Jesen, kao maslačak
Privlači se jesen, polako, ko mačak,
Već po malo žutom farba san.
I tebe je dodirnula, kao maslačak,
Dok noć se kotrljala u novi dan.
Čak i to tvoje plavo ide uz zeleno,
Paleta je spremna da se daje.
Nikad nisi ni postojala, moja Jeleno,
A spektar boja u očima ti traje.
Ulice se čiste dok po njima hodaš,
Prostiru se pod tvoj izvijeni gležanj.
Njima ćeš noćas potpuno da se podaš,
Dan izviruje preko rijeke, prozirno nježan.
Prođi i zgazi nogom taj sivi beton,
Znam da voliš ulicu nazvati plavom.
Za prolaz u početnu stanicu, uzmi žeton,
Idi u zimu i …ne osvrći se glavom!
Voliš li hodati plavom ulicom?
Dopisnik iz Džepova Snova:
Branislav Makljenovic