Vrana i ovca
Antička Ezopova basna iz IV veka pre nove ere
Ovca je dugo i nerado na leđima nosila napadnu i napornu vranu. Onda posle dugog ćutanja ovca progovori: “Da si to ista uradila psu koji ujeda, sigurno bi se loše provela!”
Onda progovori bezobraznica vrana: “Nenaoružane gledam sa podozrenjem, izmičem se samo pred jakima. Znam koga mogu da provociram, a isto tako znam i kome moram promišljeno da se ulagujem. Zbog toga ću i poživeti hiljadu godina.”
Fabule – Ezop
. . .
Ezop (grč. Αἴσωπος, Aisōpos), poznat po svojim basnama, bio je rob u antičkoj Grčkoj, savremenik Krezusa i Pizistrata, živeo od 620-560. p. n. e.
Njegove basne i dan danas služe kao moralne pouke ili naravoučenija a pretežno su namenjena deci. Po jednom mitu, Ezop je postao oslobođen ropstva ali su ga Delfinjani pogubili. Važno je napomenuti da o ovome nema nikakvih verodostojnih izvora te stoga mnogi naučnici sumnjaju u njegovo postojanje.
Mesto Ezopovog rođenja je pod velikim znakom pitanja: Trakija, Frizija, Egipat, Etiopija, Atina i drugi samo su neke od pretpostavki. Po rečima retkih pisaca koji ga pominju, Aristofana, Platona, Ksenofona i Aristotela, Ezop je bio rob nekome ko se zvao Ksantos.
Po rečima istoričara Herodota Ezopa su ubili stanovnici Delfa, a razlog je nepoznat.
Ezopove basne
Služeći se likovima i osobinama životinja, Ezop je kroz svoje basne podvrgao ruglu nedostojne vladare i silnike, ismejao glupost i pohlepu, lenjost i nemar, bahatost i zlobu. Pripovedaju se širom zemaljske kugle i imaju neosporno trajnu literarnu vrednost.
Francuski pesnik La Fonten je preradio mnoge od Ezopovih basana. Ruski pisac Lav Tolstoj napisao je nekoliko slobodnih obrada basana. Na srpski je basne preveo Dositej Obradović.
Najpoznatije Ezopove basne su:
Vuk u ovčjoj koži
Lisica i gavran
Lav i miš
Žaba i vo
Lisica i grožđe
Zec i kornjača
Mrav i cvrčak
Dečak koji je vikao vuk