Ako na svetu postoji nešto što se može nazvati strateška sirovina, onda je to nafta. Zbog tog „crnog zlata“ vode se ratovi, ruše vlade. Cena tog goriva svetske ekonomije može da uspori ili ubrza konjukture. U principu, cena nafte veoma je osetljiva na sve vrste poremećaja. To što je dugo smatrano maltene zakonom prirode, čini se da trenutno ne funkcioniše. Cena nafte poslednjih meseci pala je za više od 20 odsto – uprkos teškim krizama u nekim zemljama koje spadaju u veće proizvođače: Rusija je deo krize u Ukrajini, u Iraku se vode teške borbe sa radikalnim islamistima „Islamske države“, Nigerija je pogođena epidemijom ebole u zapadnoj Africi.

Robert Bardžis glavni ekonomista za tržišta u razvoju u DBR (Deutsche Bank Research) u Londonu, pad cena nafte objašnjava klasičnim kategorijama ponude i potražnje. Dva faktora su od presudnog značaja: zabrinutost za ekonomski razvoj u Evropi i nekim zemljama u razvoju, plus velika ponuda nafte na tržištu, uglavnom zbog revolucije u Sjedinjenim Državama koja to gorivo masovno proizvodi od škriljaca.

Niska cena nafte za Rusiju bolnija od sankcija

Sredinom oktobra, DBR je objavio studiju o posledicama niskih cena nafte za zemlje koje spadaju u najveće proizvođače nafte. Ekonomisti su takođe istraživali koja cena nafte je potrebna tim zemljama za finansiranje budžeta.

Cena nafte na svetskom tržištu po mesecima i granična cena za budžet zemlje izvoznika – Zemlje proizvođači nafte pod pritiskom

Rusija najmanje 45 odsto svog budžeta finansira prihodima od izvoza energije. Pritom je cena gasa povezana sa cenom nafte. Prema podacima DBR-a, Rusiji je potrebna cene nafte od oko sto dolara po barelu da bi izbalansirala svoj budžet. Trenutno, cena je znatno niža, oko 85 dolara po barelu. To ima ozbiljne posledice, smatra Stefan Majster analitičar Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP): „Ruski budžet nije dovoljno finansiran i ozbiljno je ugrožen, uzmu li se u obzir i sankcije Zapada, kao i stagnacija privrede u toj zemlji“. Majster ide i dalje, i kaže da je uticaj niske cene nafte za Rusiju znatno bolniji od sankcija Zapada.

Saudijska Arabija i SAD protiv Rusije?

I tako, teorije zavere cvetaju. U Rusiji dobro pamte osamdesete. I tada je cena nafte bila toliko niska, da je to bio jedan od razloga za raspad Sovjetskog Saveza. Na to je nedavno podsetio Nikolaj Patrušev u intervjuu za provladin list „Ruskaja gazeta“. Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije izjavio je da su Sjedinjene Države pre tri decenije izazvale pad cena nafte kako bi Sovjetski Savez dovele do bankrota.

Izveštaj ruskog Instituta za strateške studije RIP, takođe objavljen sredinom oktobra, dolazi do sledećeg zaključka: trenutni pad cena nafte plod je sporazuma između SAD i Saudijske Arabije.

I zaista, Saudijska Arabija do sada nije pokazala nikakvu nameru da stabilizuje cene nafte tako što bi, kao što je to uobičajeno – smanjila proizvodnju. Naprotiv, u septembru ju je čak malo i povećala. Istovremeno, Saudijska Arabija odbila je zahtev Venecuele za održavanjem vanrednog sastanka Organizacije zemalja izvoznica nafte – OPEK. Redovni sastanak biće održan krajem novembra i tek tada će biti reči o prezasićenosti tržišta. Saudijska Arabija, doduše, takođe „pati“ zbog niske cene nafte, jer njoj je za uravnoteženi budžet potrebna cena od oko 99 dolara po barelu. Ali Saudijska Arabija je tokom godina visokih cena nakupila rezerve od oko 450 milijardi dolara.

Iranu su potrebni petro dolari

Drugačije stoje stvari sa Iranom, večnim rivalom Rijada u borbi za uticaj na Bliskom istoku, kaže Kirsten Vestfal iz berlinske fondacije „Nauka i politika“ u intervjuu za Dojče vele: Teheranu je očajnički potreban prihod od nafte. Iran se teši da je pad cena kratkog veka, ali ta zemlja je od 2011, zbog sankcija Zapada, izgubila više od polovine svojih prihoda od nafte. Da bi pokrila svoj budžet, potrebna joj je cene nafte od najmanje 125 dolara po barelu. Iranski ministar za naftu Bijaa Zanganeh, smatra da je za pad cena direktno odgovorna Saudijska Arabija: Rijad je preplavio svetsko tržište. Iranski radio za inostranstvo 12. oktobra je javio da je Teheran snizio cenu nafte na saudijski nivo.

Saudijska Arabija ima rezerve novca da izdrži nisku cenu nafte

Podudarnost interesa

Visoka cena nafte ograničava fleksibilnost Irana u pregovorima oko nuklearnog programa. Što manje Teheran zarađuje od nafte, to više mu je važnije ublažavanje sankcija koje mu je uveo Zapad. Vestfal smatra je teza da su Saudijska Arabija i SAD povećale proizvodnju nafte kako bi izvršile ekonomski pritisak na Rusiju i Iran – spekulacija, ali priznaje da se tu njihovi interesi podudaraju.

Vašingtonu je sigurno drago što se i Venecuela našla pod pritiskom. Toj zemlji potrebna je cena od čak 162 dolara za barel da bi izbalansirala budžet.

Ali, i proizvođači nafte u samim Sjedinjenim Državama zavise od cene nafte. Inače im se posao ne isplati…

Izvor: Deutche Welle