Веселинка Стојковић: Ваше су песме светлости какве изабрани граде
Недеља, 21. септембар 2014.
Мирослав Б. Душанић
Замор
Поодавно се с цркве
Св. Андреја огласила поноћ
у соби згуснута тишина
не да ми да дишем
размишљам
да одем у ноћ и не вратим се
тешко је посматрати
старе слике
сви су ми предјели познати
препознајем и особе
заустављене у покрету
видим њихове укочене
изразе лица
али нигдје разлике између
дрвета и човјека
испружене сјенке на стази
и водене масе у одсјају сунца
разливене
и то ме страшно оптерећује…
И у мени
увијек изнова
одзвања кашика
која удара у руб тањира
која звецка
и струже
шта се још састругати може
чврсто стиснута
у мојој руци
једна кашика
дакле
и хиљаду ненаписаних
пјесама из завичаја
Заварајте замор
(Писмо упућено М. Б. Душанићу, незнатно скраћено)
Не смете се предавати, немојте! Немојте!
Замор долази, али и одлази.
У тим часовима бивају песме,
кад долази и одлази замор.
Светлости душе
у тим сатима су најсјаније,
па оне виде што иначе не виде,
и песме им узму од тога сјаја
и знања које виде – да буду песме.
Градња усправља дах, али и одузима дах.
Ваше песме су велике светлости,
светиљке какве изабрани граде.
Застаните мало.
Биће и хиљаду и хиљаду песама,
завичајних, свакојаких,
али се никада све испевати не могу.
Тако је од света и века.
Па чему журба и патња?
Одморите мало душу и од песама.
Песме ће Вас наћи опет.
Окрените се сунцу, ведрој боји,
пријатељској речи, листу, цвету, птици, дану;
заварајте замор, побегните му.
Цео живот је замор и бежање од њега,
будите хитрији.
Растегните време између заморâ!
Мала Госпојина – Лето Господње 2014.
Веселинка Стојковић
PS: Писмо које је песник Душанић развио у форму песме.
Фотографије: Мирослав Б. Душанић
http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2014/09/blog-post_21.html
http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2014/09/blog-post_0.html