Meksički narko karteli su brend koji funkcionišu kao efikasna firma

Kako i šta rade meksički narko karteli, kako je nasilje deo PR strategije i kako tako grade brand svoje kriminalne firme i organizacije koja efikasno distribuira drogu

U poslednjih 6 godina umrlo je oko 100.000 ljudi u Meksiku kao posledica nasilja nastalog zbog droge. Možda mislimo da ovo nema veze sa nama ali smo zapravo svi mi saučesnici, prema mišljenju profesora sa Jejla, Rodriga Kanalesa. U ovom nepokolebljivom govoru on pokazuje kako je tradicionalne znanje o kartelima potpuno pogrešno. Masakr se ne dešava zbog neukih zlikovaca bez lica koji se nepromišljeno međusobno ubijaju, već je rezultat jednog veoma ozbiljnog i sofisticiranog rukovođenja brendom.

Meksički narko karteli su brend koji funkcioniša kao firma

Narko karteli regrutuju mlade u bande

U decembru 2010., pucnjava je probudila grad Apatsingan u priobalnoj državi Mićokan, u Meksiku. Tokom cela dva dana, grad je bio otvoreno ratište između federalnih jedinica i dobro organizovane grupe koja navodno pripada lokalnoj kriminalnoj organizaciji La Familia Mićokana ili Mićokanska porodica. Građani su pored neprestane pucnjave doživeli eksplozije kao i barikade zapaljenih kamiona širom grada, baš kao na pravom ratištu. Posle ova dva dana, i tokom jednog prilično žestokog sukoba pretpostavlja se da je ubijen vođa organizacije La Familia Mićokana, Nasario Moreno.

Kao odgovor na ovo užasno nasilje, gradonačelnik Apatsingana odlučio je da pozove građane na mirovni marš. Ideja je bila da se zatraži blaži pristup kriminalnoj aktivnosti u državi. Na dan marša, hiljade ljudi se pojavilo. Dok se gradonačelnik pripremao da održi govor, kojim bi otvorio marš, njegov tim je primetio da je polovina učesnika obučena prikladno u beloj boji i nosi transparente na kojima se poziva na mir, dok je druga polovina zapravo marširala kao podrška kriminalnoj organizaciji i njenom, kako se sada smatra već preminulom vođi. Šokiran ovim, gradonačelnik je odlučio da se povuče i ne učestvuje ili predvodi ovaj marš koji je očigledno davao podršku organizovanom kriminalu. Tako se i njegov tim povukao. Učesnici ova dva marša su se spojili i nastavili svoj put do prestonice.

Ovo je priča o strašnom nasilju i nespretnom delovanju federalnih i lokalnih vlasti i njihovom pokušaju da umešaju građanstvo, koje je kriminalna organizacija već bila umešala. Ovo je savršena metafora za ono što se dešava danas u Meksiku i iz ovoga možemo videti da je naše znanje o nasilju zbog droge i šta do njega dovodi u najmanju ruku nekompletno.

Ako biste odlučili da provedete 30 minuta u pokušaju da shvatite šta se dešava sa nasiljem zbog droge u Meksiku samo istraživanjem po internetu, prva stvar koju biste saznali je da iako zakon nalaže jednakost među svim građanima Meksika postoje neki koji su više i neki koji su mnogo manje jednaki od drugih. Zašto je to tako, ubrzo se može videti iz činjenice da je u poslednjih šest godina negde između 60 i 100.000 ljudi izgubilo živote zbog nasilja vezanog sa trgovinom droge. Kad bismo stavili ove brojke u perspektivu, ovaj broj je osam puta veći od broja žrtava u Iraku i Avganistanu zajedno. Takođe je šokantno blizu broju ljudi koji su poginuli u građanskom ratu u Siriji koji je i dalje u toku. Ovo se dešava samo nadomak od južne granice.

Ipak, dok čitate možda ćete na vaše iznenađenje ubrzo postati neosetljivi na broj žrtava zato što ćete na njih gledati kao na mrtve bez lica i imena. Diretno ili indirektno, kruži priča da su svi ljudi koji su umrli na neki način bili umešani u trgovinu drogama, a ovo smo zaključili zato što su ili bili mučeni ili ubijeni na profesionalan način ili najčešće i jedno i drugo. Očigledno su bili kriminalci zbog načina na koji su umrli. Prema ovoj priči ti ljudi su na neki način dobili ono što su zaslužili. Pripadali su zlikovcima. Mnogi ljudi u tome nalaze utehu.

Međutim, iako je lakše misliti da smo mi, građani, policija i vojska dobri momci dok su oni, narko dileri i karteli loši momci, ako dobro razmislite ovi drugi samo pružaju usluge ovim prvima. Bez obzira da li nam se to sviđa, SAD je najveće tržište ilegalnih supstanci na svetu koje snabdeva više od jedne polovine globalne potražnje. SAD deli granicu sa Meksikom, dugu hiljadama kilometara koja je njen jedini pristup jugu. Zbog ovoga je bivši dikatator Meksika, Porfirio Dijaz govorio: „Jadan Meksiko, tako daleko od Boga, a tako blizu Sjedinjenim Državama“.

Ujedinjene nacije procenjuju da u SAD postoji 55 miliona korisnika ilegalnih droga. Prema veoma konzervativnim pretpostavkama, godišnja zarada od maloprodaje na trištu droge iznosi negde između 30 i 150 milijardi dolara. Ako pretpostavimo da narko dileri imaju pristup samo zaradi od veleprodaje, iako znamo da je to netačno, i dalje ostaje godišnji prihod od negde između 15 i 60 milijardi dolara. Da bismo stavili ove brojke u perspektivu, Majkrosoft ima godišnji prihod od 60 milijardi dolara. I tako je ovo proizvod koji zbog svoje prirode traži poslovni model koji zahteva davanje garancija proizvođačima da će njihov proizvod biti prikladno plasiran na tržišta na kojima se troši. I jedini način da ovo uradite, zato što je ilegalno, je da imate apsolutnu kontrolu nad geografskim koridorima koji se koriste za transport droge. Otuda i nasilje. Ako pogledate kartu uticaja i nasilja kartela videćete da se skoro tačno preklapa sa najboljim pravcima za transport sa juga ka severu. Karteli samo pokušavaju da zaštite svoj posao.

Ne samo da je to tržište od više milijardi dolara, nego i jedno veoma složeno tržište. Na primer, koka je osetljiva biljka koja može da raste samo na određenim geografskim širinama i zbog toga je poslovni model koji će biti usmeren ka tom tržištu zahteva decentralizovanu, internacionalnu proizvodnju koja takođe mora da ima dobru kontrolu kvaliteta, zato što je ljudima potreban dobar osećaj nadrogiranosti koji ih neće ubiti i koji će dobiti onda kad im je potreban. To znači da se mora osigurati proizvodnja i kontrola kvaliteta na jugu. Takođe se mora osigurati da postoje dobri i efikasni putevi distribucije na tržištima gde se ove droge koriste. Pozivam vas da probate da se raspitate, ali samo malo da ne biste upali u nevolju, da se raspitate i vidite koliko bi bilo teško doći do droge koju želite u SAD-u gde god i kad god je želite. Neki od vas mogu biti iznenađeni činjenicom da postoje mnogi dileri koji pružaju usluge i garantuju isporuku droge za samo 30 minuta ili manje ako im pošaljete SMS poruku.

Razmislite o ovome na trenutak. Razmislite o složenosti ove distributivne mreže koju sam upravo opisao. Jako je teško složiti ovo sa slikama neukih kriminalaca bez lica koji pucaju jedni na druge, zaista je jako teško.

Kao profesor biznisa i kao što bi vam i svaki drugi profesor biznisa rekao, efikasnoj organizaciji je potrebna integrisana strategija koja podrazumeva dobru organizacionu strukturu, dobre podsticaje, postojan identitet i dobro rukovođenje brendom. Ovo me dovodi do druge stvari koju ćete naučiti u vašem tridesetominutnom istraživanju o nasilju zbog droge u Meksiku. Ubrzo ćete shvatiti i možda biti zbunjeni činjenicom da postoje tri organizacije koje se često pominju u članicima. Čućete o Los Setama, Vitezovima Templarima, što je novi brend, Familije Mićokana o kojoj sam govorio na početku i Federaciji Sinaloa.

Pročitaćete da je Los Setas grupa sociopata koje terorišu gradove u kojima se pojave, ućutkavaju medije i ovo je donekle ili uglavnom tačno. Ali ovo je rezultat veoma pažljivog brendiranja i poslovne strategije. Vidite, Los Setas nije samo nasumična grupa pojedinaca već ju je zapravo stvorila druga kriminalna organizacija, Zalivski kartel, koji je ranije kontrolisao istočni koridor Meksika. Kada se pojavila konkurencija, odlučili su da žele da regrutuju profesionalnu izvršnu ruku. Zbog toga su regrutovali Los Sete, jednu celu jedinicu elitne pešadije iz meksičke vojske. Oni su bili veoma efikasni za Zalivski kartel, toliko da su u jednom trenutku odlučili da preuzmu operacije. Zbog toga ne treba čuvati tigrove kao ljubimce, zato što na kraju odrastu. Zato što je ova organizacija osnovana na izdaji, izgubili su neke veze sa proizvodnjom i distribucijom sa nekim od najprofitabilnijih tržišta kao što je kokain. Ali su imali, samo na osnovu njihovog vojnog porekla, savršeno struktuiran lanac komande sa veoma jasnom hijerarhijom i veoma jasan put progresa koji im je omogućavao da efikasno nadgledaju i rukovode mnogim tržišima, što je osnova postojanja lanca komande.

Zato što nisu imali pristup tržištima sa profitabilnijim drogama, pritisnuli su ih i dali im priliku da se rasprostrane na druge vidove kriminala. Ovo podrazumeva kidnapovanje, prostituciju lokalno dilovanje drogama i trgovinu ljudima, u koju spadaju i imigranti koji idu od juga ka SAD. Ono što trenutno vode je stvarno i prilično bukvalno jedna franšiza. Većina regrutovanja fokusirana je na vojsku i veoma otvoreno reklamiraju bolje plate, bolje olakšice, bolje načine unapređenja, a da ne spominjemo bolju hranu od one koju obična vojska može da obezbedi.

Oni deluju na sledeći način. Kada stignu u određeni region, oni obaveste ljude da su došli i odlaze kod najmoćnije lokalne bande i kažu: „Nudim vam da budete lokalni predstavnici brenda Seta“. Ako pristanu, a ne želite da znate šta se desi ako ne pristanu, oni ih obučavaju i nadgledaju kako bi mogli da vode najefikasnije kriminalne operacije u gradu u zamenu za honorare. Ovaj poslovni model očigledno zavisi od postojanja veoma efikasnog brenda straha. Prema tome Los Sete pažljivo priređuju aktove nasilja koji su po prirodi spektakularni, posebno kad stignu u grad. Ali opet, to je samo strategija brendiranja. Ne kažem da oni nisu nasilni, ali hoću da kažem da i ako pročitate da su oni najnasilniji od svih, kada izračunate, kada vidite broj žrtava svi su oni zapravo isti.

Za razliku od njih, Vitezovi Templari koji su se nastali u Mićokanu pojavili su se kao reakcija na invaziju Los Seta na državu Mićokan. Mićokan je geogafsko-strateška država zbog toga što je jedna od najvećih luka u Meksiku i zato što vodi do centra Meksika koji dalje vodi ka SAD. Vitezovi Templari su ubrzo shvatili da ne mogu da se suoče sa Setama samo u vidu nasilja pa su razvili stategiju društveno-odgovornog poslovanja.

Oni brendiraju sebe kao predstavnike i zaštitnike građana Mićokana od organizovanog kriminala. Njihov brend društveno-odgovornog poslovanja znači da im je potrebno zalaganje građanstva, prema tome oni mnogo ulažu u pružanje lokalnih usluga kao što je bavljenje nasiljem u kući, jurenje sitnih kriminalaca, bavljenje zavisnicima i držanje droga daleko od lokalnih tržišta na kojima se oni nalaze i naravno zaštitom ljudi od drugih kriminalnih organizacija. I oni ubijaju mnogo ljudi, ali kad ih ubiju, oni daju temeljne opise i priče zbog čega su to uradili kroz novine, klipove na Jujtubu i bilborde koji objašnjavaju da su ljudi koji su ubijeni mrtvi jer su bili pretnja ne samo za njih, kao organizaciju naravno, nego i za građane. I zato su oni tu, da bi štitili građane. Oni su kao društveno-odgovorno poslovanje stvorili moralni i etički kod koji reklamiraju i imaju veoma strogu praksu regrutovanja. A ovo su neki od tipova objašnjenja koje oni pružaju za svoje postupke. Oni su zapravo zadržali pristup profitabilnoj trgovini drogama, ali zato što imaju kontrolu nad celim Mićokanom i zato što kontrolišu luku Lazaro Kardenas, oni to rade na taj način što utiču na primer na trgovinu bakrom iz Mićokana, koji je legalno proizveden i legalno izveden pomoću ilegalnog efedrina iz Kine koji je glavni preduslov za metamfetamin koji oni proizvode. Takođe, oni su u partnerstvu sa velikim organizacijama kao što je Federacija Sinaloa, koja plasira njihove proizvode unutar SAD.

I na kraju, Federacija Sinaloa. Kada čitate o njima, najčešće ćete naći da se o njima piše sa skrivenim poštovanjem i divljenjem zato što su oni najintegrisanija i najveća organizacija u Meksiku, a kako mnogi kažu i u svetu. Počeli su kao neka vrsta organizacije transporta koja se specijalizovala za krijumčarenje između SAD i meksičke granice, ali je sada prerasla u stvarno integrisanu višenacionalnu organizaciju, koja ima partnerstva u proizvodnji na jugu kao i u globalnoj distribuciji širom planete. Oni su negovali brend profesionalizma, sposobnosti za biznis i inovativnosti. Stvorili su nove droge i nove procese dobijanja droge. Osmislili su narko tunele koji se pružaju duž granice i možete videti da oni ne liče na one iz „Bekstva iz Šošenka“. Izumeli su narko podmornice i čamce koje radar ne može da detektuje. Izumeli su bespilotne letelice za prevoz droge, katapulte, šta god poželite. Jedan od vođa Federacije Sinaloa je dospeo na Forbsovu listu – #701 Hoakin Gusman Loera

Kao bilo koja višenacionalna organizacija, oni su se specijalizovali i fokusirali samo na najprofitabilnije delove biznisa sa visokim maržama kao što su kokain, heroin i metamfetamini. Kao i bilo koja tradicionalna latinoamerička višenacionalna organizacija, oni kontrolišu operacije pomoću rodbinskih veza. Kada uđu na novo tržište, oni pošalju člana porodice da ga nadzire ili ako uđu u partnerstvo sa novom organizacijom oni stvaraju rodbinske veze ili kroz brakove ili na neki drugi način. Kao i ostale višenacionalne organizacije, oni kontrolišu njihov brend angažovanjem spoljnih saradnika za sumnjivije delove njihovog poslovnog modela, na primer kada dolazi do nasilja sa drugim kriminalnim organizacijama, oni regrutuju bande i druge male igrače da obavljaju prljave poslove za njih. Takođe pokušavaju da odvoje svoje operacije od nasilja i veoma su diskretni po ovom pitanju.

Kako bi još više ojačali svoj brend, oni imaju profesionalne PR timove koji oblikuju način na koji mediji govore o njima. Za njih rade i profesionalni snimatelji. Imaju neverovatno produktivne veze sa bezbednosnim organizacijama sa obe strane granice.

Prema tome, razlike na stranu, ono što ove tri organizacije dele je s jedne strane, jasno shvatanje da se institucijama ne može upravljati sa vrha već da se one moraju graditi sa dna ka vrhu, jednom po jednom interakcijom. Stvorili su veoma povezane strukture koje koriste kako bi pokazali nedoslednosti u politici vlade.

Ono što hoću da zapamtite iz ovog govora su tri stvari. Prva je da je nasilje zbog droge zapravo rezultat potražnje ogromnog tržišta i institucionalnog sklopa koji primorava servisiranje ovog tržišta da koristi nasilje kako bi garantovao puteve isporuka. Druga stvar koju hoću da zapamtite je da su te sofisticirane, skladne organizacije poslovne organizacije i takvo njihovo analiziranje i tretiranje je najverovatnije mnogo korisniji pristup. Treća stvar koju želim da zapamtite je da iako nam je lakše da kažemo da su „oni“ grupa zlikovaca koja nije povezana sa nama, mi smo zapravo njihovi saučesnici ili direktnom potrošnjom ili prihvatanjem neskladnosti između naše politike prohibicije i naše tolerancije ili čak ohrabrivanja potrošnje.

Ove organizacije opslužuju naše zajednice, regrutuju iz njih i operišu unutar njih. Prema tome, one su mnogo više integrisane unutar njih nego što smo mi spremni da priznamo. Pitanje je zato, ne da li će ove sile nastaviti da rade ono što su do sada radile. Možemo videti da priroda ovog fenomena garantuje da hoće. Pitanje je da li smo voljni da nastavimo sa podrškom ove propale strategije, zasnovane na našem tvrdoglavom, blaženom, svojevoljnom neznanju na račun smrti hiljada naših mladih.