Sreća u nesreći

O sreći i nesreći, o sudbini, piše vladika Nikolaj Velimirović. Izabrane duhovne pouke. Šta je sreća i kako nestaje, zašto nastaje nesreća i kuda vodi

 

ČIME SE HVALIŠ?

Čime se hvališ?

Zlatom? To isto zlato držala je planina u sebi i nije se hvalila.

Odelom? Tu istu svilu nosila je gusenica u sebi i nije se hvalila.

Zdravljem? Još bolje zdravlje ima vuk u gori, no ne hvali se.

Apetitom? Mravojed s apetitom jede mrave do smrti, a potom mravi njega jedu.

Srećom? Gle, lisica je nepoverljivija prema sreći. I kad stoti put uspe da uhvati kokoš, ona u strahu osluškuje s koje će strane pući puška.

Konjima? Kako možeš visoko misliti o svojim konjima, kad oni ne misle visoko ni o sebi, niti – o tebi?

NE VERUJ SREĆI

U bogatstvu misli, kako ćeš s dostojanstvom snositi siromaštinu. U sreći misli, kako ćeš s dostojanstvom snositi nesreću. Kada te ljudi hvale misli, kako ćeš s dostojanstvom snositi njihove poruge.

A celoga života misli, kako ćeš s dostojanstvom umreti.

IZMIRENjE SA SUDBOM

Šta znači „izmiriti se sa sudbom“?

Prvo značenje: kao vo, bespomoćno i bezprotestno ići na klanicu smrti.

Drugo značenje: kao izmučen sin žuriti radosno preko smrti, kao poslednje prepreke u naručje ocu.

NESREĆA

Nesreća, koju Bog popušta na nas, bolja je od sreće, koju mi sami sebi zidamo.

Na svoje verne Bog uvek blagovremeno popušta nesreću. To je glas prijatelja, koji u ponoći viče zaspalim: Požar!

Mudar ostavlja zapaljenu kuću da gori, a on beži sa životom. A lud kuka usred ognja i čeka, da i on izgori u plamenu kuće.

SREĆA

Kada ti sreća svije gnezdo, za tebe i decu tvoju, ne misli, da će te ona dugo milovati, ni tebe ni decu tvoju.

Protiv svake naše sreće na zemlji kuje se neka nevidljiva zavera.

Čim se u gnezdu sreće dobro nastaniš i utopliš, najedanput se kroz gnezdo pomalja glava zmije.

To je ona ista sreća, koju je zmija obećala Evi i evo, pomalja se ona ista zmija da pokaže firmu tvoje sreće.

Naricaše jadna majka nad dvoje umrle dece:

– Bože, zar nemade sažaljenja prema ova dva crvića? A božanski odgovor dođe joj kroz jednog duhovnika:

– Imade Bog sažaljenja prema tvoja dva crvića, majko, zato ih i uze. Za tebe su oni crvići, a za Boga oni će biti anđelčići. Imade Bog sažaljenja i prema tebi i baš iz tog sažaljenja i uze ti decu. Jer ti si se suviše bila s decom utopila u gnezdo sreće, a nisi smotrila glavu zmije nad gnezdom.

TORBA SREĆE

Torba naše zemaljske sreće uvek je proderana. Što više u tu torbu trpaš, to se više iz nje prosipa.

Najneiskusniji u božanskoj mudrosti nose najveće torbe, a mudraci hode bez torbe.

Ako se raduješ, što kod tebe nije ovaj slučaj, te što tvoja torba ne izgleda proderana, a ti oslušni komandu smrti, jedan, dva, tri – i ti ćeš se osetiti na ivici groba, u kome će te pritiskivati, ne samo zemlja i tvoja prepuna torba sreće, koja udvostručava tamu i težinu groba.

 

Vladika Nikolaj Velimirović – Duhovne pouke