Веселинка Стојковић: Сви у загрљај Господу хрлимо
7. октобар 2014.
Мирослав Б. Душанић
Заборав
(за драгу В. С.)
Чему страх од Смрти
То је једини начин да се с Природом стопим
И будем дио те Божанствене љепоте
Ако ме нешто плаши
То није умирање него сам чин одласка
Који може да буде изузетно грозан
И недостојан човјека
А ја бих ипак хтио да склопим очи мирно
Опростим се од ближњих и захвалим
На љубави и пажњи
На разумијевању и стрпљењу
И трпљењу и трпљењу и трпљењу …
Хтио бих нешто времена
Довољно за једну Молитву у славу Господа
Дозволио ми је да у Његову башту крочим
И убирем плодове и радујем се
И волим и тугујем и снивам
И другујем и другујем и другујем …
Па чак ми је и лудости опраштао
Штитећи ме од зла и гњева …
Ако се будем ичега плашио
Неће то бити умирање него начин
Плаши ме сваки изнуђен и насилан чин
А Смрт – Смрт ионако не наступа умирањем
Већ онда када нас Заборав избрише.
Господ је стрпљив
Драгом Мирославу Б. Душанићу
Сви у загрљај Господу хрлимо
Када долазимо на Овај Свет
У загрљај Господу хрлимо
И када одлазимо са Овога Света
Умиремо када се рађамо
И рађамо се када умиремо
Али не треба журити с одласком
Дан је пред нама као и ноћ
Дуње тек стижу у плакаре
Тек џемови од шљива и купина
А и јабуке још су неубране
Ново се вино још не точи
Кише су, истина, стигле
Али снега још нема
А висибабе спавају, спавају
Па кукурек и љубичице
И перунике чекају своје време
И ласте и роде ће напролеће
И Сунце Високо ће и Месечина
И летње шетње и песме птица
Па чему журити чему журити?
У још једно коло и још једно
И још једно и још једно и једно
Па ћемо сви заједно
Као што и идемо
Истим путем долазимо
Истим одлазимо, другога нема,
Господ је стрпљив
Све нас чека чека чека
Корацима новим да нас учи…
Среда, 8. октобар 2014.
Веселинка Стојковић
Фотографије: Мирослав Б. Душанић
http://miroslavdusaniclyrik.blogspot.com/2014/10/blog-post_57.html