Rusi otkrivaju nove dokaze za istoriju Srba
Šta otkrivaju kamen Rozeta, natpis s Krita, Zakonik iz Sirbina – istina o poreklu Srba. Ruski naučnici istražuju nove dokaze odakle Srbi potiču i redefnišu istoriju
RUSI OBELODANjUJU ISTINU O POREKLU SRBA
U saradnji s našom velikom patriotkinjom Savom Rosić koja s ruskog prevodi razna korisna štiva i knjige u korist osvešćivanja i buđenja srpskog naroda, objavljujemo ovaj izuzetno značajan članak ruskog profesora i akademika V. A. Čudinova koji upečatljivo govori o poreklu i postojanju nas, Srba, u ovom slučaju, radi se o VIII veku pre Hrista, a o tom govori star zakonik uklesan na obelisku iz grada Sirbina, današnjeg Ksantosa, koji se nalazi u maloj Aziji, u današnjoj Turskoj…
Ovo je veoma bitno radi raskrinkavanja laži da su se Srbi naselili, po zvaničnoj “istoriji”, na Balkan u VII veku (626. godine) iz svoje prapostojbine koja se „nalazila iza Karpata“. Karpati su planine u srednjoj Evropi koje se protežu svojom dužinom od oko 1500 km preko Češke, Slovačke, Poljske, Ukrajine i Rumunije.
Nova istorija Srbije zapisana u kamenu?
Jezik, pismo…
Ono što je najindikativnije za istorijsko postojanje nekog naroda je NjEGOV JEZIK, njegova pismenost i njegovo PISMO. Zakonik koji je uklesan na obelisku iz Sirbina potiče iz VIII veka pre nove ere, pisan je na serbo-rašanskom jeziku i pismu! Ovo je očigledan dokaz da su Srbi u VIII veku pre nove ere bili nastanjeni ne, samo, na prostorima male Azije, već i Balkana, budući da je Dragoljub P. Antić u jednom delu svoje knjige: “Kontinuitet vinčanske civilizacije” (od mogućih hiperborejskih koraka do danas)” dokazao da su u TEHNIČKO-FIZIČKOM smislu “velike i masovne seobe” naroda u VII veku POSLE NOVE ERE bile neizvodljive!…
Ako su masovne seobe naroda u tehničko-fizičkom smislu bile neizvodljive u VII veku posle nove ere, onda su, još manje, bile izvodljive u VIII veku pre nove ere jer ako koristimo, samo, podatke „zvaniče istorije”, pre VII veka posle nove ere ništa se ne zna o Srbima, osim da su se “doselili na Balkan iz svoje prapostojbine iza Karpata”. Samo to, a šta su radili pre tog, od čeg su živeli, itd., ništa se ne zna (!)…
Budući da se po ovom uklesanom zakonu, na obelisku, iz Sirbina, jasno vidi da su Srbi bili pismeni i postojali kao kulturan narod još u VIII veku pre nove ere, i ako bismo se, samo, oslonoli i pratili podatke „zvanične istorije” i ovog saznanja o postojanju Srba još u VIII veku pre nove ere… ispada da su se Srbi prvo s prostora male Azije odselili na prostor iza Karpata, napustivši prostor male Azije, zaobišavši bliži Balkan, pa su, eto, odlučili, da se u VII veku posle nove ere, opet i ponovo potpuno masovno presele na neku drugu lokaciju, da se „spuste“ s prostora „iza Karpata“, na Balkan, koji su zaobišli prilikom prethodne “selidbe” iz male Azije, i, od tad, oni po „zvaničnoj istoriji” postoje kao narod, iako postoje mnogobrojni verodostojni podaci o njihovom postojanju kao kulturnog i pismenog naroda, poput ovog uklesanog zakona na obelisku iz VIII veka pre nove ere, na njihovom jeziku, 1400 godina pre tog famoznog VII veka nove ere.
„Istorija“ i istorija…
Naravno, kad se sve ovo izanalizira, pametnima je lako zaključiti da zvanična “istorija” debelo laže, po njoj “cap-carap”… i narod se preselio, masovno, kao kad pređeš preko ulice jer, naprosto, ne objašnjava ništa više o tom, kako se uopšte hranio taj narod prilikom te masovne seobe i kako je bilo moguće, uopšte, tegliti toliku hranu sa sobom prilikom prelaska tolike kilometraže, godinama i godinama… da se narod prehrani (žene, deca, starci, vojnici) budući da tada, u VII veku posle nove ere, neke, iole, napredne tehnologije i tehnike nije bili ni u mislima, a kamoli praksi, da bi se teglila tolika hrana i da bi se narod adekvatno i brzo selio, hranio, lečio jer, u pitanju je bilo hiljade i hiljade kilometara pešačenja.
Obelisk iz Ksantosa – Sirbina i pitanje odakle su Srbi
Budući da je zakonik na obelisku preveo naš sveštenik Svetislav Bilbija (rođen 1907, u Bosanskom Grahovu, selo Ugarci), posle ovog prevedenog teksta, dodao sam video prilog gde naš istoričar i paleolingvist Radovan Damjanović govori nešto više o njemu. Svetski naučnici, istoričari, lingvisti i arherolozi, ni do dan-danas nisu dešiforovali pismo Etruraca, naroda koji je živeo pre 3.000 godina u srcu današnje Italije, a interesantno je to da su za zvučnu podlogu radi dešiforovanja etrurskog pisma korišćeni svi mogući jezici, pa, čak, i jezici naroda centralne Afrike, jedino, gle, čuda!… u obzir radi dešifrovanja etrurskog pisma nije uzet srpski jezik, srpska ćirilica, ili, još tačnije, srbica.
Zdesna-nalevo…
Čovek koji je dešifrovao etrursko pismo, bio je Svetislav Bilbija koristeći srpsku ćirilicu, tumačeći etrursko pismo zdesna-nalevo.
V. A. Čudinov čiji tekst je Sava Rosić prevela, akademkinja je Ruske akademije prirodnih nauka, predsednica je RAN (Ruska akademija nauka) komisije za kulkturu antičke i srednjovekovne Rusije, direktorka je Instituta za staroslovensku i staroevroazijsku civilizaciju…
O srpskom kamenu iz Sirbina sa zakonima iz VIII veka
„U Lici maloazijskoj (Ljudeji) Aleksandar Veliki je zatekao jedno posebno stanje. U gradovima Like, koji su bili brojni, nije bilo persijskih posada. Iako je Lika bila uključena u Persijsku carevinu od vremena Kira Velikog, ona je zadržala svoje posebno uređenje i svoje stare zakone. Imali su savez od 23 grada, među kojima je grad Sirbin (današnji Ksantos) bio prestonica i najveći od gradova. Ličani su najpre bili poznati pod imenom Solimi, a zatim kao Termili po jednom delu Krićana koje je Sarpedon doveo s Krita i naselio u Lici. Sarpedon je osnovao i grad Milet kao naseobinu kritskog grada Mileta“.
Tekst na severnoj strani obeliska u Sirbinu prema prepisu Ernsta Kalinke
„Svetislav Bilbija je tekst sa severne strane spomenika u Sirbinu nazvao ‘Poruka Srbima urezana u obelisk u prestonici Like – Likije pre 2.600 – 2.800 godina’, a kasnije protumačio čitljive delove zapisa i s drugih strana spomenika. Taj radni materijal je objavljen u zborniku ‘Catena Mundi’ pod naslovom ‘Obelisk iz Ksantosa – Kamena knjiga zakona i običaja starih Srba’ gde su iskazi prikazani u obliku odredbi Zakonika, koje su grupisane prema temama koje obrađuju, uz oznaku strane spomenika i broja reda za svaku od odredbi“.
„Kompletan tekst ovog spomenika serbo-raške pismenosti azijske Likije i drevnog serbo-raškog zakonika koji sadrži 232 odredbe, uobličio je i dopunio komentarima prof. Radomir Đorđević. Odredbe su svrstane u 16 grupa, prema svom sadržaju, a svaka od njih nosi oznaku strane sveta i reda na obelisku. Te grupe (glave Zakonika) su: (1) O upravljanju državom – zadatak države; (2) Humanitarne dužnosti države; (3) Sloboda zanimanja i rada; (4) Običaji i zakoni; (5) Izbor i osobine vođe; (6) Dužnosti boraca; (7) O neprijatelju i njegovom činjenju; (8) Mudre izreke i saveti; (9) Saveti predaka poljodelcima; (10) Saveti kopačima zlatne rude; (11) Lekarski saveti; (12) Krivična dela, postupak i kazne; (13) Vaspitanje dece; (14) O hrani i njenoj pripremi; (15) O hrani i kako se hraniti; (16) Uklesano treba čitati, pamtiti, vršiti.“
„Radi sticanja utiska o sadržaju zakonika s obeliska u Sirbinu, navešćemo, ovde, pojedinačno, samo, neke od odredbi (one nose Bilbijine oznake strane i reda). Tako u delu nazvanom ‘O upravljanju državom; zadatak države’ stoji: 3-10: ‘O upravljanju ovđe međama – granicama države zavjet tu stvoriti, oslanjati se na stotine boraca, ovi se nužno hoće – trebaju… ‘, S-7: ‘Država ima zadatak pozivati na oružanu uzbunu kroz cijeli život’ itd.“
Kad kamen govori – diskusije nema…
Čovek može da ne zna, iako neznanje nikog ne opravdava, ali, kad mu se (pod nos!) pokaže i prikaže, a on i dalje neće da zna, onda – ili je lud ili pokvaren! Sve dok im nismo dali nepobitne dokaze, mogli smo da na njihovo ponašanje gledamo „kroz prste“. Ali posle sveg ovog, oni koji i dalje hule na svoj narod verglajući kojekakvu neprijateljsku propagandu – njima je mesto na stubu srama!“
Tako Jovan Deretić završava svoj omanji pregled. Zasad mi još mnogo tog nije jasno, pošto će prevod sa savremenog srpskog teksta dokumenta na savremen ruski sadržati „mnoštvo“ grešaka, dok bi izvorni tekst (napola ruski), zapisan ćirilicom, bio vrlo zanimljiv za lingvističku analizu.
Grad koji se sad zove Ksantos…
Vikipedija o njem piše: „Ksantos (grč. Ξανθος) – u davnini najveći grad i središte Likije, zemlje na jugozapadu Male Azije. Uporedo sa svetilištem Leton, ruševine Ksantosa, unete su u UNESKO-ov spisak spomenika svetskog kulturnog nasleđa. Osnovan je početkom prvog hiljaduleća pre naše ere. Persijanci su ga 546. g. pne. zauzeli i sasvim srušili. Krajem IV veka pne., ulazio je u sastav carstva Aleksandra Makedonskog, a od 190. g. pne., bio je član nezavisnog saveza gradova Likije (Likijski savez). Oko 180. g. pne., poznati su tirani Lisinije i Eudem. Brutova vojska ga je 42. g. pne. zauzela i ponovo srušila. Kasnije je ušao u sastav rimske provincije Likija (Lycia). Od drevnog grada, sačuvan je, samo, mali deo, otkriven prilikom iskopavanja, između ostalog, pozorište. Među najznačajnije sačuvane spomenike likijske kulture spadaju osobeni nadgrobni spomenici kojih ima dve vrste:
uklesani u stene, bogato arhitektonski ukrašena tobožnja pročelja zgrada,
visoke grobnice na uzvišicama, u vidu kuća ili okružene kolonadama.
Najznačajniji spomenici te vrste su ‘spomenik harpija’ iz VI veka pne., nazvan tako po očuvanom reljefu na njemu, okružen stubovima, kao i ništa manje bogato ukrašen zidnom plastikom ‘spomenik nereida’ u vidu jonskog hrama na visokoj osnovi iz V veka pne. Oba spomenika spadaju u najvažnija dela maloazijsko-jonske kulture. Tu je pronađen i najveći spomenik likijske pismenosti – likijsko-milijska stela (oko 380. g. pne.)“.
Moje čitanje natpisa...
Privukla me je osnovica obeliska na kojoj sam video natpise. To je ista fotografija koja je i na slici… pogled s juga. Na izbočenom kamenu, može se pročitati dvaput napisana reč MASKA u dva reda (gornji red čitam u inverznoj boji). Niže i ulevo, na drugoj izbočini napisana je reč ЯRA (JARA). Još malo niže čita se izraz MIR ЯRA (JAROV SVET). Najzad, na ravnoj površini, na fragmentu, u belom okviru, mogu se pročitati reči RUSЬ ЯROVA (RUSKA JAROVA – Ruska: stari naziv Rusije). Kao što se vidi, otkriveno je malo reči, ali se iz njih može zaključiti da je grad SERBINA, isti i SIRBINA, isti i KSANTOS u Likiji iskonski ulazio u Jarovu Rusku.
Gledajući sa zapada na osnovicu obeliska, vidi se niz likova. Najveći od njih se nalazi na bočnoj strani leve ploče i podseća na lava gledanog spreda, blago okrenutog ulevo. Na liku unutar okvira može se pročitati reč ROD, a ispod okvira – reč ЯRA (JARA). U donjem delu lava, može se videti još jedan lik, muški, spreda. Desno od nosa može se pročitati reč ROD. Gore desno, nalazi se malo muško lice spreda, nagnuto ulevo. Ispod brade je isti natpis – ROD.
Na desnom kamenu je ogroman lik spreda. To je mačja njuška. Na čelu je natpis MIR ЯRA (JAROV SVET), dole, na bradi – LIK MIMЫ (LIK MIME). Gornji desni deo tog lika obrazuje samostalan lik spreda, takođe, nalik na životinjsku njušku. Na vrhu nosa i desno napisana je reč MARA. U okviru je napisano LIK ЯRA (JAROV LIK), a levo od okvira, nalazi se nešto iskrivljeno muško lice spreda. Najzad, iznad levog oka mime Jara, nalazi se omanje žensko lice oštrog nosa i brade, profil okrenut udesno. U visini brade, može se pročitati natpis MARA ЯRA (JAROVA MARA). Smatram da to još nisu svi likovi i natpisi.
Jovan Deretić mi je poznat po njegovim nastupima na Međunarodnim kongresima o doćirilovskoj pismenosti. Sad on ima sopstven sajt, tako da se možemo upoznati s njegovim istraživanjima i pre nego što dođe na Kongres.
Serbina = Srpski
Ovog puta je podsetio na to da je u doba antike postojao grad Serbina (tj., „Srpski“) u Likiji (Ljudeji), koji je, zatim, dobio naziv Ksantos. Tamo i dan-danas stoji obelisk s mešovitim natpisom na rusko-srpskom jeziku. Nažalost, sad je natpis nečitljiv jer su slova mnogima, uključujući i mene, nepoznata. Taj natpis je pročitao Svetislav Bilbija, ali nisam pronašao na internetu doslovan prevod. Moguće je da se on čita, upravo, onako kako ga je taj istraživač pročitao, ali možda i nije tako. Međutim, meni je bila zanimljiva osnovica obeliska na kojoj sam pronašao likove i natpise slične likovima i natpisima na kultnim kamenovima. Drugim rečima, te ploče su, verovatno, još starije od samog obeliska.
Mala Azija je, ispostavlja se, ulazila u Jarov svet, ali da li je ulazila u Jarovu Rusku, ne zna se. Nejasno je i to da li postoji još neki natpis izveden istim slovima, takođe napisan na srpsko-ruskom jeziku.
(Odlomak)
Izvor: http://www.vaseljenska.com
Priredio: V. V. M.
оООо
Лепо је видети да постоји жеља да се до истине дође и да се иста и спозна. Штета што се „незаинтересовани“ и неупућени тако силно труде да нас чак и у оваквој размени мишљења прјатељски пријатељски упозоре да смо у заблуди. Што се Исуса тиче он је поприлично млађи од саме теме о којој се овде размењују мишљења, а гђи или мождас гђици Мартини, пошто кршћанка препоручујем да се поново осврне на основу кршћанске вере те да прочита наново ако је случајно читала, Књигу постања у Старом завету можда ће јој неке ствари постати јасније ако не да јој онда њезин поп то растумачи, чак и тамо је описан народ срба—Поштовање
Лепо је видети да постоји жеља да се до истине дође и да се иста и спозна. Штета што се \"незаинтересовани\" и неупућени тако силно труде да нас чак и у оваквој размени мишљења прјатељски пријатељски упозоре да смо у заблуди. Што се Исуса тиче он је поприлично млађи од саме теме о којој се овде размењују мишљења, а гђи или мождас гђици Мартини, пошто кршћанка препоручујем да се поново осврне на основу кршћанске вере те да прочита наново ако је случајно читала, Књигу постања у Старом завету можда ће јој неке ствари постати јасније ако не да јој онда њезин поп то растумачи, чак и тамо је описан народ срба—Поштовање
Lele, lele, na kojim li ste vi drogama .. Znate, bio je i jedan Sava Vitas, koji je citao egipatske hijeroglife cirilicom ili kako vec bese, a onda su hijeroglifi dekodirani :D. Tako i ovaj vas Bilbija ili kako vec .. tada nije bio dekodiran … Elem, postoje dva spomenika u Ksantosu, Ksantos Bilingual, i LetoonTrilingual. Ovaj ovde koji se spominje je Ksantos Bilingual, nije iz 3000. pne. vec negde iz ~500 pne, pisan na likijskom A, likijskom B i staro-grckom, barem su se tako zvali u doba Bilbije i tada nisu bili prevedeni. Danas se likijski A naziva likijskim, likijski B milijskim i desifrovani su. Tako da mozda ce vam biti krivo da to nije zakonik vasih predaka(osim ako ne smatrate da ste Persijanci) .. Tako da, stub je na grobnici (zakonik se pise na groblju jel?), i na njemu su opisani vazniji dogadjaji u kojima je ucestovao sahranjeni .. Na milijskom i staro-grckom je pesma-epitaf(dakle, epitaf na zakoniku, stvarno?).
Zalosno je sto vas je sramota nase slavne istorije, pa prisvajate tudju .. Mislim, ne cudi me za ove poreklom iz Bosne i Hrvatske, njihova istorija do 1918.(kada su se setili da su Srbi) je konstantni rat protiv Srbije i Srba, tako da moraju nesto da izmisle ..
Dakle, prelistajte jos jednom sta je prevedeno, sta nije .. Evo, imate takozvani Vojnicev rukopis, koji jos nije preveden, mozete da ga citate cirilicom do mile volje .. i da dodjete do zakljucak da su ga pisali stari Srbi s planete Nibiru .. ;).
Evo, ako smem ja dodam, kao neko ko i sam, vrlo zainteresovano proucava istoriju, iz svih mogucih dostupnih izvora, i ko isto tako poksava da slaze te neke kockice u mozaik, jer se ni meni neki zvanicni podaci ne uklapaju bas u taj isti mozaik. Dakle, nisam iz te zvanicne price, ali nisam ni iz one „Srbi, narod nebeski/najstariji“, pokusavam da budem objektivna, jer kao laik, ja zaista ne znam naucne metode i mogu samo da govorim o licnim impresijama. Te impresije su me do sada uverile da smo svi mi na Balkanu zaista bili ovde mnogo pre tog 7. veka, medjutim, nisam nigurna da mogu bilo sta dalje da tvrdim. Zainteresovali su me Etrurci, jer sam videla izvesne veze i slicnosti sa Vincanima, bar kada je u pitanju ornamentika na keramici, pa i ti neki vincanski znaci, pismena ili kako vec to da nazovem, imaju slicnosti, poneki od njih, sa etrurskim pismom. I eto, naisla sam na knjigu Svetislava Bilbije i pokusala da vidim i shvatim njegovu logiku i moram da kazem da mi to sve deluje jako nategnutno i preslobodno, kada je u pitanju tumacenje. Posebno sto kada se cita njegova transliteracija tekstova ( kako on misli da su zvucali na etrurskom ) moram da kazem da taj jezik, sudeci po njemu, ima previse reci sa glasovima „šć“, „št“, „žđ“, a ni u jednoj reci nema glasova J i NJ ili LJ, a opšte je poznato da, bar, ijekavski srpski, ako ne i svi slovenski jezici, imaju jako mnogo glasova poput J: JE, JI, JA, JO,JU itd. Kada se čita ta njegova verzija etrurskog, iskreno, meni više liči po zvučnosti, na moderan albanski, osim što zvuči kao neki vrlo nebulozan i nepovezan, recimo „proto-slovesnki“ koje kao da su izgovarala neka polu-pijana lica. Mislim da je dotični Bilbija, iako mu se treba odati počast za trud, da je ipak u celom pristupu bio prilično pristrasan i subjektivan, iako bih ja lično volela da je bio u pravu. Čak i ako Etrurci imaju neke veze sa starim Slovenima, potomcima Vinčana, to je onda ipak jedna grana koja se suviše udaljila od izvora, a imajući u vidu da se oni javljaju u istorijskom periodu oko 7. veka pre nove ere, a da je Vinčanska civilizacija cvetala u peridou od 4500.-2000. god. p.n.e., dakle, oni su i vremenski bili prilično udaljeni ( imali su, eto , čitav milenijum, ako ne i više) vremena da razviju svoj poseban identitet. Prostorno, iako ne predaleko od Balkanskog Podunavlja, ipak je to bila jedna grana (ako je uopšte i bila) koja se udaljila od tog izvora i bila na udaru i sa dodirom sa mnogim drugim civilizacijama (egipatskom, antickom grckom, itd.) da je moguce da su se i oni, u medjuvremenu izmešali i postali neki poseban narod. Kao što mislim da je i slučaj bio sa narodima koji su ostali na ovim prostorima. Previše je bilo seoba, odlaženja, vraćanja, osvajanja, teško se tu može govoriti o bilo kom narodu kao o direktnom potomku Vinčana ili Etruraca ili bilo kog drevnog naroda. Ono što je lepo u svemu je što, svi mi zajedno, na ovim prostorima, imamo u sebi i tragove njihovih gena, i što smo svi mnogo sličniji nego što mislimo. Pa prigrlimo to, a ne vičimo „Srbi, narod najstariji“, jer nam to nanosi više štete nego koristi.
Тај је текст је оригинал мој, а не с Васељенске ТВ. То је мој текст до момента када сам пренео Савин преведен текст са руског сајта. Ја сам лично сарађивао са Савом Росић око овог текста, после сам је упознао и 2 пута сам био код ње у Београду. Сада тај текст сви преносе не наводећи да је извор мој блог, нема који га портал није пренео линкујући само сајтове који су у почетку све то пренели са мог блога, а неки не наводе никакав извор, већ је тобоже „њихов“.
Тај текста сам написао још јуна 2012. и сад сви „откривају врућу воду“. Неки га скраћују, допуњују, и праве сопствене текстове на конту тог мог текста, који је најсвеобухватнији.
Мука ми је од тих „мудраца“ copy-paste, а то ми се догодило и са неким другим текстовима, но овај је најиндикативнији …
Ево га мој оригинал …
Руси обелодањују истину о пореклу Срба путем србског обелиска са уклесаним законима из VIII века пре Христа!
http://wp.me/p3KWp-5hh
Hmm
A koja je veza onda izmedju nas Rusa , Ukrajinaca…,???
Moze da postoji 1001 istorija Ali Srbi, Rusi, Ukrajinci , Poljaci su isti narod .
Be trebaju vam posebni dokazi .
Provedite u ovim zemljama pola godine I uverit cete se da smo narod sa potpuno istim obicajima , kulturi , dusi , moralu,
Autoru ovog sranja,kojem je natpis s kamene ploče dokaz o porijeklu.Tekstopisac KRV NA ANALIZU U INSTITUT ZA GENETIKU U KANADU/VANCUVER I DOBIT ĆEŠ REZULTAT TAKO DA SVOJE PLEMSTVO NE ZAMOTAVAŠ U KUĆINE I LAŽ.
Zemljoradniče i ličimo jedni na druge, tako da je to što ti tvrdiš apsolutno „tačno“! Ne treba biti mnogo pametan i shvatiti da su nas i o postojbini i našem poreklu slagali, kao sto su nam servirali mnogo laži, koje nam je „zapadna“ civilizacija uvalila! Sve sa ciljem da bi nas koji smo ovde gde smo vec nekoliko hiljada godina napravili na dodjoše. Smešno je šta smo sve učili…
..sve moze biti ali ne ono sto smo ucili u u skolama… „sone straneKarpata“ nije kao “ sone strane- Morave“ !!
ovo je tacno samo treba dodati jos dosta toga.pocetak jos pre 12,500 godina je postojao jedan narod uz duz usca 4 reka don,dnjepar,dnjestar i dunav otuda i potice nasa 4 ocila C . za nesto sto mnogi i neznaju,luzicki boj koji se odigrao 806 godine pre nove ere pogibijom kralja miliduha,srbi su izgubili bitku od franaka i pogibijom srpskog kralja miliduha srpsko kraljevstvo se raspalo,a ta srbija je obuhvatala mnoge koji nisu ni postojali sem srba,nasa stara juga,austrija,rumunija,bugarska,deo dobar ukrajine ceska,slovacka poljska,gotovo cela nemacka i sve do holandije,francuske i belgije se prostiralo to kraljevstvo.iako na delovima ukrajine koji nisu bili pod tom vlascu miliduha i naravno rusije danasnje,isto je ziveo srpski narod,a rusi su se malo preseljavali iz raske i tako se rusija danas zove po raskoj rasia.