera u red jednim potezom“ i da nam ograniči datu slobodoumnost.
Svedoci ste vremena u kome živimo i kolika je potreba da neko tako moćan učini da život mnogih ljudi bude dostojan čoveka i da svako ima svoj deo pravednosti i blagostanja koje zaslužuje, a to se ne dešava. U čemu je onda smisao postojanja?
Pozdrav svima.
Филм „Такве вјере ни у Израиљу не нађох“ је тридесетоминутни видео запис у којој је представљено чудесно исцјељење Рускиње Софије, Муслиманке из Башкирије, која је била толико болесна да су јој доктори рекли да јој је лобања одвојена од кичме. Како је болст напредовала, Софија скоро није могла ни да хода. Међутим, призвана од Пресвете Богородице и Светог Василија дошла је у Острог гдје је примила Свету Тајну Крштења, а затим молећи Светог Васија за помоћ добила и исцјељење. Данас је потпуно здрава и срећна је што је православна Хришћанка. У филму Софија прича свој пут исцјељења.
http://www.youtube.com/watch?v=4QU92AMV1hA
Nisam znao da je film stavljen na YT, hvala gospodine Niko.
Eto prilike da ljudi vide svedočenja iz prve ruke nekoga koga je Sveti Vasilije iscelio a Preveta Bogorodica čak iz daleka dovela da svedoči o sili Božijoj u Ostrogu. Hvala na filmu Niko.
Hvala vam na postavci ovog filma..ne znam šta bih drugo rekla,osim poruke svima koji još nisu bili da ne žale vremena ni novca,i obavezno posete Ostrog.Divna je priča o ovoj Tatarki, a koliko je još takvih nezabeleženih..Slava Svetom Ocu Vasiliju!