Oda kupusu
Oj kupuse biljko plemenita,
Bez teb’ nema sarme ni podvarka,
Bez teb’ nema Slave ni Božića,
Glavu imaš u njoj mozga nemaš,
Pa te ljudi seku nemilice,
I trpaju u kace velike,
So dodaju, vodom zalivaju,
I od tebe raso dobijaju,
A kada se dobro nakrkaju,
Pa poležu i tako spavaju,
Kad noć prođe i zora zabjeli,
Ko mutavi mamurni se bude,
I rasolom žedna usta hlade,
Oda kupusu – kupus za zimnicu
Oj kupuse rode plemeniti,
Ljudskom rodu zdravu hranu daješ,
Što je tvoja zasluga velika,
Al’ ljudi su bića nezahvalna,
Niko tebi biljeg ne podiže,
Niko tebi pjesmu ne napisa,
Već te grde zbog rasola tvoga,
Koji bazdi kad se kace prazne,
Oj kupuse biljko plemenita,
Ti si mnogi narod prehranio,
Kad je bila nevolja velika,
Zrna žita nigde nije bilo,
Svojom sarmom radost načinio,
Kad je bilo na tavanu mesa,
Živ mi budi i dobro porasti,
Da se opet dobro nakrkamo,
Kada bude za krkanluk vrjeme.
Ja napisah tebi ovu odu,
Rječ zahvalnu kupusnome rodu.
Branko Mićić