Čorba od koprive – stari tradicionalni i monaški recept za čorbu od kopriva

Kako se nekada pravila čorba od koprive. Iz knjige Srbski kuvar, stari, tradicionalni recept za čorbu od kopriva koju su monasi pravili po manastirima

Čorba od koprive je nezamenljivo jelo za sve one koji su malokrvni, slabi, koji se oporavljaju od teških bolesti, posebno je dragocena za sve one koji imaju maligni kancer i na tretmanu hemioterapije su, jer je kopriva retko korisna i dragocena biljka za čišćenje krvi i jačanje.

Vrlo je korisna za decu i rast, i čorba od koprive uopšte nije lošeg ukusa, jer kopriva skuvana u čorbi ili supi ima svilenkast i baršunast list, prijatan ukus.

Uz to, ako se u čorbu od kopriva doda kiselo mleko, pavlaka, limun, rendani sir, jelo postaje gastronomski užitak.

I vrlo bitno, kopriva se ne prska, nije zagadjena pesticidima i insekticidima kao ostalo zeleno povrće.

Čorba od koprive

Najbolje koprive su u proleće, ali se mogu koristiti sve do kasne jeseni, ukoliko su listovi, tj. vrhovi biljke mladi.

Važno: koprive se ne smeju pre kuvanja prati, jer postanu krute i ne mogu se dobro skuvati, već se „trebe,“ tj. pažljivo se očiste od grančica, suvog lišća i bubica, a pre toga je bitno da se uberu sa čistog i zdravog mesta.

Očišćene koprive se preliju vrelom vodom i puste da malo odstoje, a zatim se dobro ocede (ova voda se baca).

Ovako pripremljena namirnica osnov je za spravljanje mnogih ukusnih i zdravih jela.

Sastojci za čorbu od koprive:

Pola do kilogram poparenih kopriva, litar do dva vrele vode, 2 do 4 kašike kukuruzne prekrupe, so, biber, hren.

Kako napraviti čorbu od koprive – Način pripreme

U vrelu vodu ubace se poparene koprive (ne smeju se seckati) i kuvaju se pola sata. Ocede se i baci se nekoliko kašika krupnog projinog brašna, pa se sve dobro izmeša i prognječi viljuškom ili pasirkom (ručnom) i prelije prethodnom vodom, doda se još malo i pusti da vri sledećih pola sata.

Da bi se lišće i grančice koprive usitnili, čorba od kopriva se „džurka“ odnosno meša (miksa) jednom zaboravljenom narodnom kuhinjskom alatkom žurkalom.

Na kraju se posoli i pobiberi.

Ovako spremljena čorba od koprive je najbolja kada joj se, prema ukusu, a kada se malo prohladi, doda blago zakiseljeni rendani hren.

Kako se pravi Džurkalo – kuvarski alat za sve čorbe

Džurkalo se pravi od drenove grane, koja na kraju mora da ima bar pet-šest grančica. Treba izabrati pravu granu dužine tridesetak santimetara, a grančice odseći tako da na osnovnoj grani ostanu u dužini od pet santimetara.

Pažljivo skinite koru i belu pokoricu, prokuvajte, osušite i blago nauljite alatku i dobili ste žurkalo.

Upotreba: donji deo spusti se u čorbu od koprive, a gornji se drži medju otvorenim dlanovima i trljanjem dlanova napred nazad dobijete efekat vrlo svrsishodnog i zanimljivog miksera.

Ovom alatkom možete da mešate razna variva, pokušajte isplatiće se, jer se dobijaju neponovljivi efekti. Takodje, dobija se sasvim specifičan ukus hrane.

Izvor: Srbski kuvar – Jerotije Draganovića, jeromonaha opštežiteljnog manastira Krušedola, Novi Sad, 1855 godina