EKSPERIMENT SA HRANOM I LJUDIMA IN VIVO

Hrana koju jedemo danas je daleko od onoga što se jelo do pre 20, 50, 100, 200 godina. Na nama se sprovodi eksperiment uživo – In vino. Konzervans, dodaci i gmo

 

Sve do 1960-ih godina industrija hrane je bila skoro nevina. Preradjivala je običnu i konvencionalnu hranu na jednostavne načine – obična pasterizacija i sterilizacija, cedjenje, sušenje, fermentisanje, soljenje, šećerenje. Jeli smo zdravu hranu koja je bila zdravo konzervisana. Jeli smo hranu koja je bojena samo prirodnim bojama i aromatizovana prirodnim aromama. Bila je to zdrava hrana za zdrave ljude.

A onda su se pojavili hemičari, nobelovci.

Belgijski plavi bik - genetski modifikovana krava i hrana budućnosti

Belgijski plavi bik – genetski modifikovana krava koja već postoji

Hemičari su otkrili konzervanse, veštačke boje, veštačke arome, pojačivače ukusa, inhibitore naših nervnih receptora. Hrana je od tada postala hemijski eksperiment. Do juče neukusna hrana je uz pomoć hemije mogla da bude lepša, ukusnija, dugotrajnija, jeftinija.

Pohlepni kapitalizam je uočio šansu da zaradi na radovima hemičara i vrlo brzo je izvršio hemijsku revoluciju u proizvodnji i preradi hrane. Počela je era jefine i loše hrane sa jedne strane, i masovnih hroničnih bolesti sa druge strane. Hrana je počela da se pravi od odpadaka, dobijala se na sve štetnije načine i obradjivala na još štetnije načine, a narod je svu tu lošu hranu još više jeo, jer je postala cenovno pristupačnija i atraktivnija. Zbog pojačivača ukusa i inhibitora čula i nerva, hrana je stvarala zavisnost naših čula. Proizvodnja hrane je postao posao hemičara pre svega.

Otpočeo je industrijski ciklus: još dodataka u hrani, još više jeftine hrane, još više zadovoljstva u jedenju i još više bolesti izobilja. Jer, izobilna hrana koju smo počeli da konzumiramo je u sebi imala izobilje konzervansa, veštačkih boja i dodataka, i neprirodnih sastojaka iz najrazličitijeg otpada, mineralnog, biljnog ili životinjskog. Zadatak hemičara je bio da od otpadaka stvore ukusnu hranu, bezbednu hranu. I to su i učinili. Stvorili su hranu koja vas odmah ne truje ali utiče na vaš endokrini sistem. A i teško je dokazati koliko dugo treba da je jedete dok se suštinski ne otrujete i dok hrana ne pokaže štetno dejstvo na vas. Ali zato u medjuvremenu ta ukusna hemijska hrana od vas stvara ovisnika i bolesnika.

Ako misliste da preterujem, predlažem vam jednostavan eksperiment. Uzmite i mesec dana se hranite na supi iz kesice, na testeninama sa industrijskim sosom i piletinom, na margarinu i obogaćenom hlebu, uz Coca Colu kao piće i uz slatkiše po izboru. Pre eksperimenta uradite dijagnozu krvi da vidite kakva vam je krvna slika i zabeležite težinu. Onda počnite da se hranite, jedite samo kada ste gladni, po volji. Nakon mesec dana pogledajte svoje rezultate krvi ponovo. I pogledajte se u ogledalo. Uz put pogledajte i film Super size me!

Poenta cele ideje eksperimenta sa hranom je da osetite na sopstvenom telu posledice loše hrane. Jer, ljude su počeli da hrane kao životinje. Sva ona čudovišna hrana koja se pravi za životinje, gde se riblji ostaci melju i daju kravama i pilićima kao riblje brašno, ili još gori životinjski kanibalizam gde se crkotine i ostaci krava melju i u vidu stočnog brašna daju kravama, polako dolazi kao trend i u ishranu ljudi. Jedan visokoprocesirani keks, supa iz kesice ili egzotično jelo u prahu, u malo čemu se razlikuje od suve hrane za pse i mačke, od populranih štapića i briketa koji se daju kućnim ljubimcima. I jedna i druga hrana su ukusne, koncentrisane, obogaćene svakojakim dodacima i od ko zna kakve su sirovine. Hrana je postala hemijski eksperiment. Nas niko nije pitao da li hoćemo da učestvujemo u tom in vivo eksperimentu, jer oni koji nam prodaju hranu ujedno vladaju resursima za proizvodnju, istraživanje i kontrolu hrane. Sve svetske labaratorije i državne agencije za hranu su pod dominacijom krupnih proizvodjača hrane. Oni su toliko postali bahati i sigurni u sebe da više i ne proveravaju temeljno i ozbiljno nove supstance koje stavljaju u hranu, već ih samo trpaju u želji da narod više jede.

A hrana je ukusna, jeftina i ne ubija odmah. Dovoljno da joj se obraduju gladni kućni ljubimci i gladni ljudi.

Genetski modifikovana životinja i hrana

Nakon hemičara nobelovaca, nova etapa ka uništenju ljudi je pojava nobelovaca genetičara.

Kao nekada srednjovekovni alhemičari koji su mućkanjem svega trebali da pronadju kamen mudrosti i eliksir večnosti, danas to čine genetičari. Oni nam obećavaju konačno oslobodjenje od bolesti, dug život i zdravlje. A u medjuvremenu obećavaju mnogo gmo jeftine i dobre hrane. Zato se nameće genetski modifikovana hrana, jer će nas ona nahraniti. Mi ionako imamo dovoljno hrane i jedemo previše, ali je pohlepa za jelom bazična potreba ljudi, i ljudi baš kao i kućni ljubimci, jedu i više nego što im treba. Ljudi su proždrljivi. To genetičari i kapitalisti znaju. To zna i najveći neprijatelj ljudi, djavo. Zato nam je spremio podvalu sa hranom – onom preradjenom, konzervisanom i gmo hranom.

I opet, ista ekipa ljudi vlada genetikom i gmo hranom. Iza svih tih labaratorija stoje isti oni ljudi koje proizvode konzervisanu i visoko procesuiranu hranu, cigarete, novac i lekove. Hranom i cigaretama nas čine bolesnima, lekovima nas održavaju u životu. Zato se gmo hrana ne testira i ne proverava. Ona se samo ubrzano stvara, a ako i kada nastupe problemi, rešavaće se u hodu. Eksponencijalni rast hroničnih i autoimunih bolesti svuda u razvijenom svetu govori da je nešto trulo u društvu, nezdravo. Ako imamo sredjeno i bogato društvo, koje je organizovano i sa visokim standardima higijene, a epidemije dijabetesa, kancera, autizma i autoimunih bolesti haraju, i to sve više kod dece, onda mora da ima nešto u toj hrani izobilja koju jedemo. Nešto stvara bolesti. Konzervansi, dodaci hrani, gmo hrana.

Mi ne znamo do kakvih će još sve posledice dovesti Genetski modifikovana hrana u narednim generacijama. U ovoj generaciji je očigledno da su deca sve bolesnija i da ima sve više hroničnih bolesti pre svega zbog hrane hemičara. Kada pogledamo delo genetičara i sve nove i nove vrste genetski modifikovanih organizama i koja oni imaju svojstva, to postaje čudovišno. Monstruozno. Tu više nije u pitanju hrana, nego smisao čoveka koji se igra Boga i ide ka svom samouništenju. Ljudi po prirodi stvari ne žele da unište svoje postojanje, ali to čine kada rade stvari zbog kojih nisu svesni posledica. I kada imaju jak mamac. A hrana je moćan mamac i kao droga stvara jaku potrebu. Nečastivi to zna, zato nam i gura sve lošiju i sve ukusniju hranu i raduje se našim hroničnim bolestima, alergijama, debljini, nepokretnosti i lošim rasudjivanjem. Jedemo kao stoka, pa tako i počinjemo da se ponašamo, stihijski, instinktivno, životinjski i kao krdo. A to je proveren put u pakao. Zato nas hemičari i genetičari sve više hrane hranom koja liči na stočnu hranu. Ljudi su postali ono što jedu previše.

Pazite šta i kako jedete. Sad imamo gmo hranu punu konzervansa i dodataka na tanjiru. Nije svaka hrana od Boga data. Posebno ne ono što se najviše reklamira.

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

1 I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

2 I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

3 I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

4 I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

5 A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

6 I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

7 A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

8 A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

9 Ko ima uši da čuje neka čuje.