Duško Radović pozdravlja svoj jutarnji Beograd
Kultna radio emisija Beograde dobro jutro je godinama bila nezaobilazna svakog jutra. Svako je hteo da čuje šta Duško Radović poručuje svojim sugradjanima
Sa vrha Beogradjanke se svako jutro, u 7:15, distribuirala beogradjanima dnevna doza Duška Radovića, uz zvuke melodije „U ranu zoru zoru kad svane dan“.
Beogradjani su ga godinama uzimali. Okupljeni po kuhinjama oko tranzistora na baterije, ili nove modele kasetofona kupljenih kod Poljaka na Bajlonijevoj iliti Bajlonovoj pijaci. Svako jutro svakog radnog dana, razgovor se prekidao kad se iz zvučnika začuo Duško Radović. Samo je džezvama za kafu i eventualno nadrndanim peračicama sudova bilo dozvoljeno, ili nije moglo biti zabranjeno, da narušavaju tu svečanu atmosferu kada Duško govori novi aforizam.
Polako, natenane, kao karte u pokeru bi nam ih podelio po pet komada svako jutro i mi bi ih nosili sa sobom taj dan i delili dalje onima koji ih nisu čuli, ili se prave da ih nisu čuli.
I tako godinama, samo po pet svako jutro. Rastezali smo Duška da bi nam duže trajao.
Tačno smo znali da će nam jednog dana, kad ga ne bude bilo – mnogo nedostajati. Evo kako je to izgledalo… pustite muziku i čitajte misli Duška Radovića
U ranu zoru, zoru kad svane dan – Zabavni orkestar RT Beograd
Beograde dobro jutro – tako je govorio Duško Radović
Noć je po beogradskim kotlinama ostavila gustu izmaglicu, koja ni sama nije znala šta hoće – da li da bude kiša, rosa ili slana. Sunce je bilo na „jedinici“ i magla je još mogla da se zanosi. Medjutim, kad smo sunce uključili, najpre na „dvojku“, pa na „trojku“, magla je isparila, i evo našeg grada u lepom plavom jutru.
Stari Beograd krenuo je u Novi, Novi u stari, kao i svakog jutra. Mostovi su puni automobila. I jedni i drugi misle da je bolje na drugoj strani. Kad utvrde da nije, vratiće se tamo odakle su pošli.
Na Autobuskoj stanici Beograd zatrazen je tajm – aut. Autobusi se okupili oko svojih dispečera i dogovaraju se da predju na presing.
Ratno ostrvo, kao kuče, otresa vodu u kojoj je doskora bilo.
Bulevar Revolucije i ovog jutra teče nizbrdo. Žubore motori, grguću auspusi, cvrkuću kočnice. Sa obe strane procvetali crveni, žuti i zeleni semafori. Lepo letnje jutro.
Pre nego što će joj se desiti ono što ce joj se desiti, Sava se uvija i uspija, kao da joj je prvi put, kao da ne zna da je iza okuke čeka stari probisvet Dunav.
Vreme je za slatko i vodu, koji se još uvek služe samo u nerazvijenim i zaostalim delovima grada.
Na plavom tiganju neba, sunce na oko.
Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.
Duško Radović – Beograde dobro jutro