Za Srbina kum (ni)je dugme
Zapad je pokazao ogromno licemerje u sudjenju Šešelju. Slučaj Vojislav Šešelj je parodija prava i ljudske humanosti. Srbija je izdala gradjanina Šešelja
Slučaj Vojislav Šešelj zaslužuje pažnju javnosti jer odslikava svu licemernost savremenog sveta i izdajstvo koje vlada u Srbiji. Možemo mi voleti ili ne voleti Šešelja, ceniti ga ili ne, biti njegov sledbenik ili protivnik, slučaj Vojislav Šešelj je pokazao svu dvoličnost savremene civilizacije i mentalitet srpske političke elite. Sudjenje je odavno postalo farsa, što zahvaljujući samom Šešelju što Haškom tribunalu koji je izgubio kredibilitet, ali je još veća komedija srpska država i njen odnos prema osudjeniku i osudjenicima u Hagu. Srbiju baš briga za Šešelja, bolje da ga nema, što bi i Zapad želeo.
Slučaj Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu – licemerje Zapada i izdaja Srbije
Da je kojim slučajem Vojislav Šešelj amerikanac ili englez, nikada se ne bi našao u Hagu ma kakav zločin da je napravio. Razmislimo malo o tome. Sjedinjene Američke Države ili Velika Britanija nikada ne bi dozvolile da se njihovom gradjaninu sudi van njihove zemlje. Ma koliko on bio kriv ili nedužan, Amerika bi Šešelja zaštitila i trudila se da mu sudi na svojoj teritoriji, po svojim zakonima. Nijedan amerikanac ili englez, ma kakav pas rata ili legionar bio, nije se našao u Hagu. Te zemlje se bore za svoje gradjane, jer je to kredo njihove državne politike. Oni štiteći svoje gradjane svuda po svetu u pravnom smislu, štite svoju suverenost. One na taj način daju svima u svetu do znanja da one sude svojim gradjanima, da su one države majke a ne države maćehe svakom svom čedu.
Da li je nekoj zemlji uspelo da od Amerike ili Velike Britanije dobije izručenje nekoga ko je osudjen u nekoj drugoj zemlji, kojeg ta druga zemlja traži zbog nečega? Ne. Oni ne isporučuju svoje gradjane drugim zemljama. Oni brinu o svojim gradjanima, to su odgovorne države. Možda ne principijelne, jer ono što važi za njihove gradjane ne važi za sav ostali svet, pa imamo slučaj da Amerika svuda po svetu juri one koji su se njoj zamerili, da ima Gvantanamo zatvor gde drži bez suda i zakona mnoge muslimane i ko zna koliko još tajnih zatvora za strance za koje mi i ne znamo.
S druge strane, u Srbiji kada se kaže „kum nije dugme“, na malo zajedljiv način pokušava se u šali reći da je kum nešto važno u životu pojedinca. I jeste. Kum je duhovni brat ili otac. Kum je bitan, posebno ako ste vi nekome kum, on kao vaše kumče očekuje da ga blagoslovite i da se brinete o njemu. A ako vam je on kum, onda je on vama duhovni otac i on se stara o vama, on vas blagoslovi i moli se za vas. Imati dobrog kuma je veliki blagoslov u životu. Slučaj Vojislav Šešelj je zanimljiv sa tog aspekta što je u kumstvo sa haškim zatvorenikom uključeno čak dvoje kumova, koji su bili ili jesu na najvišim funkcijama u našoj zemlji, ali su kumu okrenuli ledja. Za njih je Vojislav Šešelj dugme, kojeg bolje i da nema, neka se zagubi.
To je ono što je razočaravajuće za nas kao ljude, kao Srbe, kao duhovna i moralna bića. Taj odnos srpske elite prema našem gradjaninu zatočenom u Hagu. To je sudjenje u kome proces traje sve dok osudjenik ne umre, što pomalo liči na srpsko sudstvo. Ali to ne bi trebalo da liči na zapadne sudove koji se hvale svojom efikasnošću i pravdom, ali su oni pokazali takvo zastrašujuće licemerje da je to užasno. Zapad je okrenuo svoj moralni kompas, ali smo ga mi potpuno izgubili, jer se naša država ne brine o svojim ljudima, ne brani ih ma gde bili u svetu. To nas izmedju svih ostalih stvari i dovodi do mesta u istoriji i civilizaciji na kome smo. Ne može Srbiji biti bolje ako nije dobro i Vojsilavu Šešelju, našem gradjaninu o kome se država ne brine, a zapadni sud ga sudi licemerno da ga ne osudi, nego da ga umori, jer je njegovo zatočeništvo ustupak domaćim vlastima. Koliko je tu moralnih i svih drugih principa pogaženo, samo Bog zna i može da proceni. Spojili se zapadno licemerje i srpska izdaja na slučaju Šešelj.
Svako objektivan zna ko je Vojislav Šešelj, šta je radio, odnosno šta nije radio za vreme turobnih 90-ih. Očigledno je, da na njemu stvarno ima krivice zbog koje bi ga bilo lako osuditi, bio bi već odavno osudjen kao primer svima ostalima. Ali te krivice koju zapadne sudije traže nema, ima samo želje da ga zadrže što više, dok se svest prosečnog Srbina ne promeni pod upravom sadašnje vlasti i direktiva iz Brisela. Oni tamo i ovi ovde veruju da im Šešelj smeta, da možda može da smeta, da talasa i udara po vlasti koja nas vodi tamo gde nas vodi. Zato su svi spremni da zažmure na slučaj Vojislav Šešelj, da puste da vreme, stres i bolest učine svoje, i da Vojislav Šešelj zatvori oči a oni da zatvore slučaj. Nema presude, nema krivca, nema kazne, nema obeštećenja. Ničeg nema, sve je pojeo zaborav. Vojislav Šešelj, ma koliko u svom političkom delovanju i karakteru bio bahat, primitivan i lud, na kraju cele ove tragedije će postati mučenik i neko na kome se oslikala pala priroda savremenog sveta.
Srbija je prva zaboravila Šešelja, baš kao što je zaboravila i sve ostale koje je sila zarobila i osudila. Kum je zaboravio kuma, kumstvo je manje bitno. Ako je kumstvo nebitno, zašto bi onda čovekoljublje bilo bitno, čemu milosrdje, čojstvo. Kada toga nema, nema solidarnosti, nema društvene odgovornosti da se brani svoj i da se brani slabiji. Nema morala, svima je sve dozvoljeno, sve je nebitno i sve je za oteti ili prodati, lako je izdati.
Vojislava Šešelja su izdali i kumovi i država Srbija. Kad kum nije kum, nego dugme, država nije majka nego maćeha gradjanima, niko se ni o kome ne brine, sve je sebičluk i izdaja. Narod koji vodi elita bez moralnih principa onda postaje beslovesna raja.
Š.V.
Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.
1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.
4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;
5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
9 Ko ima uši da čuje neka čuje.
Ovaj tekst je do sada vaša najveća katastrofa i neistina. Ako netko ima pravo reći da je neistina onda sam to ja. I vi ste zaboravili što je Šešelj radio u Vojvodini, malo potražite, imate i na srpskim vašim sajtovima. Ne moram vas ja o tome informirati, i puno mi pozdravite Srijem! A možete se prošetati i do moje kuće. Da „moje“.
Iz vašeg žustrog i gnevnog komentara dam zaključiti da su mi prethodni tekstovi manje katastrofe i manje neistine, zar ne Martina?
Na žalost, teško ćete duhovno napredovati sa svim tim gnevom u sebi Martina. Gnev zamućuje razum, kida dušu i troši nerve, on je gorivo za vatru koju potpaljuju zli duhovi.
Jasno mi je zašto ovako reagujete ali svakako ne opravdavam ponašanje, niste malo dete.
Tekst je priča o principu odnosa države prema svom gradjaninu i EU prema nama a ne ocena političkog rada Šešelja. Zapravo sam i napisao u jednoj rečenici šta stvarno mislim o njemu i njegovom delovanju.
Na šta bi meni život ličio kada bih se gnevio na svakog gnevnog komentatora ovde ili u životu, imao bih pakao još za života, kao što ga mnogi sebi prave.
Gasite odmah tu vatru besa u sebi, nek se samo dimi :-)
S.V. kako Vi krivo zaključujete o meni. :) Uopće nisam mislila na ostale tekstove, s većinom sam se slagala, sa ponekim tekstovima ne u potpunosti, tako da krivo imate. Ne mogu opravdavati i braniti zločinca i zato takav moj komntar. ZLOČINAC, CIRKUSANT a završit će kao i Kadijević na Nebeskom Sudu. Meni tekst izgleda kao da ga branite. Mislim da taj čovjek tako i zaslužuje a ne vaše žaljenje.
Šešelj nije lud, on se samo pravi lud, zna taj šta je radio. Dobro zna.Moje ponašanje je ništa u odnosu što se nama napravilo, emotivna rekacija, pa da. Neka se svakome vrati pravda Božja još ovdje na zemlji, a ako neće gore će u puno dima i vatre.
Ne vidim tu vašu rečenicu, izgubila se u obrani. Nemam ja vatru ni dim. Moje emocije nisu nikoga ubile ni otele.
Ja nisam gnjevni komentator. Žao mi je što za „ovoga“ nema, nikakvu emociju, nisam došla na tu stepenicu, mogu reći, briga me ako i propadne, žao mi je, nije kršćanski, znam, dobro znam, ali briga me.
Tako je S.V. na šta bi i meni život ličio kada bi se ja na svakoga gnjevila, zato me baš briga, onaj koji ide putem propasti neka ide.
Mislite da je u Hrvatskoj bolje? Vjerojatno je i gore. Tu nikoga nije briga za nikoga. Sve ide naopako.
U zadnje vrijeme se jedino gnjevim na propovijedi i pišem mailove u župu jer jedino tu nemam mira, „svi smo djeca Božja i Bog želi da se svi spase“ i samo po tome a ništa od onoga, potrudi se, okreni se Bogu, idi na ispovijed….tu se gnjevim S.V. jer sve ide naopako. Na Vas se ne gnjevim, samo sam shvatila da imate obrambeni stav za nekoga tko je drugome učino zlo. Eto, tako sam shvatila tekst.
Kako sam jednom rekla, poštivam svećenika, Božje pomazanike i ne gnjevim se na njih, ma kakvi bili. Ali uvijek kažem što mislim. Vidjet ćemo hoće li u slijedeću nedjelju biti spomena o tome kako se jedna župljanka gnjevila na propovijed. :)
Da Vas utješim, ima većih katastrofa
http://www.bastabalkana.com/2014/11/bez-dlake-na-jeziku-seks-sa-nevinom-devojkom/
Dobar tekst, s time što bi se pre osvrnuo na destruktivno i mazohističko ponašanje Šešelja, pre nego da osudjujem državu. Teško je definisati ponašanje vlasti u slučaju Šešelj, ona ne vodi računa ni o gradjanima Srbije, a posebno o srbima optuženim za (ne)počinjene ratne i ostale zločine. Ponaša se onako kako joj odgovara u dnevnoj politici.
Ali ponašanje Šešelja i njegov cilj – zabluda da će na njegovom slučaju „pasti“ haški tribunal i medjunarodno pravo i da će dokazati sav apsurd primene medjunarodnog prava, je očigledno utopija. Pravdu ne mogu da ostvare ni hiljade gradjana u sudu u Strazburu, jer sud ima dogovor sa Srbijom, a šta onda reći za slučaj Šešelja i visoku politiku. Ostavljen je i prepušten da vodi svoj donkihotski rat. Na žalost, bez obzira podržavali ga ili ne, kraj je izvestan. Posle toga biće prepušten zaboravu.
Zahvaljujući iskrenoj polemici gospodina S.V. i portparolke M. i ateisti već uočavaju razlike između pravoslavlja i katoličanstva. Hvala.
Dragi Posmatraču, budite ljubazni pa mi recite što Vam znači izraz portparolka, rekla bih da je to nešto posprdno ili stvarno lupetam, razlike između pravoslavlja i katolicizma su odavno ustanovljene, nije to ništa novo, novo je jedino da je i u katolicizmu počelo neko moderno pomodarje, novine i noviteti za kojima NEKI teže, a staro je ipak da je na snazi Nauk Katoličke Crkve, zasada neromijenjen :)
Nemojte biti samo tako sigurni da je sve trulo i neispravno. Do kraja svijeta ima još malo, to vam neće znati ateista reći nego samo vjernik pa nije bitno koje sad to vjere kršćanske. Blizu je Gospodin, moj vam je savjet da se ne radujete našim razlikama nego da budete barem u duhu raspoloženi za Isusa. Nemojte biti tako sigurni da smo mi ovi katolici, stari a ne moderni u krivoj vjeri.
Istina je ono što piše u Pismu, Rim će sigurno jednom doživjeti velike promjene i progonit će katolike, moderni će progoniti nemoderne, pa sjetite se kad dođe to vrijeme i znajte, pravu Katoličku Crkvu ni vrata paklena neće nadvladati, e sad mnogi neće ići za pravom nego će progoniti braću svoju, a to malo stado, to je ona izvorna Kristova Crkva nepobjediva. Gledajte i vidite, nije to daleko.
Razlike i nisu tako velike, štujemo Mariju i veličamo ju kao i Vi, razlika je u papinstvu i u nauku o Duhu Svetomu a vidite da je toliko velika razlika ne bi tražila blago u vašoj veri na ovim stranicama.
Nadam se da niste ateista, jer onda vam je sve svejedno.
Neka te blagoslovi Gospodin sjetlom svojim.
I vezano za moj komentar S.V. od prije tri dana.
Bilo je reakcija na moj mail, župnik mi je odgovorio da se slaže samnom, nije on držao propovijed, eto ipak sam nešto postigla, da sad sve ne pišem.
Drugo, rekoh, prošlo je tri dana. Pa mogu reći, da želim i da svaki zločinac, grešnik, pokajnik nađe milosrđe u Bogu i da se spasi a bio to i Šešelj. Meni je samo žao što je moj tata umro od cijele te priče od patnje sa istom dijagnozom koju ima i Š.
Posmatrač, potražila sam jer to nemamo u hrvatskom jeziku, bar ja nisam čula.
Šta znači PORTPAROL?
» portparol • muški rod Govornik u ime drugih, najčešće ovlašćeno lice neke vlade za davanje informacija novinarima (fr.)
http://staznaci.com/portparol
Da Vas informiram, uvijek govorim u svoje ime, pogriješili ste. Stoga vaš komentar smatram namjerno podrugljivim, nema veze. Ja sam barem iskrena, A Vi, možete biti jedino podrugljivac, podsmjehivač, pa ne bih rekla ni da ste u vjeri, ako jeste, nije Vam lijepo što se kao kršćanin ili hrišćanin izrugujte ostaloj braći kršćanima, braći jer vjerujemo u istoga Boga, to ne možete promijeniti ni da hoćete.
Inače, kod nas je parola riječ koja je davno umrla.Ne upotrebljava se više jako jako dugo.
Da, Aleksandre slažem se oko vašeg komentara u vezi Šešeljevog ponašanja, ono jeste mazohističko i donkihotovsko. On je uvek bio ekstreman u svom izrazu pa i povodom njegovog nastupa u Hagu.
Šešelj će tek dolaskom u Beograd doživeti suočavanje sa realnošću Srbije koju on ne poznaje i koja njega više ne prepoznaje.
Ateisti = Automati ;-)