Mračna noć u kojima decu vodi veštica

Esej u kome vladika Nikolaj Velimirović Žički objašnjava šta znači paganski praznik Haloween i šta je pozadina festivala Noć veštica. Kult mrtvih i demonskog sveta

 

Posle pada Berlinskog zida, narodi na komunističkom Istoku su prihvatali nekritički sve što im se sa Zapada serviralo. Jedan od novih praznika koji bi inferiorni i ljudi bez samopoštovanja trebalo da prihvate je i, tzv., Noć veštica. Ovaj praznik su stidljivo devedesetih godina dvadesetog veka na Balkanu uvodile ispostave poznatog jevrejskog milijardera Džordža Soroša, da bi danas ovaj paganski praznik bio uveden i u mnoge osnovne škole. Tako je blaga pokornost idejama jeretičkog Zapada, koju je, kod nas, uveo raskaluđer Dositej Obradović, ušla u svoju vulgarnu fazu. U sledećem tekstu, pročitaćete šta je o „Noći veštica“ mislio sveti vladika Nikolaj.

Kao pravoslavni hrišćani, dužni smo da pažljivo ispitujemo svaki oblik našeg bavljenja svetovnim stvarima uključujući razne zabave, praznovanja, običaje i da dobro razmotrimo da li je naše učestvovanje u tim svetovnim stvarima i vancrkvenim aktivnostima u saglasju s našom svetom pravoslavnom verom ili nije.

U proteklih mesec dana, sve nas u spoljnjem svetu podseća da se bliži praznik Haloween – Noć veštica: deca u školama uveliko crtaju bundeve, veštice i slepe miševe, roditelji razmišljaju kako da nabave ili sašiju idealan kostim u kom će njihova deca ići po kućama i tražiti slatkiše „plašeći“ komšije (trick or treating), iz izloga nam se keze i cere likovi vampira, vukodlaka i raznih demona koji, ponekad, izgledaju „simpatično“ – šaljivo, a ponekad uznemirujuće.

Mnogi će, od nas, pristati da povedu svoju decu „trick or treating“ uveče 31. oktobra, kad zađe Sunce, iako nam je taj običaj potpuno stran i, u najmanju ruku, čudan.

Mnogi će, u želji da se njihova deca ne razlikuju od ostalih, učestvovati u ovom prazniku pravdajući se da je sve, to, samo, zabava za decu i da tu nema nikakvog dubljeg značenja.

A evo šta je, zapravo, pozadina praznika Halloween – Noći veštica…

Ovaj običaj ima svoje poreklo među paganskim keltskim narodima u Irskoj, Britaniji i severnoj Francuskoj. Oni su verovali da se život rađa iz smrti , pa su, za početak svoje Nove godine, uzimali kraj jeseni, kad priroda umire i kad, prema njihovom verovanju, počinje vreme mraka, raspadanja i smrti. Tog dana su gasili vatru na svojim domaćim ognjištima i svuda je vladao mrak…

Prema paganskom keltskom predanju, duše umrlih bi potpuno pripale vlasti boga Samhaina, kneza smrti, kog je valjalo umilostiviti žrtvoprinošenjem na dan Nove godine, a Samhain bi dozvoljavao da tog dana duše umrlih posećuju domove svojih porodica. Otud običaj „maskiranja“ u kosture, duhove, veštice i demone. Na taj način bi živi stupali u „mističnu“ zajednicu s umrlima, kroz čin podražavanja mrtvih i tumaranja po mraku. Prema verovanju, duše mrtvih koje bi dolazile u „posetu“, bile su iznurene glađu i molile su za hranu, pa ih je valjalo nahraniti – otud običaj zvani „trick or treating“. Ukoliko neko od živih ne bi ugostio (treat) duše umrlih, stigla bih ih osveta (trick) boga Samhaina…

U vreme kad su ovi narodi primili hrišćanstvo i kad su, zaista, bili pravoslavni, tadašnja Crkva je ustanovila praznik „Svih Svetih“ 1. novembra (na Istoku se taj praznik slavi drugog datuma) upravo da bi se istrebio ovaj okultistički običaj a noć uoči praznika Svih Svetih („All Hallows eve“) služilo se svenoćno bdenje. Međutim, oni koji su ostali u paganstvu i okultizmu, reagovali su tako što su pojačali svoje opasne rituale, tako da je noć uoči hrišćanskog praznika postala Noć veštica, vradžbina, prizivanja zlih duhova i demona i drugih okultističkih radnji…

Čak je dolazilo i do krađe i skrnavljenja sveštenih predmeta! Tako je propao pokušaj Zapadne crkve da se suprotstavi ovom paganskom običaju.

Ovde je samo ukratko objašnjeno poreklo i značenje praznika Haloween.

Jasno je da mi, pravoslovni hrišćani, ne možemo i ne smemo učestvovata u ovakvoj idolopokloničkoj svetkovini na bilo kom nivou (makar, to, bila „samo“ zabava za decu!), jer to direktno predstavlja odricanje od našeg Gospoda i naše svete pravoslavne vere. Jer, ako pristanemo da svoju decu „maskiramo“ i pustimo ih da idu po mraku i mole za slatkiše, mi tim svojevoljno pristajemo na zajednicu s mrtvima čiji bog nije keltsko božanstvo Samhain, već sam sotona, knez zla, a slatkiši (treats) koje budu dobili neće predstavljati bezazleni poklon deci, već prinos samome đavolu. Podsetimo se, samo, da su naši preci, hrišćani iz najranijih vekova, pre birali telesnu smrt u najgorim mukama nego što bi pristali da prinesu žrtvu idolima i tim se odreknu Hrista – Boga, našeg, koji nam je zapovedio: „Nemoj imati drugih bogova osim Mene“.

U današnjem duhovno ubogaljenom svetu vlada teška čamotinja i lenjost pri čem je lako ubediti, gotovo, svakog da je poreklo ovakvih praznika beznačajno i da je Halloween obična, bezazlena zabava (fun).

Ateizam…

Iza ovakve tvrdnje, nalazi se ateizam, udaljavanje od vere i svojih korenova, negacija postojanja kako Boga tako i đavola. Naša Sveta Crkva nas uči da je jedino Bog sudija svim našim delima, a da našim delima služimo ili Gospodu, ili Sotoni, te da niko ne može služiti dva gospodara.

Zato, umesto da „ugasimo vatru na domaćem ognjištu“, tog dana upalimo kandilo pred slavskom ikonom, pomolimo se Gospodu da nam poda hrabrosti da budemo i ostanemo drukčiji, da nas obdari snagom da ustrajemo na Njegovom putu i da nas izbavi od Lukavoga.

Autor: Sveti Nikolaj Žički i Ohridski

Pripremila ekipa FB stranice „Pravoslavlje život večni“

Izvor: http://www.vaseljenska.com/
Pripremio: V. V. M.

oOOo