Super heroji su usamljeni

Predstavljamo lik i delo Aleksandra Vučića, koji osim što je premijer ujedno je i srpski super heroj koji ide sam protiv svih. Ko je sve protiv premijera Srbije i zašto

 

Gordost prethodi padu.

Najsjajniji andjeo na nebu, zbog lepote nazvan Danica ili Lučonoša (Lucifer), jer beše sav od svetlosti, pade na Zemlju i pod zemlju jer se usprotivio Bogu usled gordosti. Pun snage i nadahnuća i usled velike gordosti i umišljanja da je moćan, poželeo je Lučonoša da on bude bog umesto večitog Boga. Zato ga je Bog potamneo, oduzeo mu svetlost, oborio na Zemlju i isterao sa Neba, bacivši njega i sve njegove sledbenike, druge pale andjele, na Zemlju da vladaju u podzemnom carstvu i budu iskušenje ljudima. Od tada Lučonoša ne sija, više nije svetao andjeo, već mračna sila koju sada nazivamo Satana – protivnik čoveka.

Kakve veze ova biblijska priča ima sa likom i delom Aleksandra Vučića, zapitaćete se sada, da možda ne povezujem djavola i premijera? Ne, nije to cilj a ni zamisao, čak ni cinična. Jedino što hoću da istaknem je gordost, pra greh koji je ljude podelio na dva sveta, na tanan i suptilan greh gordosti koji mnoge veličine na kraju baca u blato. A djavo se stvarno trudi da ljude učini gordima, jer je to strast duše koja se najteže iskorenjuje.

Aleksandar Vučić je postao gord. Izmedju ostalog. Dopada mu se estradni način života i uloga super heroja u kojeg su upereni svi reflektori i sva pažnja javnosti. Još bih par nekih detalja mogao da dodam prvoj konstataciji ali one će stići u nastavku teksta, jer želim da objasnim da sadašnji srpski super heroj domaće politike ide sam protiv svih, ne shvatajući da će njegov pad biti bolan. Nadam se ne i konačno tragičan, mada je srpska istorija puna fatalnih padova srpskih vladara. A treba biti oprezan, mi živimo u društvu gde se stvari rešavaju preko kolena.

Još dok je bio deo Šešeljevih radikala, Aleksandar Vučić je pokazivao aktivizam i borbenost, svojstvenu navijačima, energičnoj grupi zvezdaša iz njegovog novobeogradskog bloka u kojem je odrastao. Taj navijački manir je poneo u svet politike i to ga ni dan danas nije napustilo. Iako je Vučić dolaskom na vlast promenio ponašanje, počeo blazirano da se ponaša, pokušao da se ufini i prilagodi standardima pr-a ali ne i svog istinskog bića, tako da navijačka gordost još više isijava iz njega dok misli da vlada ovom zemljom. Kako se ponaša sa medijima, institucijama, privatnim životom, sve govori u prilog onome da se osilio, što kaže narod.

Aleksandar Vučić je na vrhuncu svoje slave i lične misije. Veruje i radi kao super heroj Srbije. Zamišlja se kao Supermen, super junak iz stripa koji spašava svet, to jest Srbe od samih sebe i leteći ih vodi tamo gde mu niko to i ne traži. Pun je sebe i sopstvene ideje da će Srbiju iz opanaka da prevede u evropske čizme, nesvestan da su nama evropljani namenili samo ratničke i lakejske čizme a ne salonske. Na vrhuncu moći, gura Srbe i sebe u pogrešnom smeru, nadajući se da će upisati svoje ime u istoriju, ne znajući da je sam protiv svih i da koliko već sutra može biti na deponiji istorije. A evo i zašto to tvrdimo.

Aleksandar Vučić se svima zamerio i nema nikoga iza sebe. On je sam, usamljeni jahač političke estrade Srbije, baš kao što je to i Talični Tom u stripu.

Ali naš premijer ne misli tako, misli da je okružen narodom, uticajnom grupom iza sebe koja ga je dovela na vlast i svojom monolitnom partijom naprednjaka. Iako je ubedjen da ima veliku i uticajnu partiju, sledbenike i navijače, saradnike i aktiviste, svi su oni samo klimoglavci, koji njemu sada klimaju glavom gore dole: „Da premijeru, da premijeru, da premijeru, da apsolutno ste u pravu“..

Sutra će taj klimoglavac, pošto mu je glava klimava, klimati levo i desno i govoriti: „Ne znam ja, koji Vučić, ma nemam ja ništa sa njim, ne znam, ko je taj uopšte“ … Tako funkcionišu klimoglavci, zato ništa stručno, samosvojno i autentično ne uspeva u njegovom okruženju i u njegovoj vlasti, koja je skup borbenih mediokriteta koji samo ispunjavaju partijske zadatke i rade za sebe. Zato je u pravu Aleksandar Vučić da se svest Srba mora promeniti, da svi treba i moraju da klimaju glavom i rade kako njegova vizija velike i mudre vlasti kaže.

Amerika i Evropska unija koja je instrumentalizovala lik i delo Aleksandra Vučića i koja ga koristi kao polugu da sprovede svoje ciljeve, što se pežorativno zove „korisni idiot“, kada te tapšu po ramenu i hvale a u duši preziru, jer nisi dorastao da shvatiš u kakvoj si igri, oni će ga „pustiti niz vodu“ čim procene da mu je rok upotrebe prošao, da je postao mekan, raslabljen, da možda menja direkciju ili da gubi uticaj. „Ništa lično Alek“, reći će Amerikanci i Evropljani, „i sam znaš da je sve u stvari pitanje para i real politike“.

Evropljani ne cene Alekandra Vučića, odlično ga poznaju, znaju njegov minuli rad i šta može i ne može, kakav je politički i ljudski kapacitet, ali u redu, trpeće ga, tapšati i gurati dok ne odrade ono što im je zacrtana agenda: Kosovo, regionalizacija, pacifizacija, dehristinizacija, demoralizacija i denacionalizacija Srba. Za njih je Aleksandar Vučić super heroj kao Zagor Te Nej – Duh koji hoda. Sad si tu a sutra ko zna gde.

Ali Aleksandar Vučić za sebe misli da je super heroj kao Blek Stena ili makar Komandant Mark, pa se uhvatio u koštac sa mundirima, i crvenim i plavim mundirima, to jest sa policijom. A gde je policija tu je i državna bezbednost. Njima se zamerio, par puta su ga čak i javno upozorili preko sina i medija, ali pun sebe Alek tera po svome, misli da je jači i od policije, i od žandarmerije i od službe državne bezbednosti. Za razliku od bivšeg ministra policije Dačića koji je znao u šta ne sme i ne treba da se meša, srpski super heroj se umeće i tamo gde je zabranjena zona.

U istom paketu akcija ide i to što se Aleksandar Vučić zamerio kriminalcima, tajkunima, radnicima, lekarima, prosvetarima, vojsci, ratnim veteranima, četnicima koji ratuju u Ukrajini, srpskim ekstremnim nacionalistima, ali i srpskim ekstremnim ateistima i crvenim jakobinskim opozicionarima iz kruga dvojke, Vesna Pešić i LDP ekipa. Oni su najmanje opasni od svih ostalih, ali makar da ih pomenemo, da se zna da Alek ide sam protiv svih. A da, zamerio se i navijačima Partizana, mada ne i navijačima Zvezde čiji je izdanak.

Srpski super heroj Alek nije tu stao, na njegovoj listi su i ljudi iz njegove stranke, pre svega Tomislav Nikolić i ekipa oko njega, jer sve što raste htelo bi da raste, a Aleksandar Vučić veruje kao vezir Iznogud, lik iz stripa, da može da bude veći kalif umesto kalifa, odnosno bolji predsednik svih Srba od postojećeg. Priznajemo, neće mu to ni biti teško, ako dotraje do tog ruskog modela održanja i razmene vlasti dva ključna čoveka „ti mene serdare a ja tebe vojvodo“.

I tu treba pomenuti da se Aleksandar Vučić ozbiljno i opasno zamerio Rusima. Da je kojim slučajem uveo sankcije Rusiji zbog Ukrajine, hm, slutim da bi ubrzao svoj odlazak sa vlasti. Ovako ga samo zahvaljući SPS-u koji je u koaliciji sa SNS tihi Rusi trpe i tolerišu, mada ruska spoljna i subverzivna politika prema domaćim i lokalnim političarima nije tako evidentna i ekstremna kao evropska, jer kada evropljani odluče da je neko dobar ili pak loš, ne biraju sredstva da ubede javnost u to, bez obzira koliko licemerno i lažljivo to bilo. Rusi to rade posrednim putem, kroz spletke i izdaje najbližih saradnika lidera.

Kad kažemo sam protiv svih, treba razumeti da je naš srpski super heroj Aleksandar Vučić u nemilosti i kod naroda. Ankete javnog mnenja su uvek naštimovane, uvek favorizuju centre interesne moći i uvek pokazuju mali uzorak. Ono što Srbija stvarno misli o Aleksandru Vučiću nije ono što piše u medijima. Setite se samo kako je Srbija lako odbacila i zaboravila Slobodana Miloševića, koji je imao još i mnogo veću stvarnu podršku naroda nego Vučić. Pa je Milošević zaboravljen kao da ga nikada nije ni bilo a niko se nije ni bunio što ga uhapsiše nelegitimno i isto tako odvedoše u Hag da umre u zatvoru. Srpski narod i srpski super heroj, to nisu čista posla, nikad nisu ni bila. To ti je sve kao na svadbi, svi pevaju, svi se grle i ljube i tapšu po ramenima, a već sutradan se za sitnicu izdaju, tuku i vredjaju.

Na kraju, mada bi trebalo možda i na početku pisanja reći da ni Crkva nije naklonjena srpskom super heroju Aleksandru Vučiću. A što bi i bila, kada on nije istinski pravoslavni hrišćanin, kada ne promoviše hrišćanske vrednosti u društvu, već se uhvatio uvoznih sektaških učenja kojima su ga obradili globalisti. Počeo je da veruje u američke licemerne fraze o predrasudama koje vladaju konzervativnim i moralnim društvima, da je sve relativno i u interesu kapitala, slobode bezumlje i razuzdanosti nemorala. Zato Aleksandar Vučić, srpski super heroj, nema blagoslov za to što radi, niti mu ga Crkva može dati za nedela koja gura u naše društvo. Crkva je uvek u molitvama molila blagoslov za vladara da mudro i hrišćanski vodi zemlju i narod, da ga likom i delom prosvećuje, ali u ovom slučaju se to ne dešava. Sasvim je očigledno zašto Aleksandar Vučić nije blagosloven od crkve, mada mu je Gospod Bog pružio blagoslov i mogućnost da se kao lider Srba dokaže. Ali greh po greh i blagoslov ode od Aleksandra Vučića.

On je ostao sam protiv svih. On to ne vidi. Gordost zaslepljuje.

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.