Koje carstvo srce želi – Nebesko ili zemaljsko, večni život ili smrt duše?

Tražite nebesko carstvo a ne robujte zemaljskim zadovoljstvima, jer je nebo za život večni a strasti srca dušu vode u pakao

 

Srce moje treba da se prilepljuje samo za Boga: meni je dobro prilepljivati se Bogu (Ps. 72, 28), a ono se – aj, kakvo slepilo i izopačenost! – prilepljuje za slasti ovoga veka: za hranu, piće, telesnu slast, za novac, za taj prah, za odeću, za tu trulež, za cveće koje nestaje, za dezene, za krojeve koji mame oko, za raskošno nameštene sobe itd.

Čudna stvar! Mene, hrišćanina, nebeskog čoveka, zanima sve zemaljsko, a malo – nebesko.

U Hristu sam preseljen na nebesa, dok se u isto vreme svim srcem čvrsto prilepljujem za zemlju i, po svoj prilici, nikada ne bih ni želeo da budem na nebu, već bih radije da uvek ostajem na zemlji, iako me zemaljsko, i pored zadovoljstva koje pričinjava, opterećuje i muči, iako vidim da je sve zemaljsko nepouzdano, propadljivo, da brzo prolazi, iako i znam i osećam da ništa zemaljsko ne može da zasiti moj duh, da umiri i zadovolji moje srce, neprestano uznemireno i rastuživano ovozemaljskom taštinom.

I dokle ću ja, nebeski čovek, biti zemaljski?

Dokle ću biti telo ja, čedo Božje, koji se ne od krvi, ni od želje tjelesne, nego od Boga rodih (Jn. 1, 13) na svetom krštenju, dokle se sav neću ustremiti ka Bogu?

Gospode, privuci srce moje k Tebi, Duhom Tvojim Svetim! Gospode, odvrati srce moje od taštine ovozemaljske. Gospode, bez tebe ništa činiti ne mogu.

Heruvimska himna – Cherubic Hymn – Χερουβικόν – Plagal of 1st Tone (Byzantine Chant)

httpv://www.youtube.com/watch?v=fr4mAIibx50

Sve što sija na zemlji jako volimo: zlato, srebro, drago kamenje, kristal, bleštavu odeću – zašto ne volimo buduću slavu na koju nas Gospod poziva? Zašto ne težimo sjaju poput sunčevog? Pravednici će se, rečeno je, zasjati kao sunce u Carstvu Oca svoga. (Mt. 13, 43)

Zato što smo grehom izopačili prirodu duše svoje i umesto za nebo, prilepismo se za zemlju, umesto za netruležnost – za truležnost, zavolesmo zemaljski sjaj, prolazni, propadljivi i obmanjivi. Ali zašto mi tako silno volimo sjaj? Zato što duša naša beše stvorena radi svetlosti nebeske i u početku sva beše svetlost, sva sijanje; njoj je svetlost urođena, urođeno joj je osećanje i želja za svetlošću.

Usmerite tu težnju ka traženju nebeske svetlosti!

Svajt, svjat, svjat Gospod Savaot – Hor Saborne crkve „Sveti Georgije“ Novi Sad

httpv://www.youtube.com/watch?v=u37ocpzTqmM

Kada vidiš prelepu devojku ili ženu, ili prelepog mladića, istog trena se uznesi ka vrhovnoj, najsvetijoj Lepoti, koja je uzrok svake lepote zemaljske i nebeske, dakle, ka Bogu; proslavi Ga zbog toga što od zemlje čini takvu lepotu; zadivi se u čoveku lepoti lika Božjeg koji sija čak i u našem iskvarenom stanju; zamisli kakav će biti naš lik u stanju našeg proslavljenja, ako ga se udostojimo; zamisli kakva je lepota svetih Božjih, svetih Anđela, Božje Majke, preukrašene Božanskom slavom; zamisli neizrecivu dobrotu lica Božjeg koje ćemo ugledati i ne zanosi se zemaljskom lepotom, tim telom i krvlju. Slatka je pohota, ali je grehovna, razvraća i Bogu je protivna.

Ne prilepljuj se srcem za devojačku ili žensku lepotu, već samo za Gospoda Boga Koji je stvorio svaku lepotu Sebe radi, i govori: meni je dobro prilepljivati se Bogu (Ps. 72, 28), samo Bogu, a ne prolaznoj telesnoj lepoti.

 

Sveti Jovan Kronštatski – Moj život u Hristu