Gluvo doba: Zašto srpska vlada sedi na dve stolice izmedju Evropske unije i Rusije
Srpski političari, to jest srpska vlada stalno pokušava da sedi na dve stolice, vagajući svoj položaj u odnosu na Evropsku uniju i Rusiju jer im preti narodna vlast
Srpska vlada sedi na dve stolice, možda bi sedela i na tri ili na još više kada bi mogla. Taj model političkog ponašanja, dosta neiskren i prevrtljiv, licemeran i nedosledan, nervira sve druge zemlje koje pokušavaju da naprave neki dogovor sa Srbijom i srpskim političarima. Kada se priča i razmišlja o tome neminovno se nameće zaključak da srpska vlada ne zna šta i kako hoće, da su naši političari nepouzdani i licemerni, da ne kažemo pokvareni, jer čas su tamo čas su ovamo, čas na jednoj stolici vekovnog prijateljstva sa Rusijom i svetle zajedničke prošlosti a čas su na drugoj stolici ulizivanja Evropskoj uniji u planovima za sjajnu budućnost koja nas čeka u zajednici evropskih naroda a bez Kosova.
Ali, nije to sve tako jednostavno kako prosečan čovek posmatra kako i zašto tako radi srpska vlada. Ima razloga zašto se to dešava. Nisu naši političari toliko glupi da se tako glupo ponašaju.
Zašto srpska vlada sedi na dve stolice izmedju EU i Rusije?
Srpska vlada mora da sedi na dve stolice, da se umiljava i jednima i drugima, jer u zemlji postoji i treći faktor koji može da sve ono što vlada hoće potera u nekom neočekivanom pravcu. Taj treći faktor nije narod, ako ste na to pomislili, već narodna vlast, još od ustoličenja komunista utaborena u službama bezbednosti koje vladaju ovom zemljom decenijama. Zato srpska vlada stalno osluškuje glas naroda, tog skrivenog i izabranog naroda malog broja pojedinaca koji ima obarač na pištolju ili nečemu drugom za uništavanje žive sile, i koji čekaju. Oni su ti koji vagaju levo ili desno, gore ili dole, Rusija ili Evropa.
Zato su Evropljani nervozni i aktivni sa našom vladom i našim političarima, a i Rusi su u stalnom i napetom angažmanu oko naših političara. Jedni vuku na jednu a drugi na drugu stranu, to jest stolicu, mada bi svaki od naših političara, počev od vrha pa do partijskog mesnog odbora te i takve mučne političke stolice zamenio običnom kafanskom stolicom. Ali ne može se, igra vrućih stolica je odavno započeta.
Priča o dve stolice i srpskoj vladi
Sadašnja srpska vlada je dizajnirana od strane Amerike i Evropske unije. To su sve mahom političari koji su voljom zapadnih ambasada došli na vlast. Dovoljno je samo pogledati sastav sadašnje vlade i uočiti na desetine nelogičnosti u izboru kadrova za ministre i političke govornike. U stvari sve je vrlo logično, ova srpska vlada je mozaik i konglomerat svega i svačega da bi se imitirala ideja Evropske unije, gde su svi zajedno i svako može sa svakim, iako je sve to neprirodno. Zato je sasvim prirodno da tako stvorena srpska vlada ide na dve stolice, jer jedno je šta misli i hoće Evropska unija a drugo je šta mi imamo na terenu.
Jer, na terenu politike u Srbiji mi imamo jednu narodnjačku partiju, koja navodno čuva nacionalni interes ali u suštini čuva samo sebe kroz populizam. Zato su prihvatili da se klanjaju Evropskoj uniji, jer znaju da ih je ona svojim novcem, spletkama i dogovorima dovela na vlast. A i nadaju se da će od Evropske unije dobiti dodatne pare, a novac je najveće ushićenje srpske vlade i srpskih političara. Da nema nekih smetnji, svi bi oni sedeli samo na jednoj stolici.
Ali ta smetnja je što glavni koalicioni partner vlade ima posla sa Rusima. Zanimljivo i nestvarno, nekadašnji crveni komunisti danas preobučeni u socijaliste, drže sve glavne vojne i energetske poslove sa Rusijom. I sede malo na stolici kod Rusa pa po zadatku sednu malo na stolicu kod Evropljana. Da se oni pitaju, oni bi samo sedeli kod Rusa ali pošto su loši dečaci koji su tek od skora pomilovani, gledaju i da oni sede na dve stolice kao školovani kontraobaveštajci, ne bi li ostali u vlasti i na izvoru informacija, jer to im je zadatak dat od Rusa.
Tako da u startu imamo domaće napredne evropske snage koji sede na evropskoj stolici i nazadne socijalističke snage koje sede na ruskoj stolici. I ponekad po potrebi i zamene mesta, kao kad se šibicari i traži skrivena loptica ispod kutije šibica, tako i oni skrivaju svoj pravi identitet. Napredni evropljani se prikazuju kao nazadni srbijanci a retro socijalisti kao progresivni evropejci, sve da se Vlasi ne dosete koji amblemi im stoje na reverima i na čelu.
To bi bila skoro cela i vrlo jednostavna priča o dve stolice, da u svemu tome nema onaj već pomenuti treći faktor – skrivena narodna vlast. Ta skrivena narodna vlast je tajanstvena, nekad znaš ko je u njoj, a nekada i ne, nekad znaš šta misli a nekada i ne. I skrivena narodna vlast uteruje strah u kosti svim akterima političke scene u Srbiji, jer ta narodna vlast zna da bude hirovita i surovita – prvo puca pa pita, a često samo puca i ništa ne pita. Njoj ne trebaju nikakva objašnjenja od žrtve, ona ima svoje mišljenje i operativac na terenu samo radi svoj zadatak. Da, ta narodna vlast ima svoje mišljenje, oružje i višedecenijsku praksu kako da svoju volju sprovede, a ta praksa se teško može nazvati demokratskom procedurom, vladavinom prava i ljudskim pravima.
Skrivenu narodnu vlast neki opisuju kao grupu od davnina poznatu kao Crna ruka, patriotski front, državna bezbednost, bezbednosno jezgro, spoj kriminala i policije, ili kako god već. Ime im nije bitno za ovu priču, jer ih ne poznajemo, već njihova funkcija, jer oni su ono regulatorno telo koje odredjuje kuda će Srbija. Nezgodno sa njima je što oni ćute, čak i retko daju bilo kakav mig. Možeš ih samo posredno videti i uočiti. Zato su srpska vlada i srpski političari stalno u tenziji i panici šta narodna vlast misli, na koju stolicu oni hoće da srpska vlada sedne. Čak i kada srpski političari pomisle da razumeju šta narodna vlast misli, vrlo brzo dobiju upozoravajući signal i shvate da je to mišljenje narodne vlasti nekonzistentno, jer danas misle jedno a sutra drugo. Taman premijer pomisli da ide u dobrom pravcu a oni ga obaveste da se malo zaleteo i da menja pravac.
S obzirom da u celoj ovoj priči govorimo izmedju redova o onome što se zove fina i suptilna razlika izmedju života i smrti, razumećete zašto srpska vlada sedi na dve stolice. Nikad ne znaš koja će od tih stolica postati ona konačna stolica – električna stolica.
Š.V.
Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.
I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.
4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;
5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
9 Ko ima uši da čuje neka čuje.
Svaka cast za tekst .
Da li je „ovaj govor izmedju redova“ sačinjen na osnovu sigurnih i pouzdanih činjenica i saznanja, ili je lični stav i mišljenje autora?
Mogli bi odgovoriti da su u pitanju gadjanja i nagadjanja izmedju redova, možda slučajna pogadjanja.
„U obe ove varijante predviđeno je da sa ovih prostora, izmučenih svakakvim idiotlucima, sukobima na verskoj, ideološkoj i nacionalnoj osnovi, SULUDIM idejama o „nebeskom narodu“ i potpuno blesavim teorijama zavere (sve pod upravom Organizacije „O“) – krene priča o Velikoj Promeni. Znajući za to Organizacija „O“ pokušala je da taj prostor učini što nepodesnijim za ovu svrhu – i nije uspela!“ – Izvor: http://www.istinik.com/zbivaliste.php
@Š.V.
Kakav tekst, takav i odgovor na pitanje. Ne zaslužuju pažnju.
Dobili ste odgovarajući odgovor koje zaslužuje vaše isledničko pitanje i nivo percepcije kojim ste shvatili napisano. Svakom po potrebama, što bi rekla vaša usvojena materijalistička i naučno utemeljena filosofija prosvetiteljstva.
Dr Varda, čudi me da se neko ko se drži Svetog pisma u citatima nadahnjuje Istinikom. Pokušao sam da taj sajt doživim makar kao fantastičnu literaturu ali bez uspeha, autor je toliko uronjen u metafiziku i spiritualno, proročanstva, zavere i uredjenje sveta, da iz svih pasusa jednostavno izvire uronjenost u para naučni okultizam.
Ozbiljna prelest, ne bih ja to nikome preporučio da čita.
@ S.V.
Nekada koristim citate koji su ljudima, takoreći, „približniji“ kako bi MOŽDA razmislili o svojim stavovima i zabludama u koje su MOŽDA upali, pošto sam i sam bio u nekakvim takvim ili sličnim zabludama, a to je posledica toga što sam tražio istinu na pogrešnoj adresi. Međutim, jedan je Put, Istina i Život. U tom smislu posmatrajte i moj prethodno postavljen „doprinos“ na ovu temu. Pre svega, određenim ljudima kada se spomene Sveto Pismo, bar u pojedinim situacijama, doživljao sam da počnu prosto da „reže“ i „ujedaju“. Probudi se u njima neki čudan bes, otpor i inat, pa je to onda potpun promašaj, bar što se mene tiče jer efekat bude suprotan. Naravno, svima preporučujem da čitaju Sveto Pismo (ali provereno izdanje, ne od neke sekte ili „Instituta za Hebrejski Jezik“ aka Centar za Prirodnjačke Studije i slično). Ipak, na sajtu koji ste posetili i sa kojeg sam citirao deo teksta, spominje se Carstvo Nebesko i Hristos. Ukoliko je neko ozbiljan u potrazi za Istinom, proveriće izvore odakle su neki pojmovi uzeti, a to jesu u ovom smislu pojmovi iz Svetog Pisma. Međutim, onaj ko počne da čita Sveto Pismo shvatiće veoma brzo, ako je i malo „pametan“ da je Sveto Pismo samo sebi Izvor.
Ako ste možda primetili, u svakom radu, ma kakav bio, seminarski ili slično, postoji spisak korišćene literature na kraju istog. Isto je i sa „delima“ koja su crkvena izdanja, i u njima ima spisak literature ili (bar) oznaka iz kog dela Svetog Pisma je nešto citirano, što vas opet dovodi do Svetog Pisma. Sveto Pismo na kraju nema spisak “literature”, a oznake unutar istog vas uvek vode do nekog drugog dela Svetog Pisma. Samo na osnovu toga iole trezven um će i sa zrnom logike, koju mu je Bog darivao, shvatiti da je naišao na izvor i da dalje nema šta tražiti. Možda i postoje neki još stariji pisani dokumenti ali to nije isto što i Sveto Pismo. U tom svetlu posmatrajte citate koje nekada postavim, mada će biti odsada mnogo ređe postavljani jer mi je godišnji odmor istekao! :)
Naravno, možete da se zapitate što sam nekoga “poslao” na “pogrešno mesto” po odgovore ali to je jednostavno moj osobni “stil”. Po meni, taj ma gde god da se nađe, svejedno mu je. Sa druge strane, možete se zapitati i zašto uopšte citiram Sveto Pismo i ko mi je dao to pravo, a odgovor je veoma jasan: Ako ja ne govorim o tome – kamenje će progovoriti. Ja, pre svega, nikome na namećem ništa, svako je slobodan da NE ČITA ono što ja napišem ili postavim možda kao citat. Uvek napišem da se sve dobro proveri i da sam ja jedan običan grešnik, ali da čvrsto verujem u autentičnost Svetog Pisma. To je moje osobno svedočanstvo! A, bilo koji stav ili uverenje ili bilo koje opredeljenje, te bilo kakva pripadnost bilo čemu – bilo kog čoveka – meni uopšte ne smeta, to je do njega, to je pravo svakog čoveka! Svako odgovara za samog sebe, pa tako i ja! Ako sam, dakle, ja pogrešio sa postavljanjem nekog citata – ja ću za to i da odgovaram. Vrlo jasno i jednostavno je sve to, bar što se mene tiče! :)
Blagodat vam, mir i radost od Boga Oca našega i Gospoda našega Isusa Hristosa! Slava i Hvala Gospodu!
Izgleda da Vam smetaju (moji) komentari na tekstove koje objavljujete, pa ste zbog toga arogantno cinični, jer ste baveći se mojim nivoom percepcije oštroumno zaključili da je taj nivo nizak kad ne mogu da shvatim napisano, a sve to zbog moje usvojene materijalističko naučne utemeljene filosofije prosvetiteljstva. Stvarno ste me zabrinuli, jer do sada to nisam spoznao u sebi, a i uplašili jer mi to nameće potrebu za velikim ličnim preispitivanjem. Ako Vam smetaju moji komentari naznačite na kraju svakog teksta da se ne upuštam u diskusiju.
Moja skromna percepcija ne može da „ukapira“ kako ste zaključili ili došli do padataka da ponašanje premijera i vlade nervira sve ostale zemlje, da postoji treći faktor, da su evropljani nervozni a Rusi napeti, da je javno/tajni treći faktor poznato/nepoznatih čiji operativci prvo pucaju pa onda pitaju iako joj ne trebaju nikakva obaveštenja od žrtve, čija imena nisu bitna jer ih ne poznajemo iako ih neki put i poznajemo, dok jadna srpska vlada strepi da li je na pravom putu izmedju stolica, polica, naroda, ličnih interesa, a sve to nije u duhu demokratije, opštih i ljudskih prava.
Ovaj suptilni govor izmedju redova, kako ste naglasili, treba verovatno da znači da je tekst namenjen samo izuzetnim, odnosno onima koji su na Vašem nivou percepcije. Moram na kraju da kažem, da iako u tekstu ima čak i dobrih kvalifikacija, takvo diletantsko bavljenje ozbiljnom temom odavno nisam sreo.
Imam jedno pitanje za S.V.
Dali ste to mogli čitati? Ja sam pokušala i ne mogu. Čisto da vidim što je to.
Nije mi se svidjelo a dublje se nisam ni htjela zadržati. Ono što sam pročitala ništa ne razumijem. Kao da mi nešto samo vrti mozak a ništa se ne zadržava.
Voljela bi čuti ako još detaljnije možete nešto o tome reći, o autoru se ne može naći, bar ja nisam. Dobro je upozoriti.
Nisu mi jasne prijetnje tamo. To sam razumjela. I tu sam i prestala.