Antihrist na prestolu Solomonovog hrama

Veruje se da jevreji grade novi Solomonov hram ispod sadašnje muslimanske džamije Al Aksa u Jerusalimu. Smatraju da je tu bio nekadašnji porušeni hram. To će biti presto za mesiju – Antihrista

PRED ZIDANjE SOLOMONOVOG HRAMA

Dan odricanja Nikolaja Drugog (Romanova, mučenika, spasioca Srbije i poslednjeg ruskog cara. – prim. priređivača) od prestola postao je uistinu mističan. Sam pakao je požurio da odahne sa olakšanjem. Privremena vlada je odmah ukinula sva ograničenja Jevrejima u Rusiji (sličan korak je bio prvi rezultat svih revolucija). Uskoro – (opet slučajnost?) na međunarodnom nivou doneta je Deklaracija Balfura o formiranju „nacionalnog ognjišta“ Jevreja u Palestini. Tamo se ustremio iz početka potočić, a zatim i bujica ljudi, čiji su preci, u različito vreme, i u različitim zemljama, prihvatili judaizam.

„A gde su sada Zlatna vrata, kroz koja u grad mora da uđe antihrist?“, pitao sam u Jerusalimu svog turističkog vodiča. Mladić, koji je do tada bio u potpunosti druželjubiv i šarmantan, bukvalno je pozeleneo od jeda. „Ne antihrist, već m-e-s-i-j-a!“ – zlobno je naglasio svako slovo. Dakle tako! Vode turiste i poklonike, brinu se da pronađu unosan poslić, sviruckaju na violini i – čekaju! Iz svakodnevice potpuno prizemnih poslova i poslića – čekaju!

Glavni mistički zadatak naseljenika je postao zidanje Solomonovog hrama. U svakoj sinagogi vekovima su izučavali reči starozavetnih proroka Ageja i Melahije o dolasku Mesije. Po proročanstvima, on će zasesti u drugom hramu. Šta to znači?

Prvi hram koji je sazdao Solomon, razrušen je za vreme vavilonskog cara Navukodonosora. Drugi je podignut na tom istom mestu krajem šestog veka pre rođenja Hristosa.

Među zidovima drugog hrama o ispunjenju starozavetnih proroštava pripovedao je Hristos – Mesija, neprepoznat od većine Judejaca. Oni čekaju drugog „Mesiju“. Čekaju, mada po reči Spasiteljevoj, od drugog hrama već nije ostao ni kamen na kamenu. Njega su srušili rimski legionari 70. godine i tako načinili pralik budućeg Kraja Sveta.

Dakle, budući hram će postati treći. Uostalom, Judejce mnogo ne brinu takve suštinske okolnosti. Ne brine ih ni odsustvo prvosveštenika za taj hram, jer sledstvo sveštenstva je davno pokidano. („U ljeto 2001. godine u najvećoj tajnosti, vlasti države Izrael odobrile su i omogućile, uz nezapamćeno obezbeđenje, na zahtev ultraortodoksnog jevrejstva, svečano polaganje kamena temeljca za budući novi Solomonov hram na platou Hamija u Jerusalimu. Zbog rizika od nezadovoljstva muslimanskog stanovništva Jerusalima čin polaganja obavljen je za svega pola sata, uz prisustvo malobrojnih izabranika. Čim je vest o događaju prostrujala Svetim Gradom, u džamiji Al Aksa i oko nje okupile su se muslimanske mase, koje su počele kamenovanje jevrejskih vjernika kod obližnjeg Zida plača. Interesantno je da je najveći broj informacija svetskih i domaćih agencija o zbivanjima u Jerusalimu, govorio samo o neredima koje su izazvali Palestinci, dok je događaj koji im je prethodio uglavnom prećutkivan.“ Svetigora, broj 109, 110- 120, str. 51.)

Sinagoge su pre škole nego hramovi. Uznositi žrtvu Bogu Judejci mogu jedino na gori Morija u Jerusalimu. Dakle, već skoro dve hiljade godina judajizam je lišen hramovnog života…

…Dakle, ko će zasesti u novom, trećem hramu? Onaj ko će se oslanjati na svoje božansko poreklo i na taj način smoći snage da ignoriše odsustvo prvosvešteničkog prejemstva. Onaj koji će sablazniti mnoge čudesima.

Da, ukoliko se to dogodi u trećem (u njemu se jedino i može dogoditi, jer hram za koji je postavljen kamen temeljac 2001. godine jeste treći. prim. priređivača), a ne u drugom hramu, čovečanstvo će imati posla ne sa Mesijom, već sa onim koji će se pretvarati, to jest sa…

Pravoslavno Predanje ga naziva antihristom. Zašto nije do sada došao, kada je još 1917. godine pao onaj koji ga „zadržava“. (Upravo carsku vlast podrazumeva apostol Pavle kada govori o „zadržavanju“ pojave antihrista. Kako piše V. Larionov: „U naše vreme treba misliti da se ima u vidu vlast budućeg Pravoslavnog Imperatora (suprotno antihristu on se nikad neće predstavljati kao mesija – prim. priređivača). Veštačko očuvanje drevnih tronova na Zapadu i pokušaj da se na vlast vrate drevne dinastije kao što su Merovinzi („judejski carevi“ – prim. priređivača) imaju suprotan smisao. Ovde se, možda, radi o ispunjenju proroštva da će se prvi antihristu pokloniti upravo carevi.“ „I sada znate“, piše apostol Pavle u poslanici Solunjanima o dolasku sina pogibelji – „šta ga zadržava da se pojavi u svoje vreme. Jer tajna bezakonja je već na delu, samo se neće izvršiti do tada, dok ne bude iz sredine uklonjen onaj koji je sad zadržava“.)

Da, kulminacija napada na Treći Rim je postalo ubistvo Pravoslavnog Imperatora. (Talmud jasno ističe: „U opustošenju Rima je – naša nada“). Po mišljenju istraživača, kabalistički natpis, načinjen na zidu Ipatjevskog doma, znači sledeće: „Ovde, po naredbi tajnih sila, Car je bio prinesen na žrtvu radi rušenja države. O ovome se izveštavaju svi narodi.“. (Nema sumnje da su revoluciju u Rusiji 1917. godine finansirali moćni jevrejski bankari sa Zapada. Evo reči jednog od njih: „Finansirajući revoluciju u Rusiji, na jedan uloženi dolar zaradio sam 60 dolara“, Jakov Šif. – prim. prirađivača).

Sa tačke gledišta „ratnih simbola“ izbor datuma ubistva – dan svetog ubijenog mučenika Andreja Bogoljubskog – i mesta – Ipatjevskog doma – takođe nije bio slučajan. Upravo u Ipatjevskom manastiru je osnivač dinastije Romanovih, Mihail Fjodorovič, dobio izveštaj da je izbran za cara. Kabalisti – careubice dvadesetog veka smatrali su da kraj omražene im dinastije mora nastupiti upravo tako – znamenovan.

…Dakle, zašto nije došao antihrist, kada je pao „onaj koji ga zadržava“?

Još na dan odricanja Nikolaja Drugog od prestola, dok su u hramovima pevali pokajni kanon Andreja Kritskog, u crkvi sela Kolomensko pod Moskvom dogodilo se čudo. Pronađena je drevna ikona Božije Matere – Državna. U rukama Bogorodice – bili su znaci monarhijske vlasti. Ali, carska kugla (šar, deržavna) na ikoni nije ovenčana krstom – to je simbol obezglavljene Rusije.

Šta su u ovom događaju uvidele duhovne oči pravoslavnih ljudi?

Majka Božija se javila sa tužnim likom, odevena u carski putir. I nagovestila na taj način da preuzima ulogu „zadržavanja“ na sebe. (Monahinje Voznesenskog kremljevskog manastira su tražeći po arhivskim zapisima ustanovile: da je ikona pre pripadala njihovoj zajednici. U Voznesensku crkvu sela Kolomensko ona je bila predata 1812. godine. Upravo pred napad gordog korzikanca na Moskvu.)

Na sličan način je u Drugom svetskom ratu spasena Rusija. U trenucima kada je Staljin ozbiljno razmišljao o predaji Lenjingrada, održana je prepiska između mitropolita Livanskih gora Ilije i njega. Staljin je prihvatio postupke za spas Rusije koje mu je saopštio mitropolit. „Da se Lenjingrad ne sme predati, da se sveštenici moraju vratiti sa frontova i iz tamnica, i da moraju početi sa vršenjem službe Božije, da hramovi moraju biti otvoreni, da čudotvorna ikona Kazanske Bogomajke mora biti proneta u litijama oko grada, i tada ni jedan neprijatelj neće stupiti na tu svetu zemlju… Pred Kazanskom ikonom treba da bude služeno Bogosluženje u Moskvi, a potom i u Staljingradu, koji ne sme da se preda neprijatelju. Kazanska ikona mora da prati vojsku sve do granica Rusije…“. Pisma mitropolita Ilije i Staljina se i dan danas čuvaju u moskovskim arhivima. Staljin je ispunio sve zahteve – Rusija je spasena. …Stavljajući naglasak na posebne zasluge vladike Ilije, Filmski žurnal je zabeležio njegov dolazak u Moskvu, na pomesni sabor, 1945. godine.

Jurij J. Vorobjovski – Zapadni put u apokalipsu