Понедељак, 29. септембар 2014.
Мирослав Б. Душанић
Ноћни разговор с Богом
Не жалим се Господе немам право на то
Свакоме је кажу одвагано по заслузи
Мада су ми математички омјери непознати
Која је то количина гријеха била потребна
За ова моја вишегодишња испаштања
Да ли да питам пријатеља Богдановића
Математичара и изврсног пјесника
И у његовим стиховима има бола
И наговјештаја личне кривице и гријеха
Или као заточеник и даље да ћутим
И одмјерену патњу стрпљиво подносим
А када се тишина у соби превише згусне
И постане тешка и неподношљива
Да је ја комад по комад ножем сијечем
И послије сваког успјешног реза
Кад се одсјечени дио откотрља и врисне
Да га демонском обузетошћу слушам
И одређујем смјер и брзину кретања
И бројим одскоке и бројим доскоке
Да ми то постане насушна потреба
Свакодневан и уходан ритуал
Као што су молитва прије спавања
Парче хљеба и нешто течности
Важни за моје овоземаљско бивствовање
Слика: Отац Гаврило: „Монах у башти“