Мирослав Б. Душанић

Перуника

(водич кроз један сан)

у дворишту
расте перуника
изнад ње
надвијено парче
неба и разапет
опран веш
.
и видим људе
непознате
као да онострани
свијет надире
са свих страна
унедоглед
.
и јавише се стари
и потиснути
страхови
из деведесетих
када смо били
свему изложени
и дрхтали
попут сирочади
на сваки шум
.
ко се то у двориште
моје насели
ко убра мој цвијет
и перунику погази