Ekonomska politika Francuske sve je više na meti kritike. „Vlada Francuske još uvek nije priznala ozbiljnost sopstvene ekonomske situacije“, kaže Katarina Pijnenburg sa Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW). „U evrozoni još uvek vlada velika neizvesnost zbog geopolitičkih kriza kao što je ona u Ukrajini. Ni Francuska, druga po veličini ekonomija u evrozoni, nije prevazišla svoju dužničku krizu. Još uvek postoji rizik da stvari izmaknu kontroli“, kaže ta ekspertkinja za makroekonomiju.

Činjenica je da Francuska u poslednje dve godine nema ekonomski rast. Uprkos tome, predsednik Fransoa Oland vodi ekspanzivnu fiskalnu politiku. Francuska vlada veruje da se kriza može savladati sa više intervencija vlasti. Ketrin Pijnenburg na tu strategiju gleda skeptično. „Francuska može da se reši krize samo kroz strukturne reforme – naročito socijalnog sistema i tržišta rada, uz istovremeno jačanje preduzeća i tržišta.“

Uporedni prikaz rasta realnog Bruto domaćeg proizvoda u Francuskoj, Nemačkoj i Grčkoj

Oporavak privrede umesto smanjivanja dugova

Ali Pariz do sada nije pokazao volju za reforme. Preveliki je otpor u Socijalističkoj partiji (PS) Fransoa Olanda. Reorganizacija državnog budžeta ne napreduje. Budžetski deficit je od 2008. godine u stalnom porastu i sa 4,3 odsto 2013, znatno je viši od granice od tri odsto koju je zacrtala Evropska unija. U 2015. stručnjaci očekuju čak 4,7 odsto. Prema procenama Katarine Pijnenburg, Francuska će tzv. Mastrihtske kriterijume za novo zaduživanje ispuniti tek od 2017. godine.

Duboka kriza uzdrmala je celu evrozonu. Upravo zemlje koje su umorne od reformi, kao što su Francuska i Italija, usporavaju ekonomski oporavak u evrozoni – mada sa Nemačkom predstavljaju tri najveće ekonomije u EU. „Nešto mora da se desi, inače Francuska rizikuje da ‘sklizne’, kao što je to bio slučaj sa Portugalijom i Španijom“, upozorava Pijnenburg.

Odnos državnih dugova i Bruto domaćeg proizvoda u Francuskoj, Nemačkoj i Grčkoj

Francuska i Italija – „bolešljive“ EU nacije

Finansijska kriza iz 2008. godine dovela je u bankarskom sektoru te dve zemlje do velikog povećanja državnog duga. Zauzvrat, gubici kod državnih obveznica izazvali su trajnu dužničku krizu u bankama. Konsolidacija duga i programi štednje ozbiljno su opteretili realnu ekonomiju. Na duge staze, to dovodi do gubitka poreskih prihoda i porasta socijalnih davanja i na kraju do većih deficita.

Što se tiče Francuske, s obzirom na veliki budžetski deficit, i dalje postoji opasnost od produbljivanja krize, kaže Pijnenburg. Međutim, dugovi su stavljeni sa strane, privredni oporavak zemlje je prioritet, a Oland i njegova vlada hoće da to postignu sami. „Da bi to postigli moraju se slomiti krute strukture. Francuska to zna, ali otpor unutar sopstvenih redova je veliki i inhibira transformaciju socijalnog sistema i tržišta rada“, kaže Pijnenburg.

Francuski ekonomisti pak smatraju da je za dugoročnu ekonomsku krizu odgovorna Nemačka i stroga politika štednje evro-zemalja.

Nezaposlenost 2009. i 2014. u Francuskoj, Nemačkoj i Grčkoj

Opasnost za celu zonu evra

Pritisak na francusku vladu raste, jer je situacija na tržištu rada napeta. U junu, stopa nezaposlenosti je bila 10,2 odsto, dvostruko veća nego u Nemačkoj. Tako visoka nezaposlenost ograničava potrošnju i konjukturu. Pritom je potrošnja za Francusku veoma važan stub rasta, pa i iznenađujući ekonomski rast od 0,3 procenta u poslednjem kvartalu, treba uglavnom zahvaliti njoj.

Da bi pobegla sa silazne putanje, Francuska bi pre svega trebalo da pojednostavi poreski sistem i preduzećima pruži više finansijske fleksibilnosti za investicije, kaže ekonomistkinja Pijnenburg. Važna je uravnotežena antimonopolska politika. Visok nivo konkurencije podstiče više inovacija, a kompanije su time prisiljene da sa investicijama reaguju na pritiske tržišta. Time se proizvodi veći privredni rast. Pijnenburg kaže da je važno da se „stvori pogodnija atmosfera za više inovacija i rast, tako da evrozona u celini bolje izađe iz ove krize“.

Izvor: Deutche Welle