У ИЖУ ПО ЖАР
.
Не замерите данас
што се имена ваших не сећам,
испијмо незнање наше и тугу
другом приликом у биртији другој.
.
Нишлијска је код нас нај…боља,
најбоља, нај…ближа и ИЖА,
на дом подсећа,
могу да дремам док стихија прође.
(Колико дуго?)
.
Чему служе онда очи до да гледају
видокруге и хоризонте перспективе и светлост…
.
Ако ћу разабрати затворених капака
жар који подгрева надања да ће сванути,
онда ћу дремати и после фајронта
када се ноћ као поцепани чаршав
простре по звездама,
а пси луталице у страху
броје звезде падалице и на њих лају до зоре…
.
Никоме не недостајем
док незнање своје испијам!
.
Тако заборављам заобилазнице
лајаве ноћи, сенке људи које
плешући бљују и ватром засипају улице;
заборављам несаницу,
неизвесност сусрета с тобом,
сећања на први шапат под липом
и сласт пољупца првог!
У Нишлијску,
ИЖУ наше младости,
свратићемо
док неизвесности трају!
.
Душан Ђорђевић Нишки
Илустрација: Владисав Богићевић, сликар, Луна-Ниш: Гитариста