Валентина Вања
Тајна
Желим да будем сама.
Сасвим сама.
Далеко од свега:
од љубави, од сунца,
од звезда.
Далеко од живота.
Желим да будем
негде у тами,
где никога нема.
Даље од неба,
даље од света.
Да лебдим
као усамљена сена
у ноћи.
– Зашто?
Зато што… Не!
Боље нека то остане тајна.
Слика: Лионел Валден, „Воз у ноћи“; фотографија: fineartamerica.com
http://fragmentarijum.blogspot.com/
Побогу, Валентина Вања,
Окрени се око себе, ти заслужујеш да имаш друштво,
ако ти га неко не прави, ти буди неком друштво!…
И не далеко од свег, напротив, буди у свем, живот је један!…
Ако немаш лепу локну, душа ти је предивна; ако немаш вилу на језеру, глас ти је заносан!…
Какву, црну, таму спомињеш кад је сунце свуд око нас, радуј се светлу, сјају, ведрини живота!…
Не буди против неба, и твоја звезда је тамо!…
Подигни се, оснажи се, надом, буди Човек!…
Поздравља те
Велибор