– Odavno Miloša Crnjanskog nije bilo među nama, velikog pisca koji je bio čitan i voljen, i bez marketinga. Malo je lakše pisati o ratu, a mi ćemo pričati o ljubavi što je, za nijansu, teže. O ljubavi između Vide Ružić i Miloša Crnjanskog i svima iskušenjima kroz koja prolaze njih dvoje, zajedno. Želimo da scenski predstavimo ovog najinteresantnijeg, najuzbudljivijeg i večito mladog stvaraoca. Radi se o velikoj ličnosti naše kulture i biću veoma srećna ako posle svake prestave „Crnjanski”, bar,  deset ljudi pročita, makar, jedno njegovo delo – kaže rediteljka Ivana Vujić koja, uskoro, počinje rad na predstavi „Crnjanski”, a koju će raditi u zemunskom „Madlenijanumu”. Koproducent predstave je Bitef teatar, a predstava će premijerno biti izvedena 7. februara 2015. na sceni „Madlenijanum”.

Miloš Crnjanski i Vida Ružić uoči venčanja 1921.

Dramski tekst „Crnjanski”, nastao je kao koautorsko delo dramaturga Slavenke Milovanović i Ivane Vujić, a u saradnji s Milošem Latinovićem. Oni su u proteklih godinu i po skupljali građu za svoje novo pozorišno ostvarenje, neumorno obilazeći arhive, iščitavajući dela Crnjanskog, novinske tekstove i istražujući sve pojedinosti vezane za život i stvaralaštvo ovog umetnika.

Autori su glavno težište stavili na period izgnanstva Miloša Crnjanskog i njegove supruge Vide Ružić za vreme Drugog svetskog rata i posle njega, ali i na njihov željen povratak u Beograd. Kroz pozniji period života Miloša Crnjanskog i Vide Ružić, preplitaće se sećanja na detinjstvo i dane mladosti, ali i period kad je bio saradnik „Politike”.

Crnjanski, pisac nenadmašnih dela: „Seobe“, „Druga knjiga Seoba“, „Kod Hiperborejaca“, „Lament nad Beogradom“, „Dnevnik o Čarnojeviću“, „Roman o Londonu“, „Stražilovo“…

– Iza Miloša Crnjanskog je veoma dug, interesantan život koji obuhvata dva svetska rata, ali ćemo, mi, kroz život tog velikog čoveka, kroz njegovu privatnost, pokušati da ispitamo i našu sopstvenu intimu i mesto u današnjem svetu. Reč je o velikom književniku koji je uvek anticipirao novo. Njegova poezija posle Prvog svetskog rata je antiutopijska, a ako govorimo o njegovoj ljubavnoj poeziji,  razlikuje se od „ostatka“ naše poezije jer je eterična i potpuno internacionalna. Poznato je da je pesmu „Mizera” posvetio svojoj ljubavi koja je strankinja. Možemo reći da Crnjanski piše i prvi postdramski srpski roman „Kod Hiperborejaca”, odnosno, žanrovski teško odredivo dvotomno delo koje je i roman, i putopis, i novinski članak,  i poezija – kaže Ivana Vujić.

– Ono što Crnjanskog razlikuje od Andrića, a on je velik  isto kao Andrić je njegova otvorenost sopstvene intime prema stvarnosti i svetu. Život Crnjanskog biva veoma bolan ali je, zato, njegovo delo veličanstveno. On je svojim životom, čitavim svojim delom, bićem, plaćao svaku svoju individualnu slobodu, baš kako je i znao da u stihu kaže:

„Ali: ili nam život nešto novo nosi
a duša nam znači jedan stepen više,
nebu, što visoko, zvezdano, miriše,
il nek i nas, i pesme, i Itaku, i sve, –
đavo nosi.”

Dakle, radi se o nepokolebljivoj veličini, velikoj emociji, velikoj ljubavi za svoju zemlju. Itaka Miloša Crnjanskog je Srbija, njegova zemlja. Nažalost, on provodi velik deo svog života van zemlje, ali ljubav i poštovanje prema njoj je ogromno. Veoma je interesantan i njegov lični život s  gospođom Vidom Ružić, obrazovanom beogradskom lepoticom, kćeri dvorskog savetnika, koja mu je pomogla da izdrži u izgnanstvu.

– Predstavu „Crnjanski” ćemo raditi na način kako je sam Miloš Crnjanski pisao „Hiperborejce”, dakle, biće to nešto savremeno, puno života, kritičko, a, pritom, eterično. Mi svoje najbolje ljude zaboravljamo, o njima ne govorimo i onda se pitamo gde je ta naša snaga. Ona je u nama,  samima, ali mi je moramo pronaći, izvući na svetlost i sa svojom snagom krenuti napred. Imamo književnike, pesnike koji spadaju u red najboljih svetskih pesnika i književnika i po iskustvu i po daru, neobičnosti, originalnosti, i po svem. Imamo ih u nekoj našoj „fioci“ koju samo moramo otvoriti. Posebno ih moramo predstaviti mladim naraštajima da znaju odakle potiču, ko su njihovi preci, šta su dobro radili, čem su stremili, kakve su živote imali, šta su izdržali, i kako, i zašto su večito živi – kaže Ivana Vujić.

Autorka: B. G. Trebješanin