Sajam meda i pčelarstva u Beogradu na Tašmajdanu

Tradicionalni 40-i medjunarodni sajam pčelarstva i proizvoda od meda u Beogradu je počeo 2 oktobra i trajeće do 5 oktobra 2014 u parku Tašmajdan. Desetine pčelara izlagača i prodavaca opreme za pčele su prisutni. Vredi posetiti izložbu

Ako volite kvalitetan med, propolis, polen, vosak, čajeve, medovaču, onda se uputite na Tašmajdanski park u centru Beograda gde se održava 40 Medjunarodni sajam pčelarstva od četvrtka 02 oktobra sve do nedelje 5 oktobra kada se i završava. Sajam pčelarstva je otvoren preko celog dana od 9h – 19h. Bićete u prilici da vidite mnoštvo pčelarskih proizvoda iz raznih krajeva Srbije, da popričate sa pčelarima i proizvodjačima opreme, da se možda i sami zainteresujete za pčele i njihove proizvode.

40 Medjunarodni sajam pčelarstva i proizvoda od meda Tašmajdan 2014 u Beogradu

Ima veliki broj izlagača koji su zauzeli oba Tašmajdanska parka. Deo parka bliže crkvi Svetog marka je rezervisan za pčelare i proiuvode od meda a drugi deo parka ispod Pravnog fakulteta i do hotela Metropol je rezervisan za izlagače koji nude košnice i opremu za pčelarstvo. Tako da i običan gradjanin kao i hobisti ili profesionalni pčelari mogu naći sve što ih zanima. Nama se dopalo što smo na jednom mestu mogli da vidimo i nadjemo sve što nam treba za pčele a i prijatno smo iznenadjeni brojem izlagača i kvalitetom proizvoda.

Godina 2014 je bila loša godina za med jer je bilo kišovito proleće i leto i dosta hladno. Paše su bile oskudne a pojavile su se i bolesti. Svi pčelari sa kojima smo pričali pominju da ne pamte ovako lošu godinu za pčelarstvo i niske prinose po košnici. Mnoge košnice nisu ni dale meda. Posledica toga je da je prosečna cena meda skočila sa 500 dinara na 800 do 1000 dinara zbog nestašice meda, a pčelari prognoziraju da će cena meda oko nove godine biti od 1200 do 1500 dinara. Govorimo o kvalitetnom domaćem medu. Pa ako vam treba med, požurite da ga kupite dok je vreme i dok ga ima.

Predvidjen je bogat program dešavanja, predavanja, posete profesionalnih pčelara iz inostranstva, radionice, degustacije i ocenjivanje meda. Pozvani ste!

Hemijski sastav meda

Med je slatka, aromatična, gusta tečnost koju proizvode medonosne pčele iz cvetnog nektara, medne rose sa lišća četinara i listopadnog drveća, slatkih materija koje izlučuju sitni insekti ili od slatkog soka plodova nekih biljaka. Nektar je slatka tečnost koju izlučuju posebne žlezde smeštene u cvetu, a ponekad i van cveta biljke. Žlezde koje luče nektar nazivaju se nektarije. Nektar je rastvor šećera u vodi zajedno sa manjim količinama mineralnih materija, enzima, vitamina, prirodnih boja i mirišljavih supstanci koje će kasnije obezbediti medu karakterističan miris, ukus i boju. Količina izlučenog nektara varira u zavisnosti od vrste biljke, njene bujnosti i uslova sredine kao što su padavine, temperatura, količina svetlosti, nadmorska visina, tip zemljišta i prisustvo minerala. Da bi nektar bio izlučen biljne ćelije moraju da nabubre i da time slatke materije rastvorene u vodi izvrše jak pritisak na zidove nektarija. Pošto zidovi ćelija ne mogu odoleti tom pritisku slatka lučevina se pojavljuje na površini ćelijskih opni u vidu minijaturnih kapljica koje se stapaju sa kapljicama iz susednih ćelija i tako formiraju veće kapljice. Pod uticajem spoljne temperature i drugih faktora nektar gubi deo vode tako da se koncentracija šećera povećava. Količina šećera u nektaru kreće se od 20 do 55 procenata. Hladna kiša sa iznenadnim padom temperature dovodi do prekida lučenja nektara. Pad temperature od nekih 10°C privremeno zaustavlja pretvaranje skroba unutar biljke u šećer, u prvom redu u saharozu koja je glavni sastojak nektara. Da bi se nektar pretvorio u med prvo vodeni sastojci moraju biti smanjeni do ispod 20% da bi se izbegla fermentacija. Pčele to postižu izlažući male količine tečnosti toplim i dobro provetrenim delovima košnica. Proizvodi nektarija menjaju enzime, koji se onda dodaju u nektar i kao takvi pretvaraju saharozu u glukozu i fruktozu. Krajnji rezultat je hrana napravljena od dehidriranog nektara meda koji je smešten u zapečaćenom voštanom saću. Med zapečaćen u voštano saće smatra se higijenski ispravnim proizvodom i zato se kaže da je med u saću ¨čista tečnost¨, a njegovo skladištenje predstavlja model higijenske zaštite hrane.

Med je mešavina šećera, vode i drugih sastojaka. Sastav meda je prikazan u sledećoj tabeli:
Voda…………………………………………… 17,2%
Fruktoza………………………………………. oko 38,19%
Dekstroza……………………………………. oko 31,28%
Saharoza…………………………………….. oko 1,31%
Maltoza……………………………………….. oko 7,31%
Viši šećeri …………………………………… 1,50%
Pepeo ………………………………………… 0,169%
Azot …………………………………………… 0,04%

Med sadrži preko 70 dragocenih sastojaka, od kojih su najvažnije aromatične materije (etarska ulja), biljne boje (određuju ukus, aromu i boju meda) i kiseline (mravlja, jabučna, vinska, mlečna). Ove materije uz određene fermente su prirodni konzervansi meda. Energetska vrednost 100 g meda je oko 1,5 kJ. Med sadrži dosta vitamina, a u 100 g meda nalazi se:
Vitamin B1 oko 5 mg
Vitamin B2 oko 40 mg
Vitamin B3 oko 0,5 mg
Vitamin B6 oko 10 mg
Vitamin C oko 10 mg

Glavni sastojci meda su šećeri, od kojih su najznačajniji fruktoza, glukoza i saharoza, dok na maltozu i druge disaharide otpada samo oko 7%. Med sadrži visok procenat prostih šećera, pa se zato i može brzo apsorbovati u organizmu. Viših šećera ima oko 1,5%, a vode u medu ima oko 20%. 0,57% meda čine kiseline: glukonska, mravlja, sirćetna, jabučna, limunska, ćilibarna i mlečna. Med sadrži i mineralne materije: gvožđe, mangan, bakar, silicijum, hlor, kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, aluminijum, magnezijum. Iako ih ima u malim količinama, svaki mineral pojedinačno je od značajnog uticaja na poneke od vitalnih funkcija u čovečijem organizmu. Prisustvo kalijuma i natrijuma omogućava normalnu jonizaciju i poboljšava rad nervnog sistema. U medu se nalaze i mikroelementi od kojih se većina nalazi i u čovekovoj krvi. Dokazano je da od 24 mikroelemenata koji se nalaze u krvi, 22 sadrži med. Nedostatkom nekih od ovih elemenata narušava se proces krvotoka. Navedenih mikroelemenata ima i u voću i povrću, ali med je jedina prirodna tvorevina koja sadrži gotovo 91% svih materija potrebnih za čovekov krvotok i zbog toga se unošenjem meda, čak i u malim količinama, postižu izvanredni rezultati. U medu se nalaze i enzimi, invertaza, dijastaza, katalaza i fosfataza, ali u malim količinama. Pomoću invertaze pčele pretvaraju složenu saharozu u proste šećere fruktozu i glukozu, koje čine glavne sastojke meda. U medu se nalazi i inhibin koji ima antibakterijska svojstva. Pored nabrojanih vitamina nalaze se folna i patotenska kiselina. U medu ima i nešto tanina, dok se u šumskom medu može naći znatna količina acetilholina. Treba napomenuti da hemijski sastav meda varira i zavisi od mnogo faktora.

Kristalizacija meda je prirodan fizičko-hemijski proces pri kome se svojstva meda ne menjaju i med zadržava sve lekovite i hranljive osobine. Kristalizacija najčešće zavisi od odnosa grožđanog i voćnog šećera kao i od temperature pri kojoj se med čuva, vrste meda i načina čuvanja. Prezasićenost rastvora izaziva kristalizaciju. Ukoliko je u medu sadržaj glukoze viši, tada glukoza počinje spontano da se izdvaja iz prezasićenog rastvora, gubi vodu uzimajući oblik kristala, čvrstog tela pravilne strukture. Kristalna forma rešetke učvršćuje ostale sastojke meda u rastvoru čineći polučvrsto stanje. Prezasićenost rastvora se javlja zato što je u medu mnogo više šećera, više od 70% u odnosu na vodu koje ima manje od 20%. Prirodni med će se posle istresanja iz saća ranije ili kasnije ukristalisati ili drugačije nazvano ušećeriti. To je sasvim normalna osobina prirodnog meda i pri tom procesu med ne gubi ništa od svojih osobina ili vrednosti. Postoje neke vrste meda koje se teže kristališu, a ima i takvih koji se još u saću mogu ukristalisati. Ukristalisan med se može lako vratiti u tečno stanje zagrevanjem, ali treba imati u vidu da med ne podnosi visoke temperature. Postupak vraćanja meda u tečno stanje se naziva dekristalizacija meda. Zagrevanjem na visokim temperaturama med gubi svoja prirodna svojstva i zato je maksimalna temperatura zagrevanja meda 41°C. Med se dekristalizira stavljanjem staklene posude sa medom u posudu sa zagrejanom vodom. Nikako ne dozvoliti da med dođe u direktan kontakt sa izvorom zagrevanja. I pored sve pažnje med se prilikom zagrevanja može oštetiti i zato ga je mnogo bolje trošiti u kristalisanom stanju, a naročito je pogodno ako su kristali fini i sitni. Kod jednog velikog broja potrošača meda ustaljena je odbojnost i nepoverenje kada se vidi ukristalisani med. Takav med se često povezuje sa običnim šećerom, odnosno sa medom koji je pravljen od šećera, što se nažalost može pronaći na tržištu od strane neprofesionalnih i nesavesnih pčelara. U nekim zemljama se mnogo više troši ukristalisani med kao npr. u severnoj Evropi, SAD, Novom Zelandu i dr.

Autori studenti tehnologije konzervisane hrane:
Mirjana Milovanović / Zvonimir Đurčjanski

Izvor: Tehnologija hrane