Kako stres utiče na Vaš organizam?

Stres je česta pojava u današnjem društvu i uglavnom svi na neki način znamo šta je to stres. Stres doživljavamo svi: zaposleni na poslu, deca u školi, studenti na fakultetu, roditelji sa decom… Ne postoji osoba na svetu koja nikada nije doživela stres. Postoje samo ljudi koji se na nešto bolji ili gori način bore sa ovim stanjem.

Postoji više različitih definicija stresa. Stručnjaci ga uglavnom definišu kao stanje u kojem je poremećena psihofizička ravnoteža organizma, stanje u kojem pojedinac ne može da ispuni prekomerne zahteve koje okolina pred njim postavlja.

Uzročnici stresa su mnogobrojni i raznoliki, ali se mogu podeliti na dve grupe: spoljašnje i unutrašnje. Spoljašnji stresori se dele na one koji se odnose na fizičku okolinu (npr. buka, vrućina, zatvoren prostor), socijalne kontakte (npr. konflikti sa nadređenima), organizacione stresove (npr. pravila, propisi), važne životne događaje (npr. Rođenje deteta, gubitak posla, smrt bližnjeg) i svakodnevne poteškoće (npr. gužve u saobraćaju). Unutrašnji stresori se dele na one koji se odnose na naš način života (konzumiranje kafe, količinu spavanja, količinu dnevnih obaveza), negativne autosugestije (pesimizam, samokritičnost) i greške u razmišljanju (npr.nerealna očekivanja). Odrasle osobe koje su sklone stresu su često okarakterisane kao perfekcionisti i radoholičari.

Kako stres utiče na Vaš organizam?

Pod pojmom stres najčešće podrazumevamo fiziološki, ponašajni ili emocionalni odgovor organizma na neku preteću situaciju. Na fiziološkom planu, stres se vidi u povećanoj koncentraciji nekih hormona u krvi, povećanoj provodljivosti kože, ubrzanom pulsu, povišenom krvnom pritisku, želudačnim tegobama, glavobolji, stanju hipertenzije, a nedavna istraživanja ukazuju na to da bi stres mogao negativno delovati i na celokupni imunitet organizma. To bi značilo da je stres povezan i s bolestima kao što su tumori i alergije. Osim toga, u stanju stresa javljaju se i neprijatna osećanja straha, besa, bespomoćnosti, ali i opšti osećaj neprijatnosti i uznemirenosti. Nekada se stres može ogledati i u ponašanju, kroz ekspresivne znakove straha ili kroz promene u razmišljanju (npr. kroz promene u efikasnosti rešavanja problema).

Stres ostavlja izuzetno velike posledice na Vaš imunitet. U jednoj od najuticajnijih studija tim psihologa u Engleskoj radeći sa grupom naučnika specijalistima za prehlade, pažljivo je procenjivao u kojoj su meri ljudi u toku života doživljavali stres, a potom ih stalno izalagao virusima koji izazivaju prehlade. Nije svaki od ispitanika dobio prehladu. Snažan imuni sistem može, a to stalno i čini, da se odupre virusu prehlade. Kada su ih izložili virusu 27% je dobilo prehladu, a nisu bili izloženi stresu, 47% onih koji su doživeli najveći broj stresnih situacija dobijali su prehladu, što direktno ukazuje na to da stres slabni imuni sistem.

Rezultati nekih istraživačkih radova o stresu kao što su doktorski radovi, master radovi, diplomski radovi ili seminarski radovi pokazuju da:

• stres povećava rizik od dobijanja srčane bolesti za 40%
• stres povećava rizik od dobijanja srčanog udara za 25%
• stres povećava rizik od dobijanja šloga za 50%
• 40% ljudi pod stresom pate i od problema u ishrani
• zaposleni koji su najviše pod stresom imaju između 26 i 30 godina, a nezaposleni između 18 i 25 godina.
• od ukupnog broja ispitanika koji su zaposleni, oko 60% njih doživljava stres na radnom mestu, oko 37% u zavisnosti od radih obaveza, a samo oko 3% zaposlenih ispitanika ne doživljava stres na radnom mestu.

Stres je stanje koje ne možete izbeći, bićete mu izloženi svakako u bar nekom delu života, ali je pitanje kako ćete sa njim boriti. Nemojte čekati da dobijete ekstremne simptome niti da se bitnije odrazi na Vaš život. Čim uočite kod sebe ili svojih bližnjih neki od simptoma stresa preuzmite stvar u svoje ruke i oduprite mu se!