ВИДОВИТЕ ОЧИ
Да су мени
видовите очи
што пламене језике
и поноре,
у трену,
у плаве мехуре
творе!
Да су мени
видовите очи,
знао бих
одакле падох,
сећањем бих
досегао
Краљевство
свепраштајућег
Оца свог
и Прамајке,
Краљице Истока,
која се,
у зору света,
закле
на верност
и честит пород.
Да су мени
видовите очи,
децу бих своју,
од немила
и недрага,
у Краљевство
светлих бића
склонио.
Да су мени
видовите очи,
себи бих
сличне
нашао,
у мирном сеоцу,
на обали
безвременог
сребрног језера.
И своју бих драгу
тамо нашао
испред скромног дома,
у сенци,
златним сунцем
обливеног,
заштитничког храста,
где чека оног
кога нико
чекао није.
Љубомир Вулићевић