Život pun predrasuda

Koliko malo znamo o svetu u kome živimo. Neznalice su i ljudi i mediji koji znanje prenose. Šta su činjenice i mali kviz za gledaoce. Hans Rosling i njegovi čuveni grafikoni

Koliko znate o svetu? Hans Rosling sa svojim čuvenim grafikonima o globalnoj populaciji, zdravlju i prihodu (i jednim XXL pokazivačem), pokazuje nam da postoje statistički visoke šanse da grešimo kod stvari koje mislimo da znamo. Pridružite se kvizu upućenom njegovoj publici, a onda od Hansovog sina Ole, naučite četiri načina da brzo postanete manja neznalica.

Mi smo neznalice o svetu u kome živimo - Hans Rosling grafikoni

Hans Rosling – kolike smo neznalice o svetu?

Hans Rosling: Postaviću vam tri pitanja s ponuđenim odgovorima. Koristite ovu spravu. Koristite ovu spravu za odgovore. Prvo pitanje glasi: koliko se broj smrti na godišnjem nivou od prirodnih katastrofa, koliko se promenio tokom poslednjeg veka? Da li se udvostručio, da li je ostao više-manje isti na svetskom nivou ili se smanjio za pola? Molim vas odgovorite pod A, B ili C. Vidim mnogo odgovora. Ovo ide mnogo brže nego kad to radim na univerzitetima. Oni su veoma spori. Samo misle, misle i misle. Ah, dobro, veoma dobro.

Prelazimo na sledeće pitanje. Koliko je vremena tridesetogodišnja žena provela u školi, na svetskom nivou: sedam godina, pet godina ili tri godine? A, B ili C? Molim vas odgovorite.

Prelazimo na sledeće pitanje. U poslednjih 20 godina, koliko se procenat ljudi na svetu koji žive u ekstremnom siromaštvu, promenio? Ekstremno siromaštvo – nemanje dovoljno hrane za dan. Da li se skoro udvostručio, da li je ostao više-manje isti ili se prepolovio? A, B ili C?

Sad, odgovori. Vidite, smrti od prirodnih katastrofa, možete ih videti na ovom grafikonu, od 1900. do 2000. Godine 1900, oko pola miliona ljudi je umiralo godišnje od prirodnih nepogoda: poplava, zemljotresa, vulkanskih erupcija, suše, čega god. A onda, kako se to promenilo?

Gepmajnder je pitao švedsku javnost. Evo kako su odgovorili. Švedska javnost je odgovorila ovako: 50% je mislilo da je udvostručen, 38% je reklo da je više-manje isti, 12% je reklo da je prepolovljen. Ovo su najtačniji podaci od proučavalaca katastrofa, i kriva ide gore-dole, raste do Drugog svetskog rata a onda počinje da pada i nastavlja da pada i spušta se daleko ispod polovine. Svet je postajao sve sposobniji, kako su decenije prolazile, da zaštiti ljude od ovoga, znate. Dakle, samo 12% Šveđana je znalo za ovo.

Pa sam otišao u zoološki vrt i pitao šimpanze. (Smeh) (Aplauz) Šimpanze ne gledaju večernji dnevnik, zato su šimpanze odgovarale nasumično, pa su odgovori Šveđana ispali gori od nasumičnih. Kako ste vi prošli? Ovo ste vi. Pobedile su vas šimpanze. (Smeh) Ali bilo je blizu. Bili ste tri puta bolji od Šveđana, ali to nije dovoljno. Nemojte se porediti sa Šveđanima. Morate da budete ambiciozniji u životu.

Pogledajmo sledeći odgovor: žene u školi. Ovde vidite da muškarci idu osam godina. Koliko su žene išle u školu? Pitali smo Šveđane isto to i evo vam nagoveštaja, zar ne? Tačan odgovor je verovatno onaj koji je izabralo najmanje Šveđana, zar ne? (Smeh) Da vidimo, da vidimo. Evo nas. Da, da, da, žene samo što nisu sustigle muškarce. Ovo je američka javnost. A ovo ste vi. Evo vas. Ooo. Čestitam, duplo ste bolji od Šveđana, ali ne treba ja da vam to kažem –

Pa kako to? Mislim da je to zato što su svi svesni da postoje zemlje i područja u kojima je devojkama veoma teško. Sprečene su da idu u školu i to je odvratno. Ali u većem delu sveta, gde najviše ljudi živi, u većini država, devojke sada idu u školu podjednako dugo kao dečaci, više-manje. To ne znači da je postignuta rodna ravnopravnost, nikako. One su i dalje osuđene na užasna, užasna ograničenja, ali obrazovanje je tu u današnjem svetu. E sad, gubimo iz vida većinu. Kada odgovarate, odgovarate imajući u vidu najgora mesta i za njih ste u pravu, ali gubite iz vida većinu.

Šta je sa siromaštvom? Pa, jasno je da je siromaštvo skoro prepolovljeno, a kada smo pitali javnost SAD-a, samo pet procenata je pogodilo. A vi? Ah, umalo da dosegnete šimpanze. (Smeh) (Aplauz) Tako je malo falilo, samo nekolicina! Mora da imate formirane predrasude, znate. Mnogi u bogatim zemljama misle kako, oh, nikada nećemo iskoreniti ekstremno siromaštvo. Naravno da tako razmišljaju jer oni ni ne znaju šta se dogodilo. Prvo, da biste razmišljali o budućnosti morate da poznajete sadašnjost.

Ovo je nekoliko prvih pitanja iz pilot faze projekta Neznalica koji vodimo u fondaciji Gepmajnder. Ovaj projekat je pokrenuo prošle godine moj šef, koji je takođe moj sin, Ola Rosling. (Smeh) On je suosnivač i direktor i želeo je, Ola mi je rekao moramo da budemo sistematičniji u borbi sa razarajućim neznanjem. Dakle, već u startu smo otkrili da većina javnosti ima gore rezultate od nasumičnog pogađanja, zato moramo da razmislimo o predrasudama a jedna od glavnih predrasuda je ona o raspodeli prihoda u svetu.

Pogledajte. Ovako je to bilo 1975. Vidimo ljude raspoređene po zaradama, od jednog dolara na dan – (Aplauz) Vidite, imali smo jednu grbu ovde, oko dolara na dan, a potom smo imali grbu ovde, negde između 10 i 100 dolara. Svet su činile dve grupe. Bio je to kamila svet, poput dvogrbe kamile, siromašni i bogati, a nekolicina je bila između.

Ali pogledajte kako se to promenilo: kako idem napred, šta se promenilo, svetska populacija je porasla i grbe su počele da se stapaju. Donje grbe su se stopile s gornjom, i kamila je umrla, te sad imamo svet nalik na dromedara sa samo jednom grbom. Procenat siromašnih se smanjio. I dalje je užasavajuće da toliko ljudi i dalje živi u ekstremnom siromaštvu. I dalje imamo grupu, skoro milijardu ljudi je tu, ali to može da bude okončano odmah.

Pred nama je izazov da pobegnemo od toga, da shvatimo gde je većina, a to je jasno pokazano u sledećem pitanju. Pitali smo: koji je procenat u svetu jednogodišnjaka koji su dobili osnovne vakcine protiv malih boginja i drugih stvari, koje postoje već mnogo godina. 20, 50 ili 80 posto? Evo kako je javnost SAD-a i Švedske odgovorila. Pogledajte Šveđane, odmah znate koji je tačan odgovor. (Smeh) Ko je dovraga profesor globalnog zdravlja u toj državi? Pa, to sam ja. Ja sam. (Smeh) Teško je sve ovo. Veoma je teško. (Aplauz)

Međutim, Olin pristup kako da zaista izmerimo koliko znamo je stigao u glavne vesti. Si-En-En je objavio ove rezultate na svom sajtu, postavili su i pitanja, milioni su odgovarali, i mislim da je bilo oko 2000 komentara. Ovo je bio jedan od komentara. „Kladim se da niko iz medija ne bi položio ovaj test“, rekao je.

Pa mi je Ola rekao: „Uzmi ove sprave. Tebe pozivaju na konferencije. Postavi im pitanja i izmeri koliko mediji znaju.“ I, dame i gospodo, prvi put, nezvanični rezultati sa konferencije američkih medija. A kasnije i od medija iz Evropske unije. (Smeh) Vidite, nije problem u tome da ljudi ne čitaju i ne slušaju medije. Problem je da ni mediji nemaju pojma.

Šta ćemo da uradimo s tim, Ola? Imamo li neke ideje? (Aplauz)

Ola Rosling: Da, imam ideju, ali prvo, žao mi je što su vas pobedile šimpanze. Srećom, mogu da vas utešim tako što ću da vam pokažem kako to nije uistinu vaša krivica. Potom ću da vam pokažem neke trikove uz koje ćete u buduće pobeđivati šimpanze. To je u suštini ono što ću da uradim.

Ali prvo, pogledajmo zašto smo takve neznalice, a sve počinje na ovom mestu. Ovo je Hudiksval. Grad u severnoj Švedskoj. To je komšiluk u kom sam odrastao i to je komšiluk s ogromnim problemom. Zapravo, ima potpuno isti problem kao i svi komšiluci u kojima ste vi odrasli. Nije bio reprezentativan primerak. U redu? Dao mi je veoma jednostran pogled na to kakav je život na ovoj planeti. Dakle, ovo je prvo mesto u slagalici neznanja. Imamo lična ograničenja.

Svi imamo različita iskustva od zajednica i ljudi koje srećemo, i povrh svega, pođemo u školu, te se tome pridoda sledeći problem. Ja volim škole, ali nastavnici nas često podučavaju zastarelim pogledima na svet, jer su oni nešto naučili kad su išli u školu i sada taj svet opisuju đacima, bez ikakvih zadnjih namera, i te knjige, naravno, koje su štampane su zastarele u svetu koji se menja. I zaista ne postoji praksa u održavanju nastavnog plana aktuelnim. Dakle, na to smo se usredsredili. Dakle, imamo ove zastarele podatke povrh naših ličnih predrasuda.

Sledeće na redu su vesti, u redu? Odličan novinar zna kako da odabere priču koja će da postane glavna vest, a ljudi će je čitati jer je senzacija. Neobični događaji su zanimljiviji, zar ne? Oni su preuveličani, naročito stvari koje nas plaše. Napad ajkule na Šveđanina će da bude glavna vest nedeljama u Švedskoj.

Od ova tri naopaka izvora informacija zaista je teško pobeći. Nekako nas bombarduju, snabdevaju naš um gomilom čudnih ideja, a povrh svega toga dolazi baš ono što nas čini ljudima, naša ljudska intuicija. Bila je korisna tokom evolucije. Doprinela je uopštavanju i ishitrenom zaključivanju, veoma, veoma brzo. Pomogla nam je da uveličamo ono čega se plašimo i da tražimo posledičnost tamo gde je nema, te smo tako dobili iluzorno samopouzdanje gde verujemo da smo najbolji vozači, iznad proseka. Svi su tako odgovorili: „Da, ja vozim bolje.“

U redu, ovo je bilo dobro tokom evolucije, ali sad kad se radi o pogledu na svet, baš to je razlog što je on naopak. Trendovi koji su u porastu, zapravo padaju i obratno. U ovom slučaju šimpanze koriste našu intuiciju protiv nas, te ona postaje naša slabost, a ne snaga. Trebalo bi da bude naša snaga, zar ne?

Pa kako da rešimo takve probleme? Prvo, moramo da ih izmerimo, a onda da ih lečimo. Mereći ih možemo da razumemo koji je šablon neznanja. Pokrenuli smo pilot prošle godine i sada smo prilično sigurni da ćemo naići na mnogo neznanja širom sveta, a zamisao je da ga razvrstamo u sve domene ili dimenzije globalnog razvoja, poput klime, ugroženih vrsta, ljudskih prava, rodne ravnopravnosti, energije, finansija. Svi ti različiti sektori poseduju činjenice a postoje organizacije koje pokušavaju da šire svest o ovim činjenicama. Ja sam zapravo pokušao da kontaktiram neke od njih, poput Svetske organizacije za prirodu, Amnesti internešnela i UNICEF-a, i pitao sam ih, koje su vam omiljene činjenice koje smatrate da nisu poznate javnosti?

U redu, sakupio sam te činjenice. Zamislite dugačku listu, recimo, od 250 činjenica. Zatim smo anketirali javnost i videli gde su najgori rezultati. Tako smo dobili kraću listu s očajnim rezultatima, poput nekoliko Hansovih primera, i nije nam bio problem da nađemo slične očajne rezultate. U redu, ova malena kratka lista, šta ćemo s njom? Pa, pretvorićemo je u sertifikat znanja, sertifikat globalnog znanja, koji možete da koristite, ako ste velika organizacija, škola, univerzitet ili možda novinska agencija, kako biste bili sertifikovani poznavalac sveta. To u suštini znači, ne zapošljavamo ljude koji imaju rezultate poput šimpanzi. Naravno da ne bi trebalo. Možda za deset godina, ako ovaj projekat uspe, bićete na razgovoru za posao, moraćete da ispunite ovaj ludi test globalnog znanja.

Sada stižemo do praktičnih trikova. Kako da budete uspešni? Postoji, naravno, jedan način, a to je da sedite do kasno uveče i da učite sve činjenice napamet, čitajući sve ove izveštaje. To se zapravo, nikada neće desiti. Čak ni Hans ne veruje u to. Ljudi nemaju toliko vremena. Ljudi vole prečice, a evo ih i prečice. Moramo da pretvorimo intuiciju u snagu. Moramo znati da uopštavamo. Sad ću vam pokazati neke trikove gde se zablude mogu preokrenuti u pravila.

Počećemo s prvom zabludom. Ovo je rasprostranjena zabluda. Sve je gore i gore. Čuli ste to. I sami ste to pomislili. Drugi način da mislite je da se većina stvari popravlja. Sedite s pitanjem ispred vas, niste sigurni. Pretpostvite „napredak“. U redu? Ne odgovarajte „pogoršanje“. To će vam pomoći da budete uspešniji na testovima. (Aplauz) To je bilo prvo pitanje.

Postoje bogati i siromašni, a jaz među njima raste. Nejednakost je užasna. Da, ovo je svet nejednakosti, ali ako pogledate podatke, samo jedna je grba. U redu? Ako niste sigurni, pokušajte sa „većina ljudi je u sredini“. To će vam pomoći da pogodite tačan odgovor.

Sad, sledeća predrasuda je da države i ljudi moraju da postanu veoma, veoma bogati kako bi došlo do društvenog napretka, poput obrazovanja devojaka i spremnosti na prirodne katastrofe. Ne, ne, ne. To je pogrešno. Pogledajte: ta ogromna grba u sredini već ima obrazovane devojke. Zato ako niste sigurni, pokušajte sa „većini je ovo već dostupno“, poput struje, obrazovanja za devojke i sličnih stvari. To su sve samo pravila, naravno da nisu primenjiva na sve, ali ovako možete da uopštavate.

Pogledajmo poslednje pitanje. Ako je nešto tačno, da, ovo je dobro, to je da su ajkule opasne. Ne – dobro, jesu, ali to nije tako važno u globalnoj statistici, na to mislim. Ja se zapravo veoma plašim ajkula. Zato čim vidim pitanje o stvarima kojih se plašim, to mogu da budu zemljotresi, druge religije, možda me je strah terorista ili ajkula, sve što izaziva emocije utiče na to da preuveličate problem. To je pravilo. Naravno da ima opasnih, a sjajnih stvari. Ajkule ubijaju veoma, veoma retko. Tako bi trebalo da razmišljate.

Sa ova četiri pravila, verovatno ćete odgovarati bolje od šimpanzi, jer šimpanze ne mogu da izvedu ovo. Ne mogu da uopštavaju pravila poput ovih. I nadam se da možemo da preokrenemo vaš svet i da pobedimo šimpanze. U redu? (Aplauz) To je sistematski pristup.

A sad pitanje: da li je ovo važno? Da, važno je razumeti siromaštvo, ekstremno siromaštvo, i znati kako se boriti protiv njega i kako dovesti devojke u školu. Kada shvatimo da tu zapravo postižemo uspeh, možemo to da shvatimo. Ali da li je važno i za druge, koga je briga za bogate na kraju ove lestvice? Rekao bih da jeste, izuzetno je važno, iz istog razloga. Ako trenutno imate pogled na svet zasnovan na činjenicama, možda ćete imati šansu da razumete šta nam donosi budućnost.

Vraćamo se na ove dve grbe iz 1975. Ja sam tad rođen i izabrao sam Zapad. To su trenutno članice EU i Severna Amerika. Pogledajmo kako se ostali drže u poređenju sa zapadnim zemljama prema bogatstvu. Ovo su ljudi koji mogu da priušte putovanje avionom u inostranstvo, na odmor. Godine 1975, samo 30 procenata njih je živelo van EU i Severne Amerike. Ali došlo je do promene, u redu? Prvo, pogledajmo dosadašnje promene, do 2014. Danas je to 50/50. Dominacija Zapada je završena, za sad. To je lepo. Pa šta će sledeće da se desi? Da li vidite veliku grbu? Jeste li videli kako se pomerala? Napravio sam mali eksperiment. Otišao sam na sajt Međunarodnog monetarnog fonda. Oni imaju prognozu za BDP u narednih pet godina. Mogu to da koristim i da odem pet godina u budućnost, pretpostavljajući da je nejednakost u prihodu ista za sve zemlje. To sam uradio, ali sam otišao i dalje. Koristio sam ovih pet godina kao odraz za narednih 20 godina, istom brzinom, samo kao eksperiment šta bi se zaista moglo desiti. Krenimo u budućnost. Godine 2020, 57 procenata ostatka sveta. Godine 2025, 63 procenta. Godine 2030, 68. A 2035, Zapad je prevaziđen na tržištu po bogatstvu. Ovo su samo projekcije BDP-a po stanovniku u budućnosti. 73 procenta bogatih potrošača će da žive van Severne Amerike i Evrope. Zato, da, mislim da je dobra ideja da kompanije koriste ove sertifikate kako bi bile sigurne da u buduće donose odluke zasnovane na činjenicama.