Веселинка Стојковић
СЛИКА
Пожелео
Деда Мика
Да се слика.
Из свог села,
Ока весела,
Кренуо у град.
.
Сместио га
Фотограф
У столицу фину
И жељу дедину
Испунио
На брзину.
.
Када готова
Била је слика,
Деда Мика
Напустио град,
Задовољан,
Као никад.
.
Сад му слика,
Лепа прилика,
Краси дом.
Срећан је
Унук Воја,
Срећан је он.
(„За твоју срећу“)
Илустрaција: Весна Маринковић Станковић
Predivno, Veselinka, odusevljena sam.
Захваљујем, драга Весна. Слика је савршена. Чим сам је угледала, знала сам да ће деда Мика бити још срећнији.