Američka igračka Velike Albanije na stadionu JNA

Nije li očigledna zavera protiv Srbije i jasna simbolika kada američki dron nosi zastavu Velike Albanije nad stadionom JNA i svi se smeju Srbiji. Teorija zavere koja to više i nije.

 

Najuspešnija zavera je kada ubediš ljude da zavera ne postoji, nego da se sve dešava spontano ili slučajno. Najveći uspeh djavola je što je savremene ljude ubedio da on ne postoji, da je on izmišljeni lik iz stripa, pa kada on ne postoji lakše je verovati u nauku nego u Boga.

Teorija zavere protiv Srbije se ostvaruje pred našim očima i to u direktnom prenosu na na malim TV ekranima, što sve liči na već vidjeni CNN mondijalizam. U opštoj histeriji oko toga, moram i sam da se pridružim nastalom stanju svesti sa jednim aktivnim tekstom koji raskrinkava glavne uzroke zavere protiv nas. Jer, Veliko Albansko Američki dron sa zastavom Velike Albanije nad stadionom JNA i pred nosom predsednika Republike Srbije, pred milionskim TV auditorijumom Srbije, američka hi tech igračka koja poleće sa Srpske Pravoslavne Crkve i doživljava stojeće ovacije gneva celog stadiona i navijača prisutnih na utakmici kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, nije li to jaka duhovna simbolika priče koja je spojila niz dogadjaja u jedan jedini simbol – otvoreno poniženje Srbije.

A poniženi smo ponajviše zbog prodaje i predaje Kosova i zbog održane Parade ponosa u Beogradu.

Rekli bi, Bog je okrenuo lice od Srba i Srbije, zbog bezakonja vladara Srbije i naroda koji vode iz greha u greh. Naši stari su to znali, oni su okupaciju od Turaka i Albanaca uvek doživljavali kao bič Božiji, kao kaznu za nedela naša. Naša intelektualna i politička elita to ne shvata, nikada neće ni shvatiti, jer oni se nadahnjuju nazovi racionalističkim i kvazi duhovnim učenjima iz loža i drugih djavolovih sekti.

No, vratimo se temi koja je očigledna zavera protiv Srbije, odnosno teorija zavere koja se ostvaruje na našim malim ekranima, pred licem i podsmehom celog sveta. Sada je svima jasno, osim premijeru Srbije i njegovim klimoglavcima da Amerika i Evropa ne žele ništa dobro Srbima i Srbiji, i da će nas rasparčati i dati u kandže Albancima i ostalim susedima, red onih koji čekaju na to je podugačak. Očigledno ćutanje i smejanje iza ledja Srbiji od strane američkih i evropskih diplomata povodom drona iznad stadiona JNA govori dovoljno o svemu, šta misle stvarno o nama i čemu se nadaju – oni sami su deo mnogih zavera protiv Srbije. Albanci će rasti, Srbija će padati. Oni su njihovi favoriti, Srbiju treba još uniziti. Što više naši političari savijaju glavu prema Evropi to će nas oni još više ponižavati. Svet politike nije svet poštenja i časti, posebno ne kada ga vode sile pod uplivom nečastivog i sa druge strane imaju naše, domaće sluge nečastivog.

Albanci zaslužuju zaista stajaće ovacije za ovaj neprijateljski gest prema našoj državi za kreativnost koju su pokazali. Očigledno je da su sve nacije oko nas postale agilnije i naprednije, dok mi stagniramo u kaljuzi političke nomenklature koja nas vodi. Jedna hi tech američka igračka dron i zastava Nove Velike Albanije su uskomešali strasti i čitav Balkan, makar tamo gde ima svih onih koji mrze Srbe. A vidi se da ih ima puno, jer je u svim okolnim zemljama bilo izliva oduševljenja nad poniženjem Srbije i predsednika Republike Srbije i njegove klike koja je samo nemoćno mogla da prati pobednički ples američkog drona, da ne kažem američkog klona zvanog Velika Albanija. Ako srpskoj političkoj eliti sada nije postalo jasno da postoji očigledna zavera protiv Srbije i da su oni ti koji je sprovode, onda im nikada neće ništa biti jasno. Ili su amputirane svesti kao Nataša Kandić i Petar Luković, ili su nas kao narod prodali mirne savesti kao Biljana Srbljanović i Čedomir Jovanović.

Zašto smo poniženi kao narod i država

Inače, američka ambasada i američki ambasador su najbolji politički prijatelji i savetodavci koje ima aktuelni premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji je već ušao u istoriju. Amerikanci i Evropljani su našoj državi platili 2004-e godine iznos od 100 miliona eura da se Parada ponosa održi, tako kažu insajderi. Navijač Srbije sa Kosova, gle simbolike, koji je ušao u kamere i viknuo nekoliko puta „Vučiću pederu, Vučiću pederu, Vučiću pederu!“ i ceo stadion koji je to isto skandirao, odredili su mesto premijera u istoriji Srbije i šta misle obični ljudi o Paradi ponosa u Beogradu za koje su date pare EU. Čovek koji je zbog para i beščašća dozvolio Paradu ponosa u Beogradu i oružjem je branio od naroda, ostaće u narod upisan kao ono što je navijač u TV prenosu izgovorio. Aleksandar Vučić je izgubio potpuno kredibilitet svog političkog postojanja, da je pametan našao bi način da nestane sa scene Srbije, ali nije mudar i neće sam otići, pa će ga još veća poniženja sustizati. Jer Bog ga je upozorio ovim jednostavnim gestom albanskih balista koliki je greh bila Parada ponosa održana u Beogradu. Kazna sa neba je stigla brzo i očigledno. Ko veruje veruje, ko ne veruje, neka se čudi.

I pre vremena, Srbima je s neba, u vidu američkog drona, poslata poruka da treba da podmazuju oružje, da im susedne zemlje ništa milo ni drago ne spremaju, iako nas domaći mediji i domaći političari na platnom spisku Evropske unije ubedjuju u suprotno, te govore kako smo mi centar stabilnosti u regionu, jer raspuštamo vojsku i policiju, rasturamo sve institucije sistema, pacifikujemo silom domaći narod i navikavamo ga na svaki greh, dok se svi oko nas spremaju da nas zaskoče. Zar i to nije svojevrsna zavera protiv Srbije od domaćih petokolonaša? Sutra će na mig Amerike i EU svi njihovi sateliti države, naše komšije, krenuti na nas da nas podele, kao što su to i činili u istoriji par puta.

Ako nije Bog s nama, pa da to spreči, ko je s nama?

Pominjem Boga, jer je u Bibliji odavno rečeno od mudrijih „Ako je Bog s nama, ko može protiv nas“, jer ko voli i poštuje Boga, ne može biti pobedjen, Bog ga čuva. Pročitajte samo istoriju jevrejskog naroda, uostalom pročitajte istoriju svakog pravoslavnog naroda, krvava istorija puna borbe i stradanja, ali uvek pobednička na kraju. To je stoga što Bog ne ostavlja svoje pleme samo. Još kada bi mi bili bogougodni, kao što nismo, kada bi Boga poštovali od vrha države pa sve do onog malog čoveka, Bog bi nas vodio iz pobede u pobedu, kao što je vodio Jevreje dok su ga slušali. Ali ko će danas to da poveruje u doba pseudo racionalizma i ostrašćenog liberalizma, gde svako misli da je on centar sveta. Ovo je antropocentričan svet sujete i gordosti malih ljudi, pa su zbog toga svi i postali nekritička masa i rulja koja veruje i klanja se idolima. Srbija je postala idolopoklonička zemlja, klanjamo se Evropi, premijeru, partiji, novcu, tajkunima, kriminalcima, estradnim zvezdama, modi, neodgovornom životu, satanističkim simbolima.

Kuda dalje Srbijo? Svi su protiv tebe a i ti sama si protiv sebe. Svuda je zavera protiv Srbije, spolja i iznutra. Danas više ne znaš da li da se plašiš onih spolja ili onih iznutra. Oni spolja su ti vidljivi neprijatelji čak i kada ti se smeju i dronovi darove donose, ali ovi domaći neprijatelji, koji rade protiv Srbije i srpskog naroda, to nekako ne možeš da shvatiš, jednostavno ne veruješ da postoje takve domaće štetočine koje uništavaju budućnost Srbije, naroda i na kraju krajeva i svoje dece. Postoje takve štetočine, očigledne su, godinama se već ne skrivaju, danas su i vlast i opozicija. Drmaju i tresu ovaj narod, zaludjujući ih bajkama o ružičastom svetu Evrope, o visokom standardu, o blagostanju i radnim mestima, o prijateljstvu sa svima pa i sa djavolom, a u stvari samo nas obmanjuju pričama dok nam djavo jamu kopa.

I sad, zaključak simbolične priče i uvoda o zaveri protiv Srba

Američki dron, američka hi tech igračka. Mi amerikancima sve opraštamo čak i kada nas bombarduju i mentalno siluju i ucenjuju, slepo ih slušamo, a oni nas ponižavaju jednom igračkom, gde jedna igračka ponizi ceo stadion JNA. Pazite tu simboliku, igračka protiv JNA, jer mi vojsku više nemamo. Igračka je dovoljna da nas porobi.

Albanski dron poleće sa crkve Srpske Pravoslavne Crkve. Jasnog li simbola i Božijeg upozorenja svim onima sveštenicima i vladikama koji idu na ekumenske zajedničke molitve, koji pozivaju protestantske i rimokatoličke sveštenike u naše hramove, koji pozivaju papu, koji posećuju hramove bezbožničke, izdaju veru za večeru zbog pripadnosti lažnim idejama o svejedinstvu sveta i vera. Pokajte se svi ekumenisti srpski, dok još imate vremena.

Božija kazna za greh. Inače, žalim albanca balistu koji se popeo na krov Srpske Pravoslavne Crkve, vezujući konopac na krst i koji je skrnavio svetinju. To što je on postavljao dron iz zabave i velikoalbanske ideologije na svetinji gde joj nije mesto, može skupo da ga košta. Njegov komšija koji je za vreme šiptarskih pogroma na Kosovu onako divljački rušio krst sa Srpske crkve, završio je život kao besomučnik. Posle nekog vremena je izgubio glas, samo je mogao da laje, da ispušta zvukove kao pas, pa ga je zbog sramote koja je zadesila njega i čitavu njegovu porodicu, rodjeni otac ubio. Otac mu je uhapšen i zatvoren, izdržava kaznu zatvora. Tako prolaze oni koji se o Boga ogreše.

Kavlifikacije ze Evropu. Osim zastave Velike Albanije u Beogradu, koja kao crvena zastava što izaziva gnev bika, izazva ceo naš narod na ogorčenje, a smirenja bi nam više trebalo, simbolika je i sam fudbalski meč Srbija – Albanija koji se igra u okviru kvalifikacija za prvenstvo Evrope. Kvalifikacije za Evropu. Da, očigledno da neće biti u duhu fer pleja i da će rezultat biti namešten.

Možete u to da se kladite. Upišite fiks na rezultat kvalifikacija Srbije za Evropsku uniju.

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.