Kakvu svetlost svesti tražite
Postoji li razvoj svesti, da li je moguća promena svesti i dešava li se sazrevanje svesti u umu i duhu. Da li nas tehnike razvoja svesti vode u dobrom pravcu
New age poklonici paganske duhovnosti su puni fraza kao što su razvoj svesti, promena svesti i sazrevanje svesti. Za sve njih to označava promenu svesti koja po njihovom ubedjenju i po mnoštvu raznih sektaških učenja vodi superiornom duhovnom stanju, koje od sekte do sekte, odnosno od učenja do učenja, ima različitu konotaciju. Kod nekih sekti je razvoj svesti vezan za ovladavanje psihičkim moćima, dostizanje zena, nirvane, mira, spokoja, mudrosti ili snage uma da se upravlja duhovima i ljudima. Da se razumemo, to je sve put u pakao.
Poneti krst svoj sa Isusom Hristom je put za hriščanina a ne razvoj svesti
Na ovom mestu ćemo pokušati da čitaocima damo na uvid par sugestija koje dolaze iz pravoslavnog hrišćanstva, jer onaj ko u Hristu uznapreduje dobija na uvid duboku mudrost sveta – celomudrenost, odnosno sposobnost da raspoznaje dobre i zle duhove, dobre i zle ideologije, pa se može prepoznati i šta je sekta i zašto. Ko molitvom, postom i pokajanjem dostigne duhovne visine i čistotu duše da istinu primi, lako razume ko je ko i šta je šta u svetu. Otuda je pravoslavno hrišćanstvo, ako nije zamućeno raznim paganskim uticajima, a i to se dešava, ključ za razumevanje svesti i sveta.
Potražimo neke odgovore oko svesti, razvoja svesti i sazrevanja svesti
Postoji li razvoj svesti
Ne postoji bukvalni razvoj svesti kao neki organski proces. Postoji školovanje svesti. Svest se može školovati u dobrom a može i u zlu. I jedno i drugo može biti štetno za dušu. Na primer, školovanje u dobrom ali pogrešnom duhovnom usmerenju, može od čoveka stvoriti divnu osobu i humanistu koji će ipak završiti u paklu, jer je takva osoba baveći se ovozemaljskim humanitarnim i ekološkim radovima potpuno zaboravila na svoju dušu. A sa prljavom i grešnom dušom se ne ide u raj. Duša mora da se očisti od greha.
Novi pagani i razne okultne grupe u svim svojim promotivnim aktivnostima i manipulacijama govore o razvoju svesti. To je po njima bitno, jer je to put do Boga, razvoj svesti, pravolinijski ili spiralan je uvek put ka gore, to je uvek napredak i progres. Na žalost, to verovanje je duhovna obmana, slepo crevo uma. Cilj hrišćana nije razvoj svesti, nego očišćenje duše, koje se postiže dubokim pokajanjem i skromnošću, trpljenjem i mišljenjem o sebi da si ništavan, jer kada duša postane svesna sebe vidi koliko je ogrehovljena i zacrnjena. Hrišćanin nosi krst svoj krotko. Pagani gordo i ushićeno žele da njihova svest bude superiorna, obožena, da sami svojim snagama i silama postanu kao bogovi, sveci, nebeska bića na zemlji. Neki medju njima to i postižu, postaju paganski bogovi, demoni u ljudskom obliku, jer je u njihovoj praksi razvoj svesti samo školovanje u zlu i podavanje duše uticaju podnebeskih sila, kada demoni počnu da vladaju tobom.
Meditacije, okultni obredi, procesije, mistične službe, upotreba droga i opijata koji šire percepciju i oslobadjaju svest, ili pak asketsko i fakirsko umirenje tela i misli, samo je jedno te isto delanje koje vodi ka izgradnji mosta prema podnebeskom svetu u kome te čekaju zli dusi. Oni te i ubedjuju da je tvoj put razvoj svesti i da treba da pratiš instrukcije raznih sekti u čenja kako bi dobio mentalne, psihičke ili okultne sile.
Razvoj svesti je školovanje u dobrom ili u zlom, školovanje kroz iskustvo i kroz usvojene ili nametnute vrednosti. Svest sama po sebi se ne razvija. Svest vodi duša, a samo čista duša može da bude trezvena i celomudrena, skromna i mirna, spremna da primi blagodat Svetog Duha. Otuda za hrišćanina cilj nije razvoj svesti nego smirenoumlje – duhovno stanje čistote duše kada ona daje mir umu i srcu, mislima i telu, a to dolazi od dejstva Svetog Duha, ne od našeg mentalnog truda.
Da li se svest menja
Da i ne. Menja se svest kako se usvajaju novi vrednosi stavovi ali to je kretanje u krugu, kao kada zmija grize svoj rep na mističnim simbolima, koji su simbolično opisivali transfiguraciju svesti u mudrost kod gnostika. To je samo mudrost palog sveta, materijalna i podnebeska mudrost, otuda i zmija kao simbol djavola u toj mudrosti nalazi svoje konačište i ishodište.
Može se svest promeniti i na gore i na bolje. Može se svest kultivisati društvenim normama i pritiscima, ali jedina svest koja se menja na bolje je ona koja dolazi do spoznaje o sopstvenoj grešnosti. Da, samo ona hrišćanska duša i onaj um koji spozna koliko je njegova priroda pala i duša grešna, crna i uprljana, ima promenjenu svest u dobrom smeru, smeru spasenja. Sve ostale promene svesti su psihološki inžinjering, trening uma da prihvati neka pravila ponašanja i funkcionisanja. Otuda toliko psiholoških praksi koji su samo psiho inžinjering i popravljanje svesti do nivoa da bude funkcionalna u društvu i grupi u kojoj je, da prihvati društvene norme.
Kad neko kaže da se svest menja kod okultista, mističara, jogija, tantrista, jer su oni upražnjavali odredjenu pagansku i okultnu praksu, to samo znači da su svoju dušu prljali sve više i više grehovnošću i da su se pretvarali u ljudske lutke kojima upravljaju podnebeski duhovi. Završna faza tih osoba su mrtve duše, okamenjen život, bezdušni i umrtvljeni ljudi, uronjeni ili u beživotnost i pasivnost ili u suludi aktivizam.
Postoji li sazrevanje svesti
Ne, to ne postoji, to je izmišljotina okultista. Duša ne sazreva, ona je predvečna, nastala pre nas, i duša može samo da se pokajanjem i pričešćem čisti od greha, da kroz delovanje Svetog Duha dodje do svog izvornog sjaja, do svoje suštine koja je oskrnavljena praroditeljskim grehom i svim ostalim gresima koje smo za života skupili ili nasledili od predaka.
Za okultiste i pagane je razvoj i sazrevanje svesti nešto što je prirodno svojstvo duše, kao što je prirodno da se nešto radja, razvija i umire u ovom svetu. I to je ta obmana koju lukavi rogati svima njima podmeće, poistovećuje dušu čoveka sa ovim palim svetom, odnosno sa dušom ovoga sveta, materijalnim životom. A duša nije od ovoga sveta, ona je od onoga sveta i samo delovanjem Svetog Duha ona može da se vrati svom izvorištu, Bogu Ocu.
To je bitna razlika izmedju pravoslavnih hrišćana i pagana. Mi pravoslavni hrišćani znamo i verujemo da nam samo milost Boga i svih Svetih može pomoći da uz pomoć Svetog Duha i naš molitveni napor očistimo duše naše, dok pagani gordo veruju da se sazrevanje svesti dešava kroz obrede, meditacije i molitve paganskim bogovima – demonima. Jedno je tačno, ono što oni rade daje rezultat koji im se obećava, oni postaju ono što im zli dusi obećavaju – propadljiva polubožanska bića, natčovek ili demon u ljudskom obliku.
Ono što mi hrišćani znamo, kroz Gospoda Isusa Hrista i veru u Njega kao Spasioca mi čistimo duše naše, te se oblačimo u nepropadljivo odelo večnog života. I to nije naša zasluga nekog posebnog rada, nego Njegova milost izlivena ka nama zbog siromaštva našeg duha. Jer, On je došao da nas spase. On spašava skromne, krotke, trpeljive i siromašne duhom, od Njega otpadaju svi oni koji su puni ovozemaljskog blaga, znanja, svetske mudrosti, farisejstva, i promenjene svesti.
Da smo u stanju sami sebe da spasimo iz ovog palog sveta, ne bismo ni bili u njemu.
Š.V.
Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.
1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.
2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.
3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.
4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;
5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.
6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.
7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.
8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
9 Ko ima uši da čuje neka čuje.
Objasnjenje koje je rekao S.V. se slaze s onim sto mi je jedan svesetnik rekao : siromasni ljudi koji zive u duhu pravoslavlja. Uglavnom , ja se prepoznah u tome . :)
Učen, obrazovan i bogat čovek može biti siromašan duhom.
Poniznost mi nikada ne govorimo, to je politička konotacija katoličke crkve. Mi kažemo krotak, po smislu mnogo drugačije, ali se generalno slažem sa tezom o poniznosti.
Ljubav prema svima ne dolazi iz ubedjenja da sve moramo voleti, niti se moramo terati da silom volimo, pa iz ljubavi da druge silujemo. Ljubav prema svetu i drugima dolazi tek kada Sveti Duh očisti i zapali našu dušu, jer tek tada možemo istinski i pravilno da volimo i Boga i druge ljude. U istinskoj ljubavi smo samo kada dušu očistimo od greha. Do tada je sve nabedjenost i romantični humanistički aktivizam.
Istinski pravoslavni vernici žive bezbrizno i vedro. Muče se samo oni koji ne razumeju i ne prihvataju Božije zapovesti da sve brige sveta prepuste Njemu a ne da sami rešavaju ustrojstvo sveta.
Katolici? Veruju ispravno, rade i misle pogrešno.
Slažem se da učen čovjek i obrazovan i materijalno bogat može biti bogat Bogom.Govorila sam o „svojim“ teolozima koji ima znanja a ljubavi nemaju, dakle s ovu stranu, a ima ih i s onu istočnu.
Poniznost je možda izraz koji vi ne koristite ali sigurno nije politička konotacija, vjerujte mi. Kod nas krotak nešto drugo znači pa imate ovdje pogledati
http://www.katolicki-tjednik.com/vijest.asp?n_UID=3533
inače, mene riječ krotak asocira na „janje“. Poniznost je suprtotnost od oholosti, različito govorimo ali nema političke konotacije.
Slažem se da je Duh Sveti ljubav.I onaj koji vjeruje u Krista taj je spreman prihvatiti i drugoga. Vidite, ja uopće ne razmišljat dali treba nekoga voljeti ili ne, jednostavno ideš za Kristom, i to je to. Silovanje ljubavi? Imam osjećaj da S.V.ima neke političke konotacije u glavi.:) Uopće se ne moramo tjerati voljeti kad imamo Krista koji nas „tjera“, oćeš- nećeš- ne moraš- tvoja volja. To uopće ne znači ekumenizam. Mislim da u srcu svi moraju stvoriti taj „ekumenizam“, ako razumijete, što bi značilo „ljubim te i prihvaćam jer Bog to od mene traži, jer naposljetku u srcu težim za tim,biti Kristov za drugoga, ne zbog cilja nego zbog ljubavi, a ljubav je plod Duha. Ta ima mnogo ljudi koji ne vjeruju u Boga a imaju tu klicu ljubavi u sebi, dali je to ostatak Božje slike? Dali i to treba zanemariti?Težnja čovjeka da bude dobar ta to dolazi od Gospoda a da to i ne znaju. Ovo je moje mišljenje nije nekakav nauk.Iako se slažem sa mišljenjem S.V. o ljubavi koja se uvukla u neke dijelove katolika romantičnih aktivista, baš u ovo zadnje vrijeme. Jedino bismo se trebali moliti da Duh Sveti učini da se više ljubimo.I da više praštamo.Obostrano, a ne da svak traži svoje.
Katolici, ha, ja mislim da vjerujuju ispravno ( govorim u svoje ime za sebe), a ako mislim pogrešno neka me Gospodin ispravi i neka on čini u meni da pogrešno ne činim.
A pravoslavni? Neka se ne boje ako ih katolik ljubi :) ili voli a nije na silu nego po Duhu Svetom. Mene isto svekrva nervira ali ju ljubim, Gospodin i traži da ljubim ono što mi je „grbavo“.Tu je test.:)
Građaninu Bg, nisam baš razumjela pitanje.Uloga i ideologija katolika? Pa kršćani smo, a kršćani vjeruju u Krista, imamo istoga Boga, i najbliži smo si koliko god nas se žele odvojiti. Katolici i pravoslavci su si najbliži. Krist je živi Bog nije ideja. Ubacih se u dijalog dobronamjerno i bez ljutnje.
Neka vas Bog sve blagoslovi. Ako to nije pogrešno :) Šalim se malo,no S. V. vama treba jedan „katolički“ zagrljaj. Evo, upravo mi stiže gost na noćenje, mužev prijatelj iz JNA, Crnogorac pravoslavac.
Pozdrav
Pitanje je za S.V. jer je katolike stavio u isti koš sa ostalima koje kritikuje.
Pa, nije to njegov stav nego stav SPC, iako vidim da Pravoslavne Crkve ne dijele baš mišljenje SPC niti je isto u Zagrebu, a opet nije politika nego valjda Duh Sveti. Ma, ja sam to navikla, i ne dira me.Uopće. U početku me diralo dok S.V. i nije bio na blogu. Dobro da je S.V došao kasnije jer sam naučila, inače S.V. je žestok kao političar, iskreno voljela bih da uzme malo od mitropolita Porfirija, e sad ako će on reći da je to samo politika onda je licemjerje grijeh. Za utjehu S.V. gdin Konstantin je bio Bič Božji. :)
Ono što mene pomalo zabrinjava jest kritiziranje općenito. Suprotno kritici je govor o Bogu. Na katoličkim stranicama nema kritiziranja, zna se što je kršćanstvo, i nema pravoslavac se neće spasiti niti protestant niti tamo neki budista ili šta ja znam. Naravno, da i ja mislim da je u sebi jako lijepo, i naravno da bih mnogo toga i uzela iz njega, ali ta kritika, to je ono što je mene zaboljelo jače od svega, prije. Sad nema veze, ja vidim šire, zapravo vas vaši stavovi ograničavaju da ljubite. I ono što me najviše žalosti jest Crkva i politika. Ako se već ne možemo složiti u nauku vjere pa ostaje naj zapovijed ljubavi koju nam je Isus dao. Nema mi goreg nego vdijeti na političkim skupovima i svećenike ili još gore tamo gdje se poziva na neko huškanje ili rat.
Biti mirotvorac, i biti krotak i biti siromašan duhom i sve ono što nas je Isus pozvao na Gori da budemo, koristimo li ta blaženstva?
Ne znam, jedan naš svećenik nam je dav no svima rekao: „Ako nemaš ništa lijepo reći radije šuti.“
Pa sad…i sama se ugrizem za jezik katkad.
Vidim da sam ispustila ključnu riječ u prethodnom komentaru
Naravno, da i ja mislim da je PRAVOSLAVLJE u sebi jako lijepo….