Александра Ђуричић
ПЛАВА ВРАТА
пред сликом Милана Миловановића
Поведи ме у слику,
у урамљени делић вечности,
у водоскок светлости,
поред гуштера на белом зиду
што чека свој час да нас поздрави,
један од многих парова који боравише у овој слици,
жељни спокоја, сунца и заборава,
сигурности иза плавих врата недосањане куће,
исплаћене ратама меланхолије.
Милан Миловановић: Плава врата, 1917.