Веселинка Стојковић
ДЕТИЊСТВО МОЈЕ
Као што сунце сија,
Као што цветак цвета;
Као што ветрић ћарлија,
Као што пчелица шета;
Као што жито клија,
Као што лоза зановета;
Као што ливада се шарени,
Као што лептир игра се малени;
Као што лишће се зелени,
Као што јабука се румени;
Као што јагње поиграва,
Као што талас зачикава;
Као што ласта гнездо чува,
Као што ратар пољем грува;
Као што камен се камени,
Као што храст стоји стамени;
Као што планина пламти,
Као што долина жубор памти;
Као што на небу је дуга,
Као што у срцу радост су и туга;
Као што грозд се грозди,
Као што гост се гости;
Као што киша сипи,
Као што снег шкрипи;
Као што мачић шапу мије,
Као што зечић сузу лије;
Као што купус се купуса,
Као што сенка се дрмуса;
Као што кукуруз шушти,
Као што језик знамо немушти;
Као што хлеб мирише,
Као што љубичица уздише;
Као што језеро се љушка,
Као што срећа се љуљушка;
Као што светлост је мрежна,
Као што мисао је недосежна;
Као што времена су несагледна,
Као што васиона је недогледна;
Као што небо се плави,
Као што зоре су поздрави;
Као што гора шуми,
Као што вода тече;
Као што месец се двоуми,
Као што звезда јавља се у вече;
Као дан што се дани,
Као ноћ што се ноћи;
Као што све бива и бива,
И опет бива, и сјаје, и сјаје,
И бива, бива, и траје, траје…
Детињство моје, то си,
Детињство моје, ти си –
Одрастања мојих узвиси.
Илустрација: Pier Toffoletti 1957 ~ Udine, Italy