Info ratnik ili propagandni i informativni rat oko rata koji se vodi za naše ubedjenje i verovanje

Psihološki, propagandni i informativni rat koji vodi info ratnik za našu svest i donošenje odluka povodom ratova koji se vode u svetu

 

Niko od nas ne zna šta se stvarno dogadja na ratištima u svetu koja su trenutno aktuelna, kao ni u svetu visoke politike. Retko smo i svesni da rat zapravo kod nas i oko nas nikada nije prestao. Za naše duše i našu svest se vodi informativni rat koji treba da nas ubedi da budemo saveznici „istine koja nam se pruža“. Ta „informativna istina“ nije istinita. Nikada nije ni bila. Oduvek je bila doterana istina od strane onih koji žele da mi u nju poverujemo.

Mi zaista ne znamo šta se danas dešava u svetu i ko je ko u ratu ali i u miru, jer ne znamo da prepoznamo istinu od mnoštva „istina“ koje nam se nude što sa strane što iz kuće. Vrlo je glupo, na primer, pomisliti da je Blic rodoljubiv i patriotski list, da je Kurir angažovana, humana i objektivna novina, da je Informer pravdoljubiv, nezavisan i istinit tabloid. To su sve tendenciozni i podmukli mediji sa jedva skrivenim ciljevima interesnih grupa koji ih vode i nadziru.

Informativni rat koji vode razne interesne grupe, imperije, države, novinske agencije, sve je to u funkciji ciljeva koje te sile žele da ispune. Ti ciljevi se ispunjavaju preko nas, jer oni žele da mi poverujemo u njihove vesti, da verujemo u njih, da postanemo njihovi saveznici, posebno emotivni navijači. Kad jednom postanaš njihov saveznik i navijač, onda si i njihov vojnik, pa i info ratnik koji se srčano bori za njihovu istinu.

Bilo da je izvor informacija Amerika, Rusija, Kina, neka partija, verska organizacija, svi oni imaju istu matricu – ne pričaju punu istinu, uglavnom su to poluistine a nekada čak i ozbiljno lažu. Na žalost, prosečan čovek nema volju a ni znanje da prepozna izvor informacija i da se prema njemu kritički odnosi, posebno ako voli taj izvor informisanja. Volim Evropu ili volim Rusiju i sve što oni kažu ja verujem, u skoro sve, a posebno u glavni zaključak njihove priče. Čak i kada mi savest kaže drugačije ja opraštam njihovoj istini, jer ih volim i želim da budem deo njihovog sveta. Tako se postaje info ratnik, onaj ko tu „istinu“ dalje prenosi i za nju se bavi. Tako se postaje i domaći izdajnik, petokolonaš i promoter tudjih ideja. Žalosno je koliko je malo ko od trubadura koji se zalaže za neku drugu zemlju, neku drugu ideologiju, zapravo svestan koliki je on suštinski izdajnik sopstvenog naroda.

Nekoliko zanimljivih primera o tome za koga info ratnik radi, što je zaključak ove kratke i već ispričane priče.

Amerika

Informativni rat koji Amerika vodi je baziran na onome što je srž američke države: kontrola informacija, tehnologija i američki san. Amerika kao vodeća ekonomska i vojna imperija u svetu nije prefinjena u svojoj komunikaciji sa svetom, zapravo ona sve to radi trapavo i nasilno ali ogromnim sredstvima na raspolaganju, jer većina svetskih medija su pod njenom kontrolom. Oni su izmislili marketing i PR, shvatili da to prodaje robu i ideje, pa sada nemilice sprovode globalni marketing američkog načina života i ideja Vašingtonske administracije, ideje koje su vrlo često samo želja krupnog kapitala a ne i običnog amerikanca. Amerika često laže, preuveličava dogadjaje ili pak skriva informacije, od mušice prave slona kada hoće da nešto na silu sprovedu. Suština njenog emotivnog naboja pri informisanju su obraćanje pravdoljubivoj intelektualnoj i srednjoj klasi svuda u svetu, gde pokušava da izvrši transfer na slušaoce američkog sna uspeha, ravnopravnosti i šansi za sve, jer su oni glavni info ratnici novog svetskog poretka koji Amerika pokušava da stvori. I nije ih briga da li je nešto istinito i pošteno ako cilj opravdava sredstvo. U tom smislu amerikanci će gigantski podržavati laž i prevaru, nametajući svom javnom mnenju državnu istinu, iako će pustiti i glas razuma, ali se on neće čuti u buci sa vrha.

Rusija

Ruski informativni rat je daleko kreativniji od američkog i baziran je na obraćanju pojedincu, na iniciranju savesti i moralnosti pojedinca, a ne klase kao kod amerikanaca. U tom smislu, Rusi imaju kulturniji i umetničkiji ton komunikacije. Amerikanci ljude ubedjuju da se nadju u jednoj klasi komfornih pobednika, dok Rusi fokusiraju svoj informativni rat na savest pojedinca, da on svoju moralnost prepozna istovetnom kao što je i ruska poruka. Stim da Rusi jedno pričaju a drugo rade, i često se prave naivni, neobavešteni, nevini, iako to nisu. Ozbiljna mana koju ljudi u svetu zaboravljaju je da isti model propagande koji Rusi danas imaju oni neguju zadnjih 100 godina, pod rukovodstvom komunista i boljševika. Tako imamo paradoks da pravoslavni u svetu veruju da Rusija brani pravoslavlje, a svi ruski generali koji vode ratove su ateisti i bivši komunisti. Možda ima neko ko je u medjuvremenu postao verujući, ali vojni i politički vrh Rusije je potekao iz tvrdog komunizma. Zato je ruska propaganda ostala epska, mitomanska, obmanjujuća, jer Rusi stalno prave Potemkinova sela, ulepšavaju ono što hoće a skrivaju ono što neće da se vidi. S obzriom da je državna komunikacija vrlo centralizovana i etatistička, opozicioni glas se ne čuje u majčici Rusiji.

Kina

Kina je velika, inertna i oprezna sa svetom koji joj je daleko, manje su fini i oprezni sa susedima. Kinezi su u suštini vrlo materijalistička nacija, veliki trgovci i preduzetnici, te su svoj informativni rat sa ljudima i nacijama fokusirali na ono što najbolje imaju i znaju, da promovišu svoju kulturu i da trguju kroz robu. Kineska roba je veliki ambasador Kine a njihovi informativni servisi pokušavaju da kineze predstave kao dobroćudne, fine, ljubazne prijatelje sa svima u svetu. To je spoljna komunikacija, dok je unutrašnja komunikacija sa ljudima, kinezima i onima koji su silom kinezi postali, kao i sa bliskim susedima, mnogo oštrija i beskompromisnija, u najboljim komunističkim manirima žestokog napada i odbrane „istine“ koju KP Kine poseduje u svojim nedrima. Kineska komunikacija sa svetom je strogo kontrolisana i umivena, bez glasa razuma koji može da se čuje, jer Kina je bila i uvek će biti tiha. U toj tišini leži i najveća opasnost.

Evropa i Nemačka

Evropa je informativno neujednačena jer je skup puno zemalja, ali za nas je pored Britanije najzanimljivija Nemačka. Nemci vode informativni rat i traže svoje saveznike u svetu na ključnoj tezi da su oni „pravedni i pošteni“, visoko moralni i realni. Svako nemačko izveštavanje o bilo čemu da je iz spoljneg sveta je takvo da uvek predstave za i protiv, malo jedne a malo i druge istine, ali bukvalno uvek je zaključak u korist Nemaca. Svaku vest i svaku informaciju koju predstave svojim ljudima i germanofilima nemački mediji i političari će zaključiti nečim što je isključivo u korist Nemaca i Nemačke. U svemu tome postoji jedna crta licemerja koja objektivnom posmatraču budi podozrivost u namere nemačke objektivnosti. Da ne govorimo o tome da sva ta komunikacija odzvanja od velikog nemačkog ega da su oni na kraju krajeva, kao najbolji, najmoralniji, najveći, najuspešni i sve drugo naj, pozvani da ostali deo sveta, koji je de facto nesredjen, dovedu u red. Dva svetska rata iza nas su nas upozorila kako i na koji način Nemci dovode stvari u red.

Velika Britanija

Nekada najmoćnija imperija sveta, Velika Britanija je odavno ispekla zanat manipulisanja informacijama. Britanski pristup informacijama je spoj lažnog morala i krajnjeg koristoljublja. Uvek će ponuditi više verzija „istine“ jedne stvari, ali će biti krajnje tendenciozni i sirovi da „dokažu svoju istinu“. Uvek će dvolično nuditi više verzija istine, jer je to za njih znak zrele diplomatije, za jednu koja njima najviše odgovara će se svim silama zauzeti i promovisati je, a ostale istine će čuvati za kasnije diplomatske pregovore. Ako se ispostavi posle nekog vremena da su uhvaćeni u laži koju su forsirali, oni samo slegnu ramenima kao da se ništa nije desilo i kažu da su oni nekada upravo i rekli da postoji i druga istina, ali nije imao ko da ih čuje. Neuki posmatrač bi pomislio da su Britanci otvoreni i iskreni u komunikaciji, ali da su njihove političke odluke deo političkih igara, ali svi zaboravljaju da Britanci o nekim stvarima uopšte ne pričaju, čak ih i žestoko cenzurišu, ako dodiruju ono što oni zovu Britanski državni interes. Ali se zato ne libe da otvoreno nasrću na tudje državne interese i da spletkare na sve zamislive načine.

Izrael i Jevreji

Svi glavni svetski mediji su u američkim rukama, to su američke korporacije. Vlasnici tih korporacija su jevreji, ne uvek i Izraelci, jer je Izrael mlada država ali ipak Jevreji. To je ključna stvar za informativni rat koji Jevreji vode, oni su uvek skriveni iza informacija koje drugi plasiraju. Jevreji se jako čuvaju da se ne vidi da oni vode informativni rat, oni ga uvek vode preko drugih. Ranije je taj drugi bila Velika Britanija, danas je to Amerika kao vodeća imperija koja informativno ratuje za Jevreje. Mada, svaki veći mediji u svakoj većoj zemlji je u jevrejskim rukama, tako da su oni info ratnici sa stotinama lica i naličja. Zato su oni nevidljivi info ratnici, jer čak toliko vešto znaju da se infiltriraju u neprijateljske redove da sami neprijatelji vode informativni rat za njih. I jako je teško proceniti stoga njihove ciljeve, jer su skriveni iza mnogih paravana.

Vatikan

Velika ljudska, materijalna, diplomatska i informativna sila je Vatikan. Teško da možemo da dokučimo gde i kako je sve Vatikan prisutan i kako vodi informativni rat za svoje ciljeve. To je danas veoma složena struktura moći koja svoje pipke ima svuda, u medijima, politici, bankama, obrazovanju, drugim verskim zajednicama. Spolja su meki u nastupu a iznutra tvrdi, što se vidi po delovanju pape i Rimske Kurije, koja je uvek prijateljski nastrojena prema svima i svakome, dok ne dodje momenat kada treba da realizuju svoj interes u nekoj zemlji, cilj koji su kroz informativni rat gradili. Tada nemilosrdno donose odluke samo u svoju korist ne vodeći računa o zemlji domaćinu. Posle toga opet „žele“ da budu najbolji prijatelji sa tobom iako su te obmanuli. Čitav milenijum diplomatskog iskustva i znanja iz lobiranja i uticaja na ljude i države je skupljeno u Vatikanu. Ranijih vekova je Vatikan cilj svog propagandnog delovanja svodio na mač i šargarepu koju je nudio širokim narodnim masama, ali je u zadnjem veku fokus stavio na uticaj ka uticajnim pojedincima i grupama u vrhu država.

Srbija

U Srbiji informativni rat se vodi dezinformacijama a ne istinama. Sve je u medijima skoro laž, čak i nazovi istina onih koji napadaju laž. Tabloidno društvo ne može i neće da prihvati istinu, jer je ona dosadna, mnogo je zabavnija i atraktivnija laž. Uz to, srpski mediji u dosluhu sa političarima biraju šta je istina a šta ne, odnosno koju će istinu da ponude ljudima. Sve što rade, rade agresivno i nimalo suptilno, ogoljeno i nasilinički. Ljudima se upropaštavaju životi samo na osnovu pogrešnih pretpostavki ili iz zabave i želje da se pravi buka. Informativni rat koji domaći mediji vode nije usmeren na spoljneg neprijatelja, kao što je to u većini drugih zemalja, nego prema unutrašnjem neprijatelju, suprostavljenom klanu, partiji, pojedincu. A i kada se nastupa prema susednim zemljama, to se radi stihijski, frontalno i agresivno, doduše manje histerično od bosanskih medija ili patetično kao kod hrvata i crnogoraca. To je toliko intezivan i kontaminiran informativni rat sa lažima, da je istina u Srbiji potpuno nevidljiva, čak i kada je očigledna.

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.