Narod i vlast posle rata

Odlomak iz predstave Sveti Georgije ubiva aždahu, koju je napisao Dušan Kovačević i problem ratnih veterana i ratnih vojnih invalida nakon rata, kako se vlast prema njima odnosi

 

Srbija dobiva ratove a narod ih gubi

UČITELJ Poštovani Gospodine predsedniče Pašiću, ovaj Zahtev za hitnu pomoć ratnim invalidima hteli smo Vam uputiti odmah posle prvog rata s Turcima, ali, uvidevši opasnost od novog rata – s Bugarima, prošle godine – odlučismo da sačekamo. Prođe i on… Sad je opasnost od rata s Austro-Ugarskom. Znamo: Vama i vladi nikad teže nije bilo, ali mi više ne možemo čekati, jer živimo i između ratova. Greh je i sramota, Gospodine predsedniče, gledati kako Vaši hrabri ratnici, ljudi osakaćeni u velikim bitkama, očekuju milostinju po selima i gradovima.

Poštovani Gospodine predsedniče Pašiću, zamolili bismo Vas da se setite datih obećanja, po barakama i bolnicama Skoplja, posle strašne kumanovske bitke. Izgovorili ste ih u gradu koji oslobodismo posle 520 godina. Izgovorili ste ih u gradu gde se silni car Dušan krunisa, gde donese svoj znameniti Zakonik, gde se… (Ninko tresnu pesnicom po stolu.)

NINKO Šta je to?! Mićune, je li to Zahtev ili čas iz istorije za tvoje đake? Kome kukaš i koga moliš?! Jesu li oni molili kad je trebalo u rat? Zahtevali su. Znači, zahtev za zahtev.

UČITELJ Red je da se napiše mali uvod.

NINKO Bez uvoda! Đacima uvod, vladi samo – kraj! Bace pismo posle uvoda. Zahtev se mora napisati s istom hrabrošću kao kad smo ginuli, da vide da im pišu isti ljudi. Zahtev mora početi rečima: Sram Vas bilo! Srbija dobija ratove – a narod ih gubi! Ova zemlja, iz rata u rat, izlazi sa sve manjim narodom i sve brojnijom vladom. Poraženi neprijatelji se povlače, ali nam ostavljaju naše vlade, da nas one i dalje uništavaju, jer to niko od njih bolje ne ume. Naše vlade znaju gde smo najosetljiviji, gde smo najbolećiviji, najslabiji i najgluplji, pa to koriste, sve u irne našeg dobra! To je taktika svih naših neprijatelja, koju mi oberučke prihvatamo, jer nikada nismo posumnjali da je neprijatelj toliko pokvaren.

RECI VOJO Tako je! Alal ti vera, Ninko!

UČITELJ Ta ista vlada dobila je dva rata za dve godine!

NINKO Nije vlada, narod je dobio! A taj tvoj Gospodin Pašić, ljudi su mi po Beogradu pričali, ima dvorac u Londonu. Vele, kad pritisne jedno dugme, dvorac se okreće sam oko sebe. Kako mu je volja, hoće li ceo dan da ima sunce ili hlad. Njega moliš, on će da te razume?! (I, kao što je red, ljudi se posvađaše, podeljeni zahtevima. Đorđe ustaje, ponet svađom; za trenutak je zaboravio da je još uvek »sa one strane«.)

ĐORĐE Braćo, ja mislim da poslušate Učitelja. Zahtev mora biti diplomatsko pismo, a ne objava rata.

KRIVI LUKA To su te u pandurneriji učili?

GAVRILO Kad zagusti, svi smo »junaci, sinovi, braća« – nema boljeg naroda, čim prođe opasnost, opet smo Miloševa »stoka seljačka«!

ĐORĐE Mislio sam, prvo pokušajte lepim, pa ako ne ide…

RAJKO More, da ti malo ideš… Ko je tebe zvao da nas učiš pameti? Misliš, ako si skinuo uniformu, da ne znamo da sad radiš u civilu. Nama si našao da se preoblačiš!

 

Izvor: Sveti Georgije ubiva aždahu – Dušan Kovačević