Ispovedna balada o rastanku

POLJUBIMO SE I RECIMO – ZBOGOM…

Ovo bi trebalo da bude
najtužniji dan u mom životu.
Pozvao sam te zbog loših vesti.
Neću više moći da te viđam
zbog obaveza koje imam kao i ti.
Ovde smo se sretali svaki dan.
I, pošto je ovo
naš poslednji zajednički dan,
želeo bih, još jednom, da te zagrlim.
Kad se okreneš i počneš da odlaziš,
ne osvrći se.
Hoću da te pamtim baš takvu.
Poljubimo se, samo… i recimo – zbogom…
Morao sam danas da te vidim,
toliko tog imam da ti kažem.
Molim te… ne prekidaj me dok
ne završim…
Stvarno, mrzim ovo što radim.
Odavno se viđamo.
Ali, mislim da je, to, što smo radili,
pogrešno…
Molim te, ljubavi, ne plači.
Poljubimo se, samo… i recimo – zbogom…
Mnogi meseci su prošli.
Nedostajaćeš mi, ne mogu da lažem.
Imam svoje obaveze kao i ti svoje.
Mislim da smo ovo morali da uradimo.
Boleće me, neću da te lažem.
Možda ćeš sresti nekog drugog.
Zar ne želiš, bar, da pokušaš?
Poljubimo se, samo i – zbogom…
Neću da te lažem, nedostajaćeš mi…
Pokušaj da me razumeš…
Evo ti maramica, obriši suze…
Poljubimo se, samo i – zbogom…