Crkveni praznik Velika Gospojina – Uspenje Presvete Bogorodice

28 avgusta se slavi veliki crkveni praznik Uspenje Presvete Bogorodice u narodu poznat i kao Velika Gospojina, dan kada je Presveta Bogorodica uznesena na nebo

 

Presveta Bogorodice spasi nas!

Svojim molitvama, blagim savjetima, krotkošću i trpeljivošću Presveta Bogorodica je mnogo pomagala apostolima. Sve do svoje smrti živjela je u Jerusalimu. Obilazila je sva ona mjesta koja su je podsjećala na trenutke zemaljskog života njenog Sina. Često se molila Gospodu Bogu da je što prije uzme iz ovog svijeta. Na to joj se javi Sveti Arhangel Gavrilo i saopšti da će uskoro usnuti.

Velika Gospojina ili Uspenje presvete Bogorodice - freska manastir Sopocani

Uspenje Presvete Bogorodice – freska iz manastira Sopoćani

Po volji Božjoj, svi apostoli su se sakupili u domu apostola Jovana u Jerusalimu i bili su prisutni kada je Presveta Bogorodica mirno, bez ikakve muke predala duh svoj Gospodu Hristu, koji je sišao sa nebesa u pratnji anđela. Apostoli su sahranili Bogorodicu u Getsimanskom vrtu, u grobu njenih roditelja Joakima i Ane.

Trećeg dana po pogrebenju tijela Bogomatere, dok su sveti Apostoli bili okupljeni na večeri, ugledaše na vazduhu vaskrslu Bogorodicu, okruženu mnoštvom anđela. Ona im reče:

Radujte se, jer sam sa vama u sve dane!

Apostoli na to uskliknuše: „Presveta Bogorodice, pomozi nam!“

Od toga dana uvjeriše se sveti Apostoli i usmenim Predanjem naučiše cijelu crkvu da je prečista mati Božja vaskrsnula od Sina i Boga svoga, i sa tijelom uznesena na nebo. Na taj način, sam Hristos ispunjava zapovijest da sinovi treba da poštuju roditelje svoje. On nije dozvolio da istruli tijelo Njegove umrle Majke, nego ga je oživio i spojio sa Bogorodičinom besmrtnom dušom.

Tako je Bogorodičin grob, kao i Hristov, ostao prazan posle njegovog Vaskrsenja i uznesenja na nebo. U to se uvjerio i sveti apostol Toma, koji je zakasnio na pogreb Majke Božje. Ovom prazniku prethodi dvonedeljni post.

Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika. Srpska pravoslavna crkva i vernici ga slave 28. avgusta po savremenom kalendaru, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru, kada se završava i Gospojinski post koji traje 14 dana.

Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela svoga sina i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju.

Uspenje Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina se praznuje od IV veka, u sklopu kolektivnog praznika Sabora Presvete Bogorodice. Kao samostalni praznik počeo je da se proslavlja u Jerusalimu tokom VI veka.

Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine po želji cara Mavrikija koji je 15. avgusta (prema julijanskom kalendaru) pobedio Persijance. Od tog datuma svi hrišćani slave ovaj praznik.

Tropar (glas 1):

V roždestvje djevstvo sohranila jesi, vo uspeniji mira ne ostavila jesi Bogorodice, prestavilasja jesi k životu mati sušči života, i molitvami tvojimi izbavljaješi ot smerti duši našja.

Akatist Presvetoj Bogorodici u pdf formatu, file slobodan za preuzimanje je ovde –  Akatist Presvetoj Bogorodici

Izvor: Svetosavlje, Wikipedija