Недеља, 21. септембар 2014.
Мирослав Б. Душанић
Замор
Поодавно се с цркве
Св. Андреја огласила поноћ
у соби згуснута тишина
не да ми да дишем
размишљам
да одем у ноћ и не вратим се
тешко је посматрати
старе слике
сви су ми предјели познати
препознајем и особе
заустављене у покрету
видим њихове укочене
изразе лица
али нигдје разлике између
дрвета и човјека
испружене сјенке на стази
и водене масе у одсјају сунца
разливене
и то ме страшно оптерећује…
И у мени
увијек изнова
одзвања кашика
која удара у руб тањира
која звецка
и струже
шта се још састругати може
чврсто стиснута
у мојој руци
једна кашика
дакле
и хиљаду ненаписаних
пјесама из завичаја
Слика Саве Шумановића